Лима
Лима Lima | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Перу |
Регион | Провинција Лима (ван региона) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2007. | 7.605.742 |
— густина | 2.846,16 ст./km2 |
Агломерација | 8.500.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 12° 02′ 06″ Ј; 77° 01′ 07″ З / 12.035° Ј; 77.018611° З |
Апс. висина | 110 m |
Површина | 2.672,28 km2 |
Лима (шп. Lima) је главни и највећи град Перуа.[1] Налази се у долини река Чиљон, Римак и Лурин, изнад пацифичке обале у средишњем делу државе. Заједно са суседним градом Каљао, чини јединствену метрополитску целину. Са популацијом од скоро девет милиона становника, Лима је пети највећи град у Латинској Америци, иза града Мексика, Сао Паола, Буенос Ајреса и Рио де Жанеира.
Град је основао шпански конкистадор Франсиско Пизаро 18. јануара 1535. Тада се град звао ла Сијудад де лос рејас (шп. la Ciudad de los Reyes), односно Град краљева. Убрзо је постао главни и најважнији град Перуанског Вицекраљевства. Након Рата за независност, Лима је постала престолница новоосноване републике. Данас је она дом за готово једну трећину перуанског становништва које живи у њеној метрополитској области.
Лима је један од највећих финансијских седишта Латинске Америке. Организација за међународно рангирање GaWC је сврстала град у Бета категорији. У Лими се налази седиште надбискупије и Универзитета Сан Маркос, основаног 1551. године који је уједно и најстарији универзитет на континенту, који непрекидно ради од свог оснивања.
Географија
[уреди | уреди извор]Лима се налази на реци Римак на западу Перуа, између Пацифичког океана и планина Анди, које представљају природну границу града ка истоку. Град се налази у сушној приморској регији Перуа, на просечно око 30 m надморске висине.
Шира област града (Municipalidad Metropolitana de Lima) има површину од 2.672,28 km². Од тога само 825,88 km² (31%) отпада на сам град, а 1.846,4 km² (69%) на предграђа и остале површине. Регион Велика Лима има 43 дистрикта Лиме и 6 дистрикта града Каљао (укупно 2.819,26 km²).
Река Римак има изузетан значај за град Лиму. Она даје 100% воде за потребе града, а служи и за производњу електричне енергије.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима Лиме (као и већине обалских насеља Перуа) постаје озбиљно поремећена током Ел Нињо наступа. Просечна температура обалске воде је обично око 17–19 °C, а у току Ел Ниња постаје знатно виша (нпр. 1998. године вода је достигла 26 °C (79 °F)). Температура ваздуха расте сходно томе.
Клима Лиме (Међународни аеродром Хорхе Чавез) 1961–1990, екстреми 1960–садашњост | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,7 (90,9) |
32,5 (90,5) |
33,4 (92,1) |
31,6 (88,9) |
30,3 (86,5) |
30,0 (86) |
28,3 (82,9) |
29,0 (84,2) |
28,0 (82,4) |
25,2 (77,4) |
29,0 (84,2) |
30,4 (86,7) |
33,4 (92,1) |
Максимум, °C (°F) | 26,1 (79) |
26,8 (80,2) |
26,3 (79,3) |
24,5 (76,1) |
22,0 (71,6) |
20,1 (68,2) |
19,1 (66,4) |
18,8 (65,8) |
19,1 (66,4) |
20,3 (68,5) |
22,1 (71,8) |
24,4 (75,9) |
22,5 (72,5) |
Просек, °C (°F) | 22,1 (71,8) |
22,7 (72,9) |
22,2 (72) |
20,6 (69,1) |
18,8 (65,8) |
17,5 (63,5) |
16,7 (62,1) |
16,2 (61,2) |
16,4 (61,5) |
17,3 (63,1) |
18,7 (65,7) |
20,7 (69,3) |
19,2 (66,6) |
Минимум, °C (°F) | 19,4 (66,9) |
19,8 (67,6) |
19,5 (67,1) |
17,9 (64,2) |
16,4 (61,5) |
15,6 (60,1) |
15,2 (59,4) |
14,9 (58,8) |
14,9 (58,8) |
15,5 (59,9) |
16,6 (61,9) |
18,2 (64,8) |
17,2 (63) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,0 (53,6) |
15,0 (59) |
11,0 (51,8) |
10,0 (50) |
8,0 (46,4) |
10,0 (50) |
8,9 (48) |
10,0 (50) |
12,5 (54,5) |
11,0 (51,8) |
11,1 (52) |
13,9 (57) |
8,0 (46,4) |
Количина падавина, mm (in) | 0,8 (0,031) |
0,4 (0,016) |
0,4 (0,016) |
0,1 (0,004) |
0,3 (0,012) |
0,7 (0,028) |
1,0 (0,039) |
1,5 (0,059) |
0,7 (0,028) |
0,2 (0,008) |
0,1 (0,004) |
0,2 (0,008) |
6,4 (0,252) |
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 0,7 | 0,7 | 0,7 | 0,3 | 1,1 | 2,3 | 3,0 | 4,1 | 3,1 | 1,2 | 0,4 | 0,5 | 18,2 |
Релативна влажност, % | 81,6 | 82,1 | 82,7 | 85,0 | 85,1 | 85,1 | 84,8 | 84,8 | 85,5 | 83,5 | 82,1 | 81,5 | 82,8 |
Сунчани сати — месечни просек | 179,1 | 169,0 | 139,2 | 184,0 | 116,4 | 50,6 | 28,6 | 32,3 | 37,3 | 65,3 | 89,0 | 139,2 | 1.230 |
Извор #1: Deutscher Wetterdienst,[2] Meteo Climat (рекордне високе и ниске вредности)[3] | |||||||||||||
Извор #2: Мадридски универзитет Комплутенсе (сунчаност и влажност)[4] |
Историја
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
2007. |
---|
7.605.742 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Култура
[уреди | уреди извор]Стари део град Лима је 1991. стављен на УНЕСКО-ву листу заштићене културне баштине.
Катедрала у Лими је изграђена између 1535. и 1625, а 1746. делом рестаурирана. У њој је гроб оснивача Лиме, Франсиска Пизара. Катедрала и оближњи Манастир светог Франциска, се сматрају најуспелијим архитектонским комплексом у Латинској Америци.
Сјај живота богатих из доба Вицекраљевства Перу симболизују старе палате у граду: Алијага, Гојонече, палата Торе Тагле.
На ушћу реке Римак се налазе остаци великог светилишта културе Пачакамак. Светилиште је посвећено истоименој богињи. Храм Пукљана у четврти Мирафлорес, потиче из 400. године наше ере, и био је важан административни центар културе Лима.
Туристичка атракција је главни градски „Трг од оружја“ (Plaza de Armas), на коме су градска већница, председничка палата из 1938, и цркве из 16. и 17. века Мерсед и Сан Педро.
Процесија којом се слави заштитница Лиме, света Роза од Лиме (1586—1617), одржава се 30. августа.
Међународни односи
[уреди | уреди извор]Збратимљени градови
[уреди | уреди извор]Лима је збратимљена са:[5]
|
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Мајами
- Акхисар
- Кливленд
- Пескара
- Сан Хосе
- Бордо
- Пекинг
- Трухиљо
- Тегусигалпа
- Сао Пауло
- Манила
- Буенос Ајрес
- Мексико Сити
- Мадрид
- Остин
- Санто Доминго
- Бразилија
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Манастир Розе од Лиме
-
Трг од оружја у Лими
-
Палата Торе Тагле
-
Модерна четврт Сан Исидро
-
Плажа Мирафлорес
-
Председничка палата
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Constitución de la Republica del Perú, Artículo Nro 49”. Конгрес Републике Перу. Приступљено 12. 4. 2012. (језик: шпански)
- ^ „Klimatafel von Lima-Callao (Int. Flugh.) / Peru” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 18. 11. 2016.
- ^ „Station Jorge Chavez” (на језику: French). Météo Climat. Приступљено 27. 6. 2017.
- ^ Capel Molina, José J. (1999). „Lima, un clima de desierto litoral” (PDF). Anales de Geografía de la Universidad Complutense (на језику: Spanish). Madrid: Universidad Complutense de Madrid. 19: 25—45. ISSN 0211-9803. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ Sister Cities International,. „Online Directory: Peru, Americas”. Архивирано из оригинала 29. 08. 2008. г. Приступљено 14. 7. 2007. ..
- ^ „Sister Cities International (SCI)”. Sister-cities.org. Архивирано из оригинала 13. 6. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ „Bordeaux – Rayonnement européen et mondial”. Mairie de Bordeaux (на језику: French). Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 29. 7. 2013.
- ^ „Bordeaux-Atlas français de la coopération décentralisée et des autres actions extérieures”. Délégation pour l’Action Extérieure des Collectivités Territoriales (Ministère des Affaires étrangères) (на језику: French). Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 29. 7. 2013.
- ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Архивирано из оригинала 17. 01. 2010. г. Приступљено 23. 6. 2009.
- ^ „Sister Cities of Manila”. City Government of Manila. 2008—2009. Архивирано из оригинала 6. 8. 2009. г. Приступљено 2. 7. 2009.
- ^ „Mapa Mundi de las ciudades hermanadas”. Ayuntamiento de Madrid. Архивирано из оригинала 26. 5. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2009.
- ^ „Prefeitura.Sp – Descentralized Cooperation”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2008. г.
- ^ „International Relations – São Paulo City Hall – Official Sister Cities”. Prefeitura.sp.gov.br. Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010.
- ^ Lei Municipal de São Paulo 14471 de 2007 WikiSource (језик: португалски)
- ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Nota etimológica: El topónimo Lima, Rodolfo Cerrón-Palomino, Pontificia Universidad Católica del Perú
- Lima Monumento Histórico, Margarita Cubillas Soriano, Lima, 1996
- Andrien, Kenneth J. (1985). Crisis and Decline: The Viceroyalty of Peru in the Seventeenth Century. University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-0791-0.
- Anna, Timothy E. (1979). The Fall of the Royal Government in Peru. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1004-2.
- Conlee, Christina; Dulanto, Jalh; Mackay, Carol; Stanish, Charles (2004). „Late Prehispanic sociopolitical complexity”. Ур.: Silverman, Helaine. Andean archaeology. Malden: Blackwell. стр. 209—236. ISBN 978-0-631-23400-5.
- Dietz, Henry A. (1980). Poverty and Problem-Solving Under Military Rule: The Urban Poor in Lima, Peru. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-76460-6.
- Hemming, John (1970). The Conquest of the Incas. Harcourt, Brace, Jovanovich. ISBN 978-0-15-122560-6.
- Higgins, James (јануар 2005). Lima: A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517891-3.
- Higgins, James (editor). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts, 2014. Online at https://sites.google.com/site/jhemanperu
- Instituto Nacional de Estadística e Informática. „Lima Metropolitana perfil socio-demográfico”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2009. г.. Lima: INEI, 1996.
- Klarén, Peter F. (2000). Peru: Society and Nationhood in the Andes. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506928-0.
- Ramón, Gabriel (2002). „The script of urban surgery: Lima, 1850–1940”. Ур.: Marte, Arturo Almandoz. Planning Latin America's Capital Cities, 1850-1950. Psychology Press. стр. 170—192. ISBN 978-0-415-27265-0.
- Walker, Charles. „The Upper Classes and Their Upper Stories: Architecture and the Aftermath of the Lima Earthquake of 1746”. Hispanic American Historical Review. стр. 53—82. doi:10.1215/00182168-83-1-53. Приступљено 3. 7. 2016.
- (језик: шпански) Instituto Nacional de Estadística e Informática, „Perfil Sociodemográfico del Perú” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2012. г.. Lima: INEI, 2008.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Urban Agglomerations 2007. New York (June 2008).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лима на сајту OpenStreetMap
- „Клима у Лими”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2007. г.
- „Municipality of Lima”. Архивирано из оригинала 20. 04. 1999. г. (језик: шпански)
- 1.40 gigapixel image of Lima