Милан Роглић
| Милан Роглић | |
|---|---|
 На школовању у Марсељу око 1923. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. јун 1904. |
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 27. април 1986. (81 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | фотографија |
| Најважнија дела | фотографија: 27. мартовске демонстрације 1941. године у Београду |
Милан Роглић (1904 — 1986) био је српски фотограф, фото-репортер - мајстор новинске фотографије у периоду између свјетских ратова у београдском листу „Правда“[1], "ПРАВДА-ВЕЛИКИ РАТ"[2], у београдском листу "Време"[3] као и фоторепортер два београдска илустрована листа као и Народног позоришта такође у Београду, службени фотограф у Министарству владе Милана Недића и члан удружења новинара Краљевине Југославије. Од 1926. године па све до осамдесетих година 20 вијека, имао је фотографску радњу у улици Иве Лоле Рибара (данас Светогорска) бр. 37 у Београду.[4][5]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 22. јуна 1904.г. (9. јун 1904 године по старом календару) у Крагујевцу. Растао је у порушеној и спаљеној Србији у паузама између Првог и Другог балканског, као и за вријеме и послије Првог свјетског рата. Отац Милош се из Првог свјетског рата није вратио у Србију. Отпловио је са рањеницима француским лађама у Марсељ.
Помоћ француске Владе Србима и Србији у том веремену била је изузетна. Тако је и Милан дошао код оца у Марсељ. Ту је започео своје школовање. Учио је фотографски занат код најбољих мајстора фотографије тог времена. Послије завршеног школовања, вратио се у Србију, у Београд. 1926. г. отвара у Београду самосталну фотографску радњу - "фото Рголић".[5] Ускоро се запошљава и у београдском вечерњем листу „Правда“ као фото-репортер. За Милана Роглића, каже познати српски новинар Вук Трнавски у Политици од 27. августа 1978. године: „Био је, у оно доба, један од најпознатијих београдских фоторепортера; један од тројице врхунских мајстора новинске фотографије чији су снимци често значили што и уводни коментар у листу."[4]
У демонстрацијама одржаним 27. марта 1941. у Београду против потписивања Тројног пакта Краљевине Југославије са Немачким Рајхом, настао је велики број Роглићевих фотографија. Међу њима се издваја фотографија мотоциклисте са посадом. Ушла је у све уџбенике послијератне Југославије и стала у ред фотографских докумената историјске важности. Постала је митска заједно са фотографијама „Везировог моста“ и прелаза српских ратника преко Дрима у Првом свјетском рату и Скригинове „Мајке Кнежопољке“, фотографског препјева Скендерове поеме Стојанка мајка Кнежопољка о страдању српских цивила у Козарачкој офанзиви 1942. године. Посебан израз и документарну важност ове фотографије пореде се са Делакроовом сликом „Слобода предводи народ“[4]. Негатив ове фотографије се чува у Војном музеју у Београду на Калемегдану.[4] О овој Роглићевој фотографији пише и београдско "Време" 10.9.2015. г. </ref>[6] Између два свјетска рата, фотографисао је, међу осталим и многе значајне људе из јавног живота, и забиљежио више важних догађања у историји Југославије.
Роглић у култури
[уреди | уреди извор]Радио је, као сарадник, за многе београдске дневне, вечерње али и листове из културе. (Модни часопис "Жена и свет", позоришни лист"Српска сцена", "Илустровани лист". "Kolo"…)[7][8][9]
О доприносу позоришној умјетности часопис ТЕАТРОН
[уреди | уреди извор]ТЕАТРОН, часопис за позоришну умјетност, у бројевима 156 и 157 под бројем 211 наводи Роглића Милана и његово присуство у домену позоришне уметности.
Занимљивост - Роглић и махараџиница
[уреди | уреди извор]Београдска „Правда“ 20.4.1934. г. страна 6 објављује занимљиву анегдоту са пријема индијског махараџе са својом супругом и цјелокупном свитом у Двору у Београду. Када је „блиц“ Роглићеве „Лајке“ кликнуо, уплашена махараџиница је поскочила. Није дошло до инцидента јер се Махараџа са европским манирима само насмијао, а Милан сталожено рекао на француском: „Величанство, молим мало стрпљења!“ [10]
Сахрана патријарха Варнаве
[уреди | уреди извор]Милан је изузетно присутан у југословенској новинарској фотографији тог времена. Позната је његова фотографија у београдској "Правди" од 1937. г. која биљежи опроштај од духовног српског првака патријарха Варнаве, пред чијим сандуком у молитви клечи и кнез намјесник Павле и многобројна дворска свита. [11]
Окупација Београда у Другом свјетском рату и поратно вријеме
[уреди | уреди извор]У времену окупације Србије од стране фашистичке Њемачке у Другом свејтском рату, уцењен логором, фото-репортер Милан Роглић се запослио у Пропагандном одјељењу Предсједништва Владе Милана Недића и тако постао званични фотограф владе .[12]
Све негативе његових фотографија, тако и ове од посебног значаја, сачувала је његова сестра Душанка и зет Петар Јоксимовић, у лименим кутијама закопаним испод угља у подруму стана у Београду - Доситејева 38. Кутије са негативима су из угља извађене тек послје завршетка Другог свјетског рата.[13][14]
Непосредно послије рата Милан је и ухапшен. Неколико мјесеци ислеђиван од стране УДБЕ. Пуштен је јер није било доказа о његовој сарадњи са окупатором и квислинзима, али и на интервенције старих некомпромитованих предратних београдских веза Роглића као и упорношћу породице Јоксимовић.[14] Послије Другог свјетског рата учинио је много портрета међу њима и значајних и познатих људи тог времена. Репродуковао је много слика академика госпође Љубице Цуце Сокић. Био је члан Удружења новинара Србије.[15] Фотографише фотографским апаратом марке Лајка- "Leica".[4] Умро је у Београду 27. априла 1986. гдје је и сахрањен на Новом гробљу.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Миланова фотографија на насловној страни у часопису "Kolo" из 1944. г. -
Миланова фотографија у часопису "Жена и свет" из 1928. г. -
Исечак у часопису "Време" - фото услуге избора мис Југославије за 1930. г. -
Миланова фотографија у позоришним новинама "Позоришна сцена" из 1942. г. -
Миланова фотографија у часопису "Илустровани лист" -
Београдска "Правда"ː Демонстрације против фашизма и Димитрија Љотића у Београду 1.3.1937. г. -
Београдска "Правда"ː Сахрана патријарха Варнаве 1937. г. -
Миланова фотографија у часопису "Коло" - 1943. -
Бивши атеље Милана Роглића у Београду у улици Иве Лоле Рибара број 37 -
Милан са оцем Милошем и сестром Душанком -1928. г.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1]
- ^ [2]
- ^ [3]
- ^ а б в г д Дневни лист Политика - Београд: 27. август 1978.
- ^ а б Група аутора, Време - београдски лист, Београд, 18.9.1926.
- ^ [4]
- ^ Група аутора, Српска сцена- Позоришни лист, Београд, 16.12.1942.
- ^ Čitač knjiga
- ^ [5]
- ^ [ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Maharad%C5%BEinica_i_Rogli%C4%87.jpg Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2018)], „Правда“, 20.4.1934. страна 6
- ^ [6], „Правда“, 1937.
- ^ Глас јавности: „Скупа цена комформизма“, 14. 7. 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2019), Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ Дневни лист „Политика": Фотографија која је преживела све ратове 20. века, Б. Малиш, 18. 8. 2009., Приступљено 23. 9. 2012.
- ^ а б „Вечерње новости"- Београд: 31. март 2009.
- ^ [7] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2010), Приступљено 23. 10. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Изводи из Матичних књига
- Удружење новинара Србије
- Летопис српске фотографије 1839-2008, Горан Малић, Фотограм, Београд. 2009. ISBN 978-86-993551-3-6 неважећи ISBN. стр. 53, 56
![[6]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/6/69/Sahrana_patrijarha_Varnave_original.jpg){kind=link}