Пређи на садржај

Московски државни универзитет

С Википедије, слободне енциклопедије
Московски државни универзитет
МотоScientia est clara cognito veritatis ilustratio mentis
Мото (на српском)Наука има јасно знање о истини, просветљење ума
Типдржавни
Оснивање1755.
РекторВиктор Антонович Садовничиј
Наставно особље11.760
Број студената38.150
ЛокацијаМосква,  Русија
Веб-сајтwww.msu.ru

Московски државни универзитет Ломоносов

Московски државни универзитет М. В. Ломоносов (рус. Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова) је највећи и најстарији универзитет у Русији, основан 1755.[1][2][3] Према подацима из 2004. године, имао је 4000 запослених који су подучавали око 31000 студената и 7000 последипломаца. Тренутни ректор универзитета је професор математике Виктор Антонович Садовничи.

Универзитет је рангиран на 18. месту на ранг-листи Три универзитетске мисије 2022. године, на 76. месту на Светског универзитетског рангирања 2022. године, на 293. месту на глобалном Тајмсовом вишем сведском универзитетском рангирању и на 326. месту у U.S. News & World Report 2022.[4] Био је то највише рангирана руска образовна институција од стране QS 2020. године,[5] а према Индексу природе у 2019. години, највише рангирани руски универзитет по резултатима истраживања.[6] Московски државни универзитет је опште прихваћен као водећа високообразовна институција у бившем Совјетском Савезу.[7]

Историја Универзитета

[уреди | уреди извор]

Овај универзитет основан је на иницијативу Ивана Ивановича Шувалова и Михаила Васиљевича Ломоносова наредбом руске царице Јелисавете Петровне 25. јануара (12. јануара по грегоријанском календару) 1755. године. Прва предавања одржана су 27. априла. 25. јануар се и данас прославља као Дан студената у Русији.

Првобитно изграђен на Црвеном тргу, универзитет је Катарина Велика пребацила у садашњу неокласичну грађевину на другој страни улице Моховаја. Главна грађевина изграђена је између 1782. и 1793. самртнички бледим дизајном Матвеја Казакова, а реконструисана након Наполеоновог похода на Русију од стране Доменика Ђилардија.

Главне зграде универзитета у улици Моховаја, 1789.

У 18. веку универзитет је био подељен на 3 одсека – филозофију, медицину и законодавство. Академија за будуће студенте била је припојена универзитету, све до њеног укидања 1812. године. 1779. Михаил Карасков је основао интернат за племиће (Благородный пансион), трансформисан у гимназију за руско племство 1830. године. Универзитетска штампа, вођена Николајем Новиковом 1780-их издаје најпопуларније новине царске Русије - Московские Ведомости.

1905. унутар универзитета се оснива социјал-демократска организација, позивајући на збацивање цара и завођење републике у Русији. Царска влада је поново започела затварање универзитета. 1911. у знак протеста због увођења трупа на кампус и малтретирања одређених професора, 130 научника и професора је масовно дало оставке, укључујући и истакнуте као што су Николај Димитријевич Зелински, Пјотр Николајевич Лебедев и Сергеј Алексејевич Чаплигин. Такође је на хиљаде ученика избачено 1911.

Након Октобарске револуције 1917. године универзитет је отворен и за децу пролетаријата и сељака, а не само за припаднике буржоазије. У 1919. школарине су укинуте и изграђени су објекти за припремање деце радничке класе за пријемне испите. 1940. универзитет је преименован у част свог оснивача Михаила Васиљевича Ломоносова.

После 1991. основано је још 9 одсека. 1992. универзитету је додељен јединствени статус: финансиран је директно из буџета (заобилазећи Министарство просвете), што је универзитету дало значајан ниво независности.

Московски државни универзитет

[уреди | уреди извор]

После Октобарске револуције 1917. године, установа је почела да прима децу пролетаријата и сељаштва. Године 1919, универзитет је укинуо школарину и успоставио припремну установу за помоћ деци радничке класе да се припреме за пријемне испите. Током спровођења првог петогодишњег плана Јосифа Стаљина (1928–32), затвореници из Гулага били су приморани да граде делове новопроширеног универзитета.

На совјетској марки из 1962. налази се Московски државни универзитет

Године 1970, универзитет је наметнуо квоту од 2% за јеврејске студенте.[8] Један чланак из 2014. под насловом „Математика као оруђе антисемитизма“ у часопису Математички ентузијаста говори о антисемитизму на Катедри за математику Московског државног универзитета током 1970-их и 1980-их.[9][10][11]

Средином 1980-их, декан правног факултета МСУ је отпуштен због примања мита.[12] Након 1991. године, основано је девет нових факултета. Следеће године универзитет је стекао јединствен статус: финансира се директно из државног буџета (заобилазећи Министарство просвете).

Дана 6. септембра 1997, француски електронски музичар Жан Мишел Жар користио је предњи део универзитета као позадину за концерт. Концерт је привукао публику од пола милиона људи.[13]

Студенти који прослављају 250. годишњицу универзитета 2005. године

Ректор МСУ Виктор Садовничи је 2007. године рекао да је корупција у образовном систему Русије „системска болест“ и да је видео оглас који гарантује савршен резултат на пријемним испитима за МСУ, уз значајну накнаду.[14]

Дана 19. марта 2008, на универзитету је покренут најмоћнији руски суперкомпјутер до сада, СКИФ МГУ (скиф на руском значи „скитски“). Његове врхунске перформансе од 60 TFLOPS (LINPACK - 47.170 TFLOPS) учиниле су га најбржим суперкомпјутером у Заједници независних држава.[15][16]

Од 1953. већина факултета се налази на Врапчевим брдима, југоисточном делу Москве (1935.–1999.: Лењинове горе). Главну зграду дизајнирао је архитекта Лав Рудњев. У послератној ери, Стаљин је наредио изградњу 7 огромних вишеспратних кула око града (”седам сестара”).[17][18][19] Главна зграда Московског универзитета била је далеко највећа. Била је, такође, и највећа грађевина ван Њујорка на свету у то време, и остала је највиша у Европи све до 1988.

Главна кула Московског универзитета

Централна кула са 36 спратова, висока 240 метара, била је опасана са 4 огромна крила за студентски смештај. Говори се да садржи 30 километара ходника и 5000 соба. Расположиви објекти унутар ове грађевине обухватају концертну салу, позориште, музеј, разне административне службе, библиотеку, базен, полицијску станицу, пошту, вешерницу, фризерски салон, банку, продавнице, кафетерије, склониште од бомби, итд. Заједно са администрацијом универзитета, четири главна одсека: Факултет за механику и математику, Геолошки факултет, Географски факултет и Факултет за лепе и примењене уметности су тренутно остали у главној згради. Звезда на врху куле је довољно велика да пружи мању собу са терасом; тешка је 12 тона. Фасаде грађевине украшене су џиновским сатовима, барометрима и термометрима, статуама, резбареним мотивима пшенице, совјетским грбовима итд. Стоји пред терасом са статуама мушког и женског студента који заједно оптимистично и самоуверено корачају у будућност.

Док су Врапчија брда била на периферији града у време конструкције главне грађевине, сада су на пола пута између Кремља и градских граница. Неколико зграда и спортских објеката су касније додати главном кампусу, укључујући и једини специјализовани стадион за бејзбол у Русији. Тренутно се гради нова зграда за одсек друштвених наука, и огромна нова зграда је саграђена за библиотеку, која је друга у Русији по броју књига. Универзитет такође поседује неколико спаваоница изван кампуса у југозападном делу Москве. Историјску зграду у улици Моховаја сада користи факултет за новинарство, факултет за психологију и институт за афричке и азијске студије. Координате зграде су 55°42′10″С, 37°31′50″И.

Уз управу универзитета, у Главној згради налазе се Музеј наука о Земљи и факултети: Машинско-математички, Геолошки, Географски и Ликовне и сценске уметности. У згради у улици Моховаја налазе се Факултет новинарства, Психолошки факултет и Институт азијских и афричких земаља. Бројне факултетске зграде налазе се у близини трга Мањеж у центру Москве и бројних кампуса у иностранству у Украјини, Казахстану, Таџикистану и Узбекистану. Уљановски огранак МСУ-а је реорганизован у Уљановски државни универзитет 1996. године.[20]

Факултети

[уреди | уреди извор]

Универзитет има (2017)41 факултет.

  • Факултет за механику и математику
  • Факултет за компјутерску математику и кибернетику
  • Физички факултет
  • Хемијски факултет
  • Факултет за науке о материјалима
  • Биолошки факултет
  • Факултет за фундаменталну медицину
  • Факултет за теренске науке
  • Геолошки факултет
  • Географски факултет
  • Историјски факултет
  • Филолошки факултет
  • Факултет за стране језике
  • Филозофски факултет
  • Социолошки факултет
  • Економски факултет
  • Правни факултет
  • Факултет за новинарство
  • Факултет за психологију
  • Институт за афричке и азијске студије
  • Факултет за јавну администрацију
  • Виша школа за пословну администрацију
  • Факултет за лепе и примењене уметности
  • Факултет за биоинжењеринг и биоинформатику
  • Московска школа економије
  • Факултет за образовање
  • Биолошка станица ”Бело море” Биолошког факултета

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Faculty of Physics”. M. V. Lomonosov Moscow State University Faculty of Physics. Архивирано из оригинала 20. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-04. 
  2. ^ „Best Global Universities in Russia – US News and World Report”. US News and World Report. Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено 2022-11-04. 
  3. ^ „Lomonosov Moscow State University – QS Top Universities Ranking”. QS Top Universities Ranking (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 12. 2022. г. Приступљено 2022-11-04. 
  4. ^ „M. V. Lomonosov Moscow State University”. Usnews.com. Приступљено 2022-07-25. 
  5. ^ „QS World University Rankings 2020”. Top Universities. 5. 6. 2019. 
  6. ^ „2019 tables: Institutions | 2019 tables | Institutions | Nature Index”. natureindex.com. 
  7. ^ „Conference Venue”. Worldslargerivers.boku.ac.at. Архивирано из оригинала 2016-09-23. г. 
  8. ^ Barry A. Kosmin. „Resentment, Anxiety and Careerism: Accounting for Antisemitism in the Academy and Among the Intelligentsia” (PDF). Isgap.org. Приступљено 2022-07-25. 
  9. ^ Jay Egenhoff (2014). „Math as a tool of anti-semitism”. The Mathematics Enthusiast. 11 (3). Приступљено 2022-07-25. 
  10. ^ Malseed, Mark (6. 5. 2013). „The Story of Sergey Brin”. Momentmag.com. 
  11. ^ Googled: The End of the World as We Know It. Penguin. 2009. ISBN 9781101151402. 
  12. ^ The Emancipation of Soviet Law. Martinus Nijhoff Publishers. 15. 10. 1992. ISBN 9780792314363. 
  13. ^ „Mad Max Fury Road: Ten Road Warrior themed world records”. Guinness World Records. 15. 5. 2015. 
  14. ^ Opening the Red Door: The Inside Story of Russia's First Christian Liberal Arts University. InterVarsity Press. 17. 9. 2019. ISBN 9780830865178. 
  15. ^ „8th edition of the Top 50 list of the most powerful computers in Russia released”. Top500.org. TOP500 Supercomputing Sites. 2008-04-16. Архивирано из оригинала 2011-09-27. г. Приступљено 2011-10-29. 
  16. ^ „ru:В МГУ запустили мощнейший в СНГ компьютер”. Km.ru. 2008-03-20. Приступљено 2016-07-14. 
  17. ^ Figes, O. (2013) 'Just Send Me Word – A True Story of Love and Survival in the Gulag' pg. 192, Penguin Books: London.
  18. ^ Stalinist Reconstruction and the Confirmation of a New Elite, 1945-1953. Springer. 8. 3. 2001. ISBN 9781403919458. 
  19. ^ Stalinism: Russian and Western Views at the Turn of the Millennium. Psychology Press. 2005. ISBN 9780415351089. 
  20. ^ „Ulyanovsk state university, Fee structure 2022 Ulyanovsk State Medical University Admission”. 1. 12. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]