Пређи на садржај

Мухамед Мурси

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Мурси
Лични подаци
Датум рођења(1951-08-20)20. август 1951.
Место рођењаШаркија, Краљевина Египат
Датум смрти17. јун 2019.(2019-06-17) (67 год.)
Место смртиКаиро, Египат
РелигијаИслам
ПрофесијаПолитичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Странка слободе и правде
5. председник Египта
30. јун 2012 — 3. јул 2013.
ПретходникХосни Мубарак[1][2]
Наследник(в. д.) Адли Мансур
Абдел Фатах eл Сиси
Генерални секретар Покрета несврстаних
30. јун 2012 — 2. август 2012.
ПретходникМухамед Хусеин Тантави (в. д.)
НаследникМахмуд Ахмадинежад

Потпис

Мухамед Мурси Иса ел Ајат (арап. محمد مرسى عيسى العياط) бивши је председник Египта, који је вршио ту дужност од 30. јуна 2012. године до 3. јула 2013. године.[3] Дана 21. априла 2015. године осуђен је на 20 година затвора, оптужен је за подстицање мучења, хапшења и убистава демонстраната за време демонстрација у Египту.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. августа 1951. године у Шаркији, северни Египат. Дипломирао је на Универзитету у Каиру, а докторат стекао на Универзитету Јужне Калифорније 1982. године. После тога је радио као предавач до 1985. године. Након тога се вратио у Египат и радио као предавач Универзитету Загазиг до 2010. године.[4][5][6]

Од 2000. године до 2005. године био је члан Народне скупштине Египта и водећа личност Муслиманског братства. Када је Муслиманско братство након револуције 2011. основало Странку слободе и правде (ФЈП), Мурси је постао њен председник. Као њен кандидат, учествовао је на председничким изборима одржаним у мају и јуну 2012. године. На њима је победио Ахмеда Шафика, последњег премијера под режимом у револуцији свргнутог Хоснија Мубарака.

Мурси је, у складу с обећањем пре почетка кампање, након победе поднео оставку на место челника ФЈП.[7] Мурси је први цивил на месту египатског председника, и први који је на то место дошао на општим слободним изборима са више кандидата.

Председник

[уреди | уреди извор]

Један од његових главних циљева на почетку председничког мандата јесте стицање потпоре за изгласавање новог устава Египта. Мурси подупире устав који би штитио људска права, али у суштини тражи примену исламског закона шеријата у свим сферама живота, па и о том питању.[8]

Дана 27. августа 2012. године, Мурси је именовао 21 саветника и асистента, од којих су три жене, два хришћана и велики број исламиста.[9]

Мурси је 22. новембра објавио декрет с циљем заштите рада уставотворне скупштине, односно декрет штити од оспоравања сваку његову одлуку као председника. Планирано је да декрет буде на снази док се не донесе нови устав.[10] Опозиционар Мухамед ел Барадеи критиковао је Мурсијев потез, оптуживши га „да је присвојио сву моћ и поставио се за новог египатског фараона“.[11][12] Овај његов потез довео је до нових масовних протеста широм Египта.[13] Мурсијев проглас су осудиле многе организације за људска права, попут Амнести интернашонала, Хјуман рајтс воча и Фридом хауса.[14][15][16][17] Дана 8. децембра, Мурси је повукао проглас, али је и даље остало у плану да се 15. децембра одржи референдум о уставу.[18][19] Референдум се одржао од 15. до 22. децембра 2012. године, а одобрило га је 64% гласача од укупно 33% припадника гласачког тела колико је изашло на референдум. Мурси је одобрио ступање новог устава на снагу 26. децембра.[20]

Пад с власти

[уреди | уреди извор]

Јула 2013. године, широм Египта су започеле демонстрације у којима се Мурсија позива да поднесе оставку због нерешених проблема у држави.[21] Египатска војска је 1. јула издала 48-часовни ултиматум унутар којег захтева од политичких партија да ступе у преговоре с демонстрантима, те је запретила војном интервенцијом ако се немири до тада не стишају.[22] Истога дана су четири министра Мурсијеве владе дала оставку, након чега су у парламенту остали само припадници Муслиманске браће. Мурси је 2. јула одбио ултиматум египатске војске тврдњом да ће на свој начин решити кризу.[23] Веће, чији су чланови министар одбране Абдел Фатах ел Сиси, Мухамед ел Барадеи, велики имам Ахмед ел Тајеб и коптски папа и патријарх Теодор II, преузело је власт 3. јула и прогласило Мурсијев председнички мандат неважећим.[24][25]

  1. ^ Conal Urquhart and agencies (30. 6. 2012). „Mohamed Morsi sworn in as Egyptian president”. The Guardian. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ Hendawi, Hamza (16. 6. 2012). „Egypt votes for president to succeed Mubarak”. Google. Associated Press. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. ^ „مرشح الاخوان المسلمين محمد مرسي اول رئيس لمصر بعد مبارك” (на језику: arapski). Google News. Agence France-Presse. 24. 6. 2012. Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ Driggs, Alexis (26. 6. 2012). „Egyptians elect USC alumnus”. Daily Trojan. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ „Interview with Mohamed Morsi” (на језику: Arabic). Al Jazeera. 29. 1. 2012. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ „Dr. Mohammad Morsy”. Egypt State Information Service. 20. 7. 2012. Архивирано из оригинала 13. 11. 2012. г. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. ^ Kirkpatrick, David D. (24. 6. 2012). „Named Egypt's Winner, Islamist Makes History”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 12. 2012. г. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. ^ Jeffrey Fleishman (25. 1. 2012). „Egypt's Mohammed Morsi moves into Mubarak's presidential office, meets with military”. Toronto Star. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ Michael, Maggie. „Egypt President names mainly Islamist adviser team”. Associated Press. Архивирано из оригинала 25. 01. 2013. г. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  10. ^ Kirkpatrick, David (24. 11. 2012). „Morsi Urged to Retract Edict to Bypass Judges”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 12. 2012. г. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  11. ^ „Twitter / ELBaradei”. 22. 11. 2012. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  12. ^ „Egypt’s President Morsi takes sweeping new powers”. Washington Post. 22. 11. 2012. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  13. ^ Spencer, Richard (23. 11. 2012). „Violence breaks out across Egypt as protesters decry Mohammed Morsi's constitutional 'coup'. The Daily Telegraph. Приступљено 2. XII 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  14. ^ „Tea and tear gas in Tahrir Square”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  15. ^ „Egypt: President Morsi changes to the constitution trample rule of law”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  16. ^ „Freedom House Denounces Morsi Power-Grab in Egypt”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2019. г. Приступљено 13. 4. 2013. 
  17. ^ „Egypt: Morsy Decree Undermines Rule of Law”. Приступљено 13. 4. 2013. 
  18. ^ „Morsi's decree cancelled, constitution referendum to take place on time”. Ahram Online. 9. 12. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2012. 
  19. ^ „Egypt’s Mursi annuls controversial decree, opposition says not enough”. Al Arabiya. 9. 12. 2012. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2012. 
  20. ^ „Egyptian constitution 'approved' in referendum”. BBC News. 23. 12. 2012. Приступљено 4. 1. 2013. 
  21. ^ „Egypt crisis: Mass protests over Morsi grip cities”. BBC News. 1. 7. 2013. 
  22. ^ Abdelaziz, Salma (1. 7. 2013). „Egyptian military issues warning over protests”. CNN. Приступљено 2. 7. 2013. 
  23. ^ „Egypt crisis: President Morsi rejects army ultimatum”. BBC News. Приступљено 2. 7. 2013. 
  24. ^ „Morsi told he is no longer the president”. Washington Post. Архивирано из оригинала 3. 7. 2013. г. Приступљено 4. 7. 2013. 
  25. ^ Egyptian army suspends constitution and removes President Morsi – as it happened

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]