Николај Андријанов

С Википедије, слободне енциклопедије
Николај Андријанов
Лични подаци
Датум рођења(1952-10-14)14. октобар 1952.
Место рођењаВладимир, СССР
Датум смрти21. март 2011.(2011-03-21) (58 год.)
Место смртиВладимир, Русија
Спортске информације
СпортСпортска гимнастика

Николај Јефимович Андријанов (рус. Никола́й Ефи́мович Андриа́нов; 14. октобар 1952 - 21. март 2011)[1] је био совјетски/руски гимнастичар. Држао је рекорд код мушкараца са највише олимпијских медаља: 15 (7 златних, 5 сребрних, 3 бронзане) док га Мајкл Фелпс није надмашио на Летњим олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Андријанов је трећи спортиста (мушки или женски) по укупним олимпијским медаљама након Фелпсових 28 и Ларисе Латињине која је добила 18. Андријанов је освојио највише медаља на Летњим олимпијским играма 1976. године: 6 појединачних медаља и једном екипном медаљом. У оквиру спорта спортска гимнастика за мушкарце такође држи рекорд са највише појединачних олимпијских медаља (12) и дели мушки рекорд са највише појединачних олимпијских златних медаља у гимнастици (6), са Борисом Шаклиним и Дмитријем Билозерчевим (ако се рачунају Алтернативне олимпијске игре 1984.).

Детињство и олимпијска каријера[уреди | уреди извор]

Андријанов је са 11 година ушао у Дечију и омладинску спортску школу спортског друштва Буревестник у Владимиру. Први међународни успех постигао је 1971. године на Европском првенству у Мадриду, где је освојио две златне медаље. Између 1971. и 1980. победио је на многим међународним гимнастичким такмичењима, укључујући олимпијске игре, светска и европска првенства.

Андријанова прва олимпијска медаља је била златна у такмичењу на партеру 1972. године. Доминирао је у гимнастичким такмичењима 1976, укључујући спортску гимнастику, четири злата, два сребра и бронзу.[2] Ове медаље су укључивале злата у вежбама на партеру, карикама и прескоку, као и злато у спортској гимнастици из 1976. године. Његов рекорд од четири гимнастичка злата држао се све док Витали Шербо није освојио шест 1992. године.[3]

Андријанов је положио олимпијску заклетву за спортисте на Летњим олимпијским играма 1980. у Москви. У такмичењу из гимнастике освојио је још два злата, две сребра и бронзу.[2] Андријанове златне медаље на тој Олимпијади били су у прескоку и екипној конкуренцији, сребрне су биле у спортској гимнастици и у партеру, а бронзана медаља на вратилу.[4] Пензионисао се убрзо након тих Олимпијских игара.

Каснији живот[уреди | уреди извор]

Андријанов се оженио познатом совјетском гимнастичарком, двоструком олимпијском шампионком Љубов Бурдом. Заједно су радили као дечији тренери гимнастике, а Андријанов је био главни тренер јуниорске репрезентације совјетске националне репрезентације у периоду 1981–1992. У периоду 1990–1992. такође је тренирао совјетску сениорску гимнастичку екипу, а 1990–1993. је био шеф Совјетске, а касније и Руске гимнастичке федерације.

Андријанов је 2001. године ушао у Кућу славних гимнастике. Између 1994. и 2002. тренирао је јапанску олимпијску гимнастичку репрезентацију, на позив свог бившег ривала Мицуа Цукахаре. Андријанов је тренирао Цукахаровог сина, Наоиа Цукахару, и отац и син су га сматрали заслужним за подизање Наоиеве вештине и самопоуздања што је омогућило да се такмичи на међународном нивоу.[5] 2002. године постао је директор гимнастике у Специјализованој спортској школи за децу и омладину Н.Г. Толкачјов у Владимиру, где је и почео да се бави спортом у младости.

Болест и смрт[уреди | уреди извор]

Андријанов је у последњим годинама добио дегенеративни неуролошки поремећај и последњих месеци није био у стању да помера руке или ноге или да говори.[6] Андрианов је умро 21. марта 2011. у 58. години живота[7] у свом родном граду Владимиру.[8]

Достигнућа (не-олимпијска)[уреди | уреди извор]

Година Такмичење АА Тим ФКС ПХ РГ ВТ ПБ ХБ
1971 Европско првенство 3рд 3рд 1ст 2нд 1ст 2нд
СССР шампионат 1ст
1972 СССР шампионат 1ст 1ст 2нд 2нд 2нд 2нд 1ст
Куп СССР-а 1ст
1973 Европско првенство 2нд 1ст 2нд 1ст 2нд
Универзитетске игре 1ст 1ст 1ст 1ст 1ст
СССР шампионат 1ст
1974 Светска првенства 2нд 2нд 2нд 1ст 2нд 2нд
СССР шампионат 1ст 1ст 1ст 3рд 1ст
Куп СССР-а 1ст
1975 Светски куп 1ст 2нд 2нд 1ст
Европско првенство 1ст 1ст 2нд 1ст 1ст 1ст
СССР шампионат 1ст 1ст
1977 Светски куп 1ст 1ст 1ст 2нд 1ст
1978 Светска првенства 1ст 2нд 1ст 2нд 2нд
Куп СССР-а 3рд
1979 Светска првенства 1ст 2нд
СССР шампионат 3рд 3рд

Признања и награде[уреди | уреди извор]

  • Орден Лењина
  • Орден части
  • Орден рада Црвене заставе
  • Медаља "За радну храброст"
  • Лењин Комсомол Награда

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ London 2012 – Olympic legend Andrianov dies – Yahoo! Eurosport. Uk.eurosport.yahoo.com. Retrieved on 22 March 2011.
  2. ^ а б Fyodorov, Gennady (21. 3. 2011). „Olympics-Gymnastics great Andrianov dies after long illness”. Reuters. Архивирано из оригинала 24. 03. 2011. г. Приступљено 22. 3. 2011. 
  3. ^ Eskenazi, Gerald (3. 8. 1992). „BARCELONA: Gymnastics; On Scherbo's Night, Dimas Also Sparkles”. The New York Times. Приступљено 22. 3. 2011. 
  4. ^ Pursuit of excellence, the Olympic story. Grolier Enterprises. 1983. стр. 373. ISBN 978-0-7172-8171-8. 
  5. ^ Strom, Stephanie (5. 9. 2000). „OLYMPICS; For a Japanese Gymnast, Honor Thy Father”. The New York Times. Приступљено 22. 3. 2011. 
  6. ^ Amanda Turner. „Legendary Olympian In Fight For His Life”. International Gymnast. Приступљено 7. 9. 2010. 
  7. ^ Amanda Turner. „Olympic Legend Andrianov Dies at 58”. International Gymnast. Приступљено 21. 3. 2011. 
  8. ^ „London 2012 – Olympic legend Andrianov dies aged 58”. Yahoo!. 21. 3. 2011. Приступљено 21. 3. 2011. 
  • This article contains information from the website http://www.gymnast.ru/, incorporated into the Wikipedia with permission from its author E. V. Avsenev.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nikolai Andrianov”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 1. 12. 2006. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Андријанов&oldid=26951284”