Пређи на садржај

Озаљ

Координате: 45° 36′ 46″ С; 15° 28′ 40″ И / 45.61286970282555° С; 15.477857459621404° И / 45.61286970282555; 15.477857459621404
С Википедије, слободне енциклопедије
Озаљ
Дворац на литици
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
Становништво
Становништво
 — 2001.7.932
 — густина44,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 36′ 46″ С; 15° 28′ 40″ И / 45.61286970282555° С; 15.477857459621404° И / 45.61286970282555; 15.477857459621404
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина179,40 km2
Озаљ на карти Хрватске
Озаљ
Озаљ
Озаљ на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникГордана Липшинић
Поштански број47280 Озаљ
Позивни број+ 385 (0)47
Регистарска ознакаKA

Озаљ је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према попису из 2001. Озаљ је имао 7.932 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Стари град Озаљ изграђен је на литици изнад реке Купе која на том месту излази из сутјеске и улази у отворенију долину. Овдје су се у прошлости као и данас укрштали путеви према Жумберку, Покупљу и Долењској, (Словенија).

Град је само 15-так километара удаљен од Словеније: са градовима Метликом (око 15 km), Чрномељем (око 30 km) и Новим Местом (око 35 km) добро је повезан како путевима тако и жељезницом. Стога има добре услове за међудржавну пограничну сарадњу.

Озаљ данас има основе и за развој туризма, нарочито културно-историјског и излетничког карактера. У граду се налази купалиште на реци Купи

  • Географска ширина и дужина — 45°36' СГШ 15°28' ИГД
  • Број становника (попис 2001) — 7.932
  • Густина насељености — 44,21 становник на km²
  • Површина — 179,4 km²
  • Реке — Купа, Добра
  • Количина падавине — од 1.000 до 1.400 mm
  • Највиши врхови — Воденица 537 m, Света Гера 1.178 m
  • Заштитник — Свети Вид
  • Први спомен града — 1244. године
  • Статус града — 1996. године

Становништво

[уреди | уреди извор]

Насеље се почело развијати испод старога града, а Град Озаљ, по попису из 2001. године, има 7.932 становника. Од укупног становништва чак је 27% дневних миграната – највише у петнаестак километара удаљени Карловац са којим постоји друмска и железничка веза.

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[1] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.164 1.184 599 217 216 163 229 140 158 145 137 136 145 165 229
  • напомене:

У 1981. повећано за делове подручја насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи, у којима је и садржан део података од 1857. до 1971.

Озаљ (насељено место), национални састав

[уреди | уреди извор]
Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 1.089 (91,97%) 573 (95,65%) 193 (88,94%) 197 (91,20%)
Срби 49 (4,13%) 10 (1,66%) 7 (3,22%) 9 (4,16%)
Југословени 16 (1,35%) 6 (1,00%) 0 0
остали и непознато 30 (2,53%) 10 (1,66%) 17 (7,83%) 10 (4,62%)
Укупно 1.184 599 217 216

У табели национални састав за пописне године 1961. и 1971. нису обухваћени 1981. године насељу Озаљ припојени делови насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи. Податке и напомену видети под наведеним насељима.

На попису становништва 1991. године, насељено место Озаљ је имало 1.184 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.089 91,97%
Срби
  
49 4,13%
Југословени
  
16 1,35%
Словенци
  
7 0,59%
Муслимани
  
2 0,16%
Немци
  
1 0,08%
неопредељени
  
11 0,92%
регион. опр.
  
5 0,42%
непознато
  
4 0,33%
укупно: 1.184

Историја

[уреди | уреди извор]

Град се први пут помиње 1244. године као слободни краљевски град. Од краја 14. века (1398) у власништву је Франкопана из чијих је руку родбинским везама 1550. прешао под породицу Зрински која је остала власник града све до 1671. године.

Колико је Озаљ везан за Зринске и Франкопане, говори и податак да је за Дан града одређен 30. август — као успомена на догађај из 1671. када су погубљена двојица највећих хрватских племића.

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]

Средњовјековни град Озаљ, смештен на клисури изнад реке Купе; преправљен у дворац у 18. веку.

У Озаљу је на Купи изграђена и једна од првих хидроелектрана у Хрватској – 1908. почела је снабдевази енергијом индустријске погоне, али није послужила развоју озаљске индустрије, него карловачке. Неоренесансна зграда хидроелектране културни је споменик.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]