Олењински рејон

Олењински рејон
Оленинский район
Олењински рејон; Оленинский район
	; Застава ; Грб
Држава	Русија
Федерални округ	Централни
Административни субјект	Тверска област
Админ. центар	Олењино
Статус	општински рејон
Оснивање	1929.
Површина	2.675 km2
Становништво	2014.
— број ст.	12.273
— густина ст.	4,59 ст./km2
Временска зона	UTC+3
Регистарске таблице	69
	Званични веб-сајт

Олењински рејон (рус. Оленинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у југозападном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је варошица Олењино. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 12.273 становника или у просеку око 4,59 ст/км².

Географија

Нелидовски рејон налази се на југозападу Тверске области и обухвата територију површине 2.675 км². Ограничен је територијом Сичјовског рејона Смоленске области на југу, док је на истоку Ржевски рејон, на северу је Селижаровски, а на северозападу Нелидовски рејон. На југозападу је територија Бељског рејона.

Рејонска територија обухвата јужне делове Валдајског побрђа, односно његове микроцелине Оковска шума и налази се на развођу између сливова Балтичког и Црног мора и Каспијског језера. Најважнији су водотоци Тудовка, Сишка и Осуга (у басену Волге), те Лучеса и Обша у басену Западне Двине. На свега око 4 километра јужније од јужне границе рејона налази се извориште реке Дњепар.

Око 60% рејонске територије је прекривено мешовитим листопадно-четинарским шумама.

Историја

Претеча Олењинског рејона основаног 1929. године била је Олењинска парохија основана 1922. године. Рејон је 1935. постао делом Калињинске (данас Тверске) области. У периоду између 1936. и 1958. из граница рејона је издвојен Малотудски рејон са седиштем у селу Мали Туд. Рејон је привремено у периоду 1963–1964. био делом суседног Нелидовског рејона.

Демографија и административна подела

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 12.675 становника,^[1] док је према процени из 2014. ту живело 12.273 становника, или у просеку 4,59 ст/км².^[2] Око 40% популације је живело у административном центру рејона.

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
---	---	---	18.892^[3]	14.817^[4]	12.675^[1]	12.273*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоји укупно 339 насељених места подељених на укупно 7 општина (6 сеоских и 1 градска). Административни центар рејона је варошица Олењино.

Саобраћај

Преко територије рејона пролази међународни аутопут М9 Балтија на релацији Москва—Рига и железничка пруга Москва—Ржев—Великије Луки.

Види још

Референце

^ ^а ^б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[2010Census-1] а ^б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)

[2] Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)

[1989Census-3] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-4] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]