Пређи на садржај

Патуљасти пингвин

С Википедије, слободне енциклопедије

Патуљасти пингвин
Патуљасти пингвин у мелбурншком зоолошком врту
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Sphenisciformes
Породица: Spheniscidae
Род: Eudyptula
Врста:
E. minor
Биномно име
Eudyptula minor
(J. R. Forster, 1781)

Патуљасти пингвин (лат. Eudyptula minor) представља најмању врсту пингвина. Живе дуж читаве обале Новог Зеланда, Чатамских острва, Тасманије и јужне Аустралије.

На Новом Зеланду, Маори их зову „Корора“.

Постоји неколико подврста патуљастих пингвина, али тачна класификација је у научном свијету и даље предмет расправе. Мали пингвини (Eudyptula albosignata albosignata) се по неким ауторима сматрају подврстом патуљастих пингвина, по неким посебном врстом, а по неким полиморфном врстом.

Патуљасти пингвини могу порасти до 43 cm висине и око 1 kg тежине. У просјеку живе око 6,5 година, али је било случајева да су се обиљежене јединке проналазиле живе и послије 20 година[1].

Патуљасти пингвини се хране рибом, лигњама и другим ситним морским животињама. Када иду у лов, роне дуго и издржљиво за својим плијеном. У сумрак се обично враћају у гнијездо да би нахранили младе.

Размножавање

[уреди | уреди извор]
Младунче у гнијезду

Живе у великим колонијама. У сезонама парења бирају себи партнере, и сваки пар образује своје гнијездо. У једној сезони парења излијегу се по два младунчета.

Природни непријатељи

[уреди | уреди извор]

У дивљини, патуљастим пингвинима се често хране новозеландске фоке. Научници Јужноаустралијског института за истраживање и развој су открили да око 40% фекалија фока на Гранитном острву у Јужној Аустралији садржи остатке патуљастих пингвина[2].

У Аустралији, најјаче колоније патуљастих пингвина су на острвима без мачака и лисица.

Однос са људима

[уреди | уреди извор]
Патуљасти пингвини
Зоолошки врт „Хенри Дорли“, Омаха, Небраска

На острву Филип, југоисточно од Мелбурна, организована је туристичка атракција посматрања колоније патуљастих пингвина. Постављени су бетонски стубови и освјетљење, тако да туристи могу да виде, али не и фотографишу, пингвине који се без имало занимања за туристе друже један са другим. Ови пингвини, неодољиво симпатични за туристе, годишње привуку преко пола милиона туриста[3]. Посјетиоци Перта у Западној Аустралији могу да посјете „Пингвинско острво“ да би видјели пингвине у свом природном окружењу. Колонија патуљастих пингвина у граду Оамару на Новом Зеланду је слична посматрачници пингвина на острву Филип[4].

  1. ^ Ден, П. и други аутори: „Морска орнитологија: животни вијек патуљастих пингвина“ (језик: енглески)
  2. ^ Брајан Литли, „Фоке пријетња пингвинима Гранитног острва“ (енгл. Bryan Littlely, „Fur seals threat to Granite Island penguins“), часопис „Адвертајзер“, 10. октобар 2007 (pp. 23)
  3. ^ VisitVictoria.com: „Острво Филип“ Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2007) (језик: енглески)
  4. ^ Колонија патуљастих пингвина у Оамаруу, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]