Понцијанијево отварање
- Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Потези | 1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. ц3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ЕХО | C44 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Порекло | 1769. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Названо по | Доменико Лоренцо Понцијани | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Главно | Отворене игре | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Понцијанијево отварање је шаховско отварање које почиње потезима:
1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. ц3
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Бијели припрема пјешачки наступ, па претходно подупире д-пјешака. Слаба страна му је што запоставља развој, па црни са 3. Сф6 или 3. д5 стиже са противигром у центру.
Историјат
[уреди | уреди извор]Отварање је названо по Доменику Лоренцу Понцијанију (итал. Domenico Lorenzo Ponziani), италијанском шахисти, свештенику и професору права, који је ово отварање проучавао још 1769. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Понцијани је једно од најстаријх познатих отварања, о коме је у шаховској литератури разговарано најкасније до 1497. Помињано је у најранијим шаховским расправама: Repetición de Amores y Arte de Ajedrez con ci Iuegos de Partido од Луцене[1] и Гетинген манускрипти.[2] Данас отварање носи презиме по Доменику Лоренцу Понцијанију. Иако је Поницијани анализирао отварање у 1769, његов главни допринос је био увођење 3. ф5!?[3] Касније је отварању погодовао Ховард Стаунтон, који је у The Chess-Player's Handbook (1847) назвао " толико пуно интересовања и разноликости да је његово изостављање у многим водећим дјелима на игри заиста неприхватљиво... то заслужује, и ако не гријешимо, ипак ће заузети више мјесто у категорији легитимних отварања него што му је то досад додијељено."[3]
Варијанте
[уреди | уреди извор]
Јенишова варијанта: 3. Сф6 4. д4 С:e4 5. д5 |
Леонхардт варијанта: 3. д5 4. Дa4 Сф6 5. С:e5 |
Штајнцова варијанта: 3. д5 4. Дa4 ф6 5. Лб5 |
Понцијанијев контрагамбит: 3. ф5 4. д4 ф:e4 5. С:e5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Послије 1. e4 e5 2. Сф3 Сц6 3. ц3 главни наставци су:
- 3. Сф6, Јенишова варијанта сматра се најсигурнијим путем по црнога и вјероватно одвраћа од евентуалних Понцијанијевих посвојитеља јер се постављају положаји у распону од врло хаотичне до досадне пасивности.[4] Бијели наставља са 4. д4, досљедан са 3. ц3.[4]
- 4. Сxe4 се често наставља са 5. д5 Сe7 (5. Лб8 је такође игриво; црни може да инвестира са скакачем 5. Лц5 6. д:ц6 Л:Ф2+ 7. Ke2 Лб6 8. Дд5 Сф2 9. Тг1 0-0 10. ц:б7 Л:б7 11. Д:б7 Дф6 12. Сa3 e4 13. Сц4 Тaб8 14. Дд5 e:ф3+ 15. г:ф3 Тфe8+ 16. Kд2 Сe4+ 17. ф:e4 Лxг1=[5]) 6. С:e5 Сг6, (не 6. д6 ?? када 7. Лб5+ ! побјеђује материјално[6] а сада или 7. Дд4 Дф6 8. Д:е4 Д:е5, релативно нов покушај 7. Дф3{{#tag:ref|7. Qf3. In M Schäfer vs. S. Van Gisbergen Минстер 1993. игра се наставља 7. Дe7 8. С:г6 х:г6 9. Лe3 Тх5!? (креативан потез који повећава притисак на д5 пјешака) 10. Лд3 Сф6 11. ц4 Дe5 12. Дe2 Лб4+ 13. Сд2 д6 14. 0-0-0 Л:д2+ 15. Д:д2 Kф8 16. Тдe1 (притисак бијелога на е-колону чини његову предност очигледном.) Сг4 17. ф4 Дф6 18. Лг1 г5 19. Тф1 г:ф4 20. Т:ф4 Дх6 21. Лe2 Сe5 22. Л:х5 Д:ф4 (слатка комбинација је смањења, али нажалост за црног, још увијек му остаје тешко играње) 23. Д:ф4 Сд3+ 24. Kд2 С:ф4 25. Лф3 Лф5 26. Лд4 ф6 27. Тф1 Лг6 28. х4 б6 29. г3 Сд3 30. х5 Лх7 31. х6! Сe5 32. Лe2 Тe8 33. a4 ц5 34. д:ц6 С:ц6 35. Л:ф6+ Kг8 38. Лц3 (боље је 35. ц5!) и бијели побјеђује у 52 потеза.[7] или 7. С:г6 х:х6 8. Дe2 Дe7 9. Лф4 д6 10. Сa3 Тх5 11. 0-0-0 Тх5 води до једнакости према MCO-15.[8]
- 4. e:д4, бијели може играти овај потез водећи у позицију која може прерасти у Герингов гамбит,[4] сусрет са 5. e5 било са 5. Сд5 или 5. Сe4, водећи више до ивичасте игре са 4. С:e4.
- 3. д5, је агресиван одговор, нападујући у центар. Обично би у отварању краљевог пјешака са д5 црни би изгубио темпо послије e:д5 Д:д5 када бијели игра Сц3 напада црну даму.[9] Међутим, овдје је бијели ускраћен за потез Сц3, јер је поље ц3 заузето од стране пјешака.[9]
- 4. Лб5 сматра се инфериорним у односу на 4. Да4[10] али игра постаје оштрија са шансама на обе стране, иако црни се може појавити са предношћу послије 4. д:e4! 5. С:e5 Дг5! 6. Дa4 Д:г2 7. Тф1 Лх3.[11]
- 4. Дa4, бијели индиректно пријети e5 пјешаку везујући скакача.[1] Црни може изабрати или да одбрани е5 пјешака са 4. ф6, или 4. Дд6, или ће бити припремљен за жртву пјешака или са 4. Лд7, или 4. Сф6.
- 4. Лд7, Каро вријанта, убједљива варијанта према Евеу[9] послије 5. e:д5 Сд4 6. Дд1 С:ф3 7. Д:ф3 црни је гамбитовао пјешака са нејасном позициом.[10]
- 4. Дд6, штити e5 без слабљења пјешачке структуре.[11] Батсфорд шаховска отварања 2 даје узвичник[12] али не помиње одговор на 5. д4, главни потез у каснијем Нуновим шаховским отварањима.[10]
- 4. Сф6, Леонхардт варијанта. бијели сада може да добија на материјалу са 5. С:e5, са теоријским давањем 5. Лд6 6. С:ц6 б:ц6 7. д3 0-0 8. Лe2 Тe8 са позицијом у којој црни има компензацију за пјешака.[10]
- 4. ф6, the Штајнцова варијанта, заштита централног e5 пјешака сматра се чврстим и најбољим, али неприродном јер одузима црном скакачу ф6.[9] Линија може се наставити са 5. Лб5 Сгe7 6. e:д5 Д:д5 или са 7. д4 Лд7 или 7. 0-0 Лд7 и са једнаком позицијом.[10]
- 3. ф5, Понцијанијев контрагамбит, агресиван одговор црнога оригинално сугестирано у 18. вијеку од стране италијанског писца, Поницијанија.[4] 1951. Борис Спаски одабира овај контрагамбит против Јакова Естрина.[13] Контрагамбит се сматра бољим за бијелога након 4. д4 ф:е4 5. С:е5 Дф6 6. Сг4 Дг6 7. Лф4[12] или 5. Сф6 6. Лг5.[10]
- 3. Сгe7, необичну Кмох варијанту заговарао је Ханс Комх. Према Реубен Финеу, цитирајући анализу Кмоха, црни изједначава након 4. д4 е:д4 5. Лц4 д5 6. е:д5 С:д5 7. 0-0 Ле7 8. С:д4 С:д4 9. ц:д4 Ле6.[14]
- 3. д6, појачава е5 пјешака и нада се да ће показати да је ц3 непотребан; какогод, сматра се пасивним и не представља бијеломе никакве проблеме. Након 4. Лц4, најчешћи одговори црнога су 4. г6, 4. Ле6 и 4. Лг4.[15]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Lane, Gary. „Beauty and the Beast” (PDF). ChessGames.com. Приступљено 8. 8. 2008.
- ^ Brace, Edward R. (1977). An Illustrated Dictionary of Chess. Hamlyn Publishing Group. стр. 225. ISBN 978-1-55521-394-7.
- ^ а б Howard Staunton, The Chess-Player's Handbook, Henry G. Bohn, 1847, p. 182.
- ^ а б в г Tim Harding (септембар 2010). „Ponziani Opening: Other Critical Lines” (PDF). The Kibitzer. ChessCafe.com. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ Jeroen Bosch, A Dangerous Piece Sacrifice, New In Chess Yearbook 112. 2014. ISBN 978-90-5691-510-0. стр. 121.
- ^ Taylor 2010, стр. 12.
- ^ Taylor 2010, стр. 15.
- ^ MCO-15, p. 136.
- ^ а б в г Euwe, Max; Meiden, Walter (1963). Chess Master vs. Chess Amateur (1994 изд.). Courier Dover Publications. стр. 41—43. ISBN 978-0486279473.
- ^ а б в г д ђ Nunn, John; Graham Burgess; John Emms; Joe Gallagher (1999). Nunn's Chess Openings. London: Everyman Publishers. стр. 306. ISBN 978-1857442212.
- ^ а б Tim Harding (август 2010). „Can the Ponzi Fly Again?” (PDF). The Kibitzer. ChessCafe.com. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ а б Kasparov, Garry; Raymond Keene (1989). Batsford Chess Openings 2. London: B.T. Batsford Ltd. стр. 367. ISBN 978-0713460995.
- ^ „Yakov Estrin vs. Boris Spassky, Riga 1951 · Ponziani Opening: Ponziani Countergambit (C44)”. Chessgames.com. Приступљено 5. 10. 2012.
- ^ Реубен Фине, Practical Chess Openings, David McKay, 1948, p. 141.
- ^ Taylor 2010, стр. 250.
Литература
[уреди | уреди извор]- Brace, Edward R. (1977). An Illustrated Dictionary of Chess. Hamlyn Publishing Group. стр. 225. ISBN 978-1-55521-394-7.
Види још
[уреди | уреди извор]- Шаховска отварања
- Енциклопедија шаховских отварања
- Шаховски информатор
- Шах
- Шаховска нотација
- Правила шаха
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Викишах — отворени пројекат за шаховски репертоар
- (језик: енглески) Шаховски информатор
- (језик: енглески) Chessgames.com — истражите шаховска отварања
- (језик: енглески) Водич за шаховска отварања
- (језик: енглески) Онлајн база података шаховских отварања
- (језик: енглески) Онлајн база шаховских отварања