Чечево — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
|гдуж=20.6067 |
|гдуж=20.6067 |
||
}} |
}} |
||
'''Чечево''' је насеље у [[општина Зубин Поток|општини Зубин Поток]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чечево површине 1.612 ha. Историјски и географски припада [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]]. У турском катастарском попису- дефтеру из [[1455]]. године село је имало 10 српских кућа. Сеоска црква је посвећена [[Света Петка|Светој Петки]], а подигнута је 1938. године на темељима старије, веће и шире цркве, која је постојала још у [[14. век]]у. У средњем веку црква Св. Петке је имала велики углед код чечевског становништва, па је у случајевима спорова са [[Турци]]ма код ње сазиван народни збор виђенијих људи који је предлагао решење и споразуме. Насеље је испод планине [[Мокра Гора (планина)|Мокре Горе]] у сливу [[Чечевска река|Чечевске реке]], која извире у јаким млазевима испод Мокре Горе. Изнад Чечева је оштар планински врх Берим (1738 м). Засеоци су: Леповићи, Андрићи, Продановићи, Томашевићи, Ђукићи и Роглића Крај. Изградњом акумулације [[Газиводе (језеро)|Газиводе]] доњи део Чечевске реке је претворен у залив језера који долази скоро до села. У селу има доста трагова старијег становништва. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини брњачкој и 1912. године има 285 становника (заједно са засеоцима: Андрићи, Ђукићи, Леповићи и Продановићи). |
'''Чечево''' је насеље у [[општина Зубин Поток|општини Зубин Поток]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чечево површине 1.612 ha. Историјски и географски припада [[Ибарски Колашин|Ибарском Колашину]]. У турском катастарском попису- дефтеру из [[1455]]. године село је имало 10 српских кућа. [[Црква Свете Петке у Чечеву|Сеоска црква]] је посвећена [[Света Петка|Светој Петки]], а подигнута је 1938. године на темељима старије, веће и шире цркве, која је постојала још у [[14. век]]у. У средњем веку црква Св. Петке је имала велики углед код чечевског становништва, па је у случајевима спорова са [[Турци]]ма код ње сазиван народни збор виђенијих људи који је предлагао решење и споразуме. Насеље је испод планине [[Мокра Гора (планина)|Мокре Горе]] у сливу [[Чечевска река|Чечевске реке]], која извире у јаким млазевима испод Мокре Горе. Изнад Чечева је оштар планински врх Берим (1738 м). Засеоци су: Леповићи, Андрићи, Продановићи, Томашевићи, Ђукићи и Роглића Крај. Изградњом акумулације [[Газиводе (језеро)|Газиводе]] доњи део Чечевске реке је претворен у залив језера који долази скоро до села. У селу има доста трагова старијег становништва. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини брњачкој и 1912. године има 285 становника (заједно са засеоцима: Андрићи, Ђукићи, Леповићи и Продановићи). |
||
==Демографија== |
==Демографија== |
Верзија на датум 22. септембар 2014. у 16:29
Чечево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Зубин Поток |
УНМИК | Зубин Поток |
Становништво | |
— 2011. | 30 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 55′ 08″ С; 20° 36′ 24″ И / 42.9189° С; 20.6067° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 804 m |
Чечево је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чечево површине 1.612 ha. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. У турском катастарском попису- дефтеру из 1455. године село је имало 10 српских кућа. Сеоска црква је посвећена Светој Петки, а подигнута је 1938. године на темељима старије, веће и шире цркве, која је постојала још у 14. веку. У средњем веку црква Св. Петке је имала велики углед код чечевског становништва, па је у случајевима спорова са Турцима код ње сазиван народни збор виђенијих људи који је предлагао решење и споразуме. Насеље је испод планине Мокре Горе у сливу Чечевске реке, која извире у јаким млазевима испод Мокре Горе. Изнад Чечева је оштар планински врх Берим (1738 м). Засеоци су: Леповићи, Андрићи, Продановићи, Томашевићи, Ђукићи и Роглића Крај. Изградњом акумулације Газиводе доњи део Чечевске реке је претворен у залив језера који долази скоро до села. У селу има доста трагова старијег становништва. После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини брњачкој и 1912. године има 285 становника (заједно са засеоцима: Андрићи, Ђукићи, Леповићи и Продановићи).
Демографија
Насеље има српску етничку већину.
Број становника на пописима: