Михаило Вујић — разлика између измена

Михаило Вујић
Михаило Вујић
	Датотека:Mihailo Vujic.jpg
Лични подаци
Датум рођења	7. новембар 1853.
Место рођења	Београд, Србија
Датум смрти	14. март 1913. (59 год.)
Место смрти	Сушак,

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. октобар 2015. у 09:26

Михаило В. Вујић (Београд, 26. октобар/7. новембар 1853 — Сушак, 1/14. март 1913) је био професор економије, министар и политичар.

Биографија

Завршио је филозофију на Великој школи, а затим студирао филозофију и економију у Немачкој, где је и докторирао фолозофију 1879. године. Убрзо по повратку са студија у Србију приступа Радикалној странци, и то њеном умереном крилу.

Од 1879. до 1887. године предавао је економију на Великој школи, као трећи велики професор, после Косте Цукића и Чедомиља Мијатовића.

Први пут постаје министар финансија у либерално-радикалној влади Јована Ристића средином 1887. године, а крајем исте године прелази у радикалну владу Саве Грујића, која пада априла 1888. године. Потом је министар финансија у владама Саве Грујића (1889-1891), Николе Пашића (1891), Лазара Докића (1893), Саве Грујића (1893-1894) и Ђорђа Симића (1896-1897). Остао је запамћен по томе што је као министар финансија преузео у државне руке монополе дувана и соли и експлоатацију железница, који су до тада били у рукама страних друштава. Донекле је средио државне финансије, доводећи буџет из великих дефицита у равнотежу 1891. године. Покушао је да изведе конверзију свих спољних зајмова Србије како би смањио терет њихове отплате, али није успео.

Када се, по својој женидби са Драгом Машин, краљ Александар приближио радикалима 1900. године, Вујић је постао посланик у Паризу. Већ фебруара 1901. Вујић је министар иностраних послова у влади Алексе Јовановића, а ускоро затим (20. марта 1901) саставља сопствени владу, у којој задржава портфељ министра иностраних послова. Ова је влада била коалициона напредњачко-радикалска, тзв. фузионашка, а по краљевој жељи да се радикали умере уз помоћ двору наклоњених напредњака. Помирљивост Вујића и других умерених радикала према двору изазвала је расцеп у Радикалној странци, из које се издвајају млађи и борбенији елементи и формирају Самосталну радикалну странку. Вујић ипак није довољно попустљив, према процени краља Александра, и Вујићева влада пада 7. новембра 1902. године.

Следећих година Вујић је посланик у Бечу (1903), Берлину (1906) и Риму (1909).

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 5. фебруара 1901.

Библиографија

Главно дело:

Начела народне економије I-III (1895-1898).
1. Основна претходна питања и историјски развитак науке о народној привреди, 1895.
2. Економска теорија, 1896.
3. Економска политика, 1898.

Види још

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

@@ Ред 32: / Ред 32: @@
 Од 1879. до 1887. године предавао је економију на [[Велика школа|Великој школи]], као трећи велики професор, после [[Коста Цукић|Косте Цукића]] и [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиља Мијатовића]].
-Први пут постаје министар финансија у либерално-радикалној влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]] средином [[1887]]. године, а крајем исте године прелази у радикалну владу [[Сава Грујић|Саве Грујића]], која пада априла [[1888]]. године. Потом је министар финансија у владама Саве Грујића (1889-1891), [[Никола Пашић|Николе Пашића]] (1891), [[Лазар Докић|Лазара Докића]] (1893), Саве Грујића (1893-1894) и [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (1896-1897). Остао је запамћен по томе што је као министар финансија преузео у државне руке [[Монополи|монополе]] дувана и соли и експлоатацију железница, који су до тада били у рукама страних друштава. Донекле је средио државне финансије, доводећи буџет из великих дефицита у равнотежу [[1891]]. године. Покушао је да изведе конверзију свих спољних зајмова Србије како би смањио терет њихове отплате, али није успео.
+Први пут постаје министар финансија у либерално-радикалној влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]] средином [[1887]]. године, а крајем исте године прелази у радикалну владу [[Сава Грујић|Саве Грујића]], која пада априла [[1888]]. године. Потом је министар финансија у владама Саве Грујића (1889-1891), [[Никола Пашић|Николе Пашића]] (1891), [[Лазар Докић|Лазара Докића]] (1893), Саве Грујића (1893-1894) и [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (1896-1897). Остао је запамћен по томе што је као министар финансија преузео у државне руке [[Монопол|монополе]] дувана и соли и експлоатацију железница, који су до тада били у рукама страних друштава. Донекле је средио државне финансије, доводећи буџет из великих дефицита у равнотежу [[1891]]. године. Покушао је да изведе конверзију свих спољних зајмова Србије како би смањио терет њихове отплате, али није успео.
 Када се, по својој женидби са [[Драга Обреновић|Драгом Машин]], [[александар Обреновић|краљ Александар]] приближио радикалима [[1900]]. године, Вујић је постао посланик у [[Париз]]у. Већ фебруара [[1901]]. Вујић је министар иностраних послова у влади [[Алекса Јовановић|Алексе Јовановића]], а ускоро затим ([[20. март]]а [[1901]]) саставља сопствени владу, у којој задржава портфељ министра иностраних послова. Ова је влада била коалициона напредњачко-радикалска, тзв. фузионашка, а по краљевој жељи да се радикали умере уз помоћ двору наклоњених напредњака. Помирљивост Вујића и других умерених радикала према двору изазвала је расцеп у Радикалној странци, из које се издвајају млађи и борбенији елементи и формирају [[Самостална радикална странка|Самосталну радикалну странку]]. Вујић ипак није довољно попустљив, према процени краља Александра, и Вујићева влада пада [[7. новембар|7. новембра]] [[1902]]. године.
@@ Ред 38: / Ред 38: @@
 Следећих година Вујић је посланик у [[Беч]]у (1903), [[Берлин]]у (1906) и [[Рим]]у (1909).
 Изабран је за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] 5. фебруара 1901.
 == Библиографија ==