Милослав Самарџић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 6: | Ред 6: | ||
| датум_рођења = [[22. новембар]] [[1963]]. |
| датум_рођења = [[22. новембар]] [[1963]]. |
||
| место_рођења = [[Александровац]] |
| место_рођења = [[Александровац]] |
||
| држава_рођења = [[ |
| држава_рођења = [[Србија|Србија]] |
||
| датум_смрти = |
| датум_смрти = |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
Верзија на датум 16. новембар 2015. у 04:29
Милослав Самарџић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. новембар 1963. |
Место рођења | Александровац, Србија |
Милослав Самарџић (Александровац, 22. новембар 1963) српски је књижевник, власник часописа Погледи.
Биографија
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровцу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У „Погледе“, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. „Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у „Погледима“ постаје уредник рубрике „Универзитет“, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета генерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра.
Члан Удружења књижевника Србије
Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце. [1]
Контроверзе
Милослав Самарџић заговара ревизионистичку интерпретацију историјских догађаја који се тичу Другог светског рата у Југославији. Статус "контроверзног" аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући маргиналним тезама, попут оне да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.
Библиографија
Објавио је следећа дела:
- Ђаци на Голом отоку (1989),
- Краљ је наш (1992),
- Две Србије (1993),
- Тајне Вукове реформе (1995. и 1997),
- Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),
- Забрањени очеви у исповестима своје деце (прво издање 1998, друго допуњено 2003),
- Истина о Калабићу (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),
- Борбе четника против Немаца и усташа (1941—1945), књиге 1– 2, (2006),
- Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,
- Борачи крш, роман (2007).
- Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија (2009),
- Ђенерал Дража – војвода Ђујић, ратна преписка (2009),
- Фалсификати комунистичке историје (2010),
- Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова (2011),
- Срби против Вермахта – непозната немачка документа (2011),
- Разговори са равногорцима (први том 2011, други 2012),
- “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака (2012).
Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут видела:
- Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика (први том 1998, други 2000, трећи 2002, четврти 2012),
- Албум ђенерала Драже (2008),
- Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде (2009),
- Спашавање савезничких пилота (2009),
- Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика (2012).[1]