Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 25. јануар 2017. у 15:13

Просветитељство, (франц. Siècle De Lumières - у преводу „ера осветљених“, нем. Aufklärung), је европски интелектуални покрет у 17. и 18. веку у којем су идеје о богу, разуму и природи синтентизоване у свеобухватни поглед, чије су присталице покретачи револуционарног развоја у уметности, филозофији и политици. Централна идеја просветитељства је слављење разума као моћи преко које човек схвата цели космос и побољшава своје животне услове. За главне одлике рационалног човека сматране су: знање, слобода и срећа.

КЊИЖЕВНОСТ

Покрет просветитељства је најзначајнији филозофски и уопште уметнички покрет у Европи после ренесансе.

Просветитељство је прокламовало човекову личну слободу и грађанску једнакост као највише вредности, затим право човека на критичко мишљење о религији и политици и прогласило разум врховним судијом у свему, сматрајући га основном покретачком снагом историје. Основна идеја просветитељских филозофа била је да се човек рађа по природи добар и да му је душа чиста као "неисписан лист хартије" ("tabula rasa"), а да од искуства зависи како ће та хартија бити исписана.

Просветитељство обухвата цео 18. век, али су филозофске припреме за њега извршене још 17. веку, а одјеци просветитељских идеја су у неким земљама с каснијим књижевним развитком (као што је случај и с нашом земљом) трајали још до средине 19. века.

Основу филозофског схватања просветитељства поставио је још француски филозоф Рене Декарт, а снажну потврду његовим филозофским рационалистичким закључцима дао је развитак природних наука у XVII веку, чија су два највећа представника енглески научници Френсис Бекон и Исак Њутн поставили основе модерном проучавању природних наука. Њима се придружује још неколико великих мислилаца и књижевника:

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Покрет просветитељства је најзначајнији [[Филозофија|филозофски]] и уопште уметнички покрет у Европи после [[Ренесанса|ренесансе]].
-Просветитељство је прокламовало човекову личну слободу и грађанску једнакост као највише вредности, затим право човека на критичко мишљење о религији и политици и прогласило разум врховним судијом у свему, сматрајући га основном покретачком снагом историје. Основна идеја просветитељских филозофа била је да се човек радја по природи добар и да му је душа чиста као "неисписан лист хартије" ("tabula rasa"), а да од искуства зависи како та хартија бити исписана.
+Просветитељство је прокламовало човекову личну слободу и грађанску једнакост као највише вредности, затим право човека на критичко мишљење о религији и политици и прогласило разум врховним судијом у свему, сматрајући га основном покретачком снагом историје. Основна идеја просветитељских филозофа била је да се човек рађа по природи добар и да му је душа чиста као "неисписан лист хартије" ("tabula rasa"), а да од искуства зависи како ће та хартија бити исписана.
 Просветитељство обухвата цео 18. век, али су филозофске припреме за њега извршене још [[17. век]]у, а одјеци просветитељских идеја су у неким земљама с каснијим књижевним развитком (као што је случај и с нашом земљом) трајали још до средине [[19. век]]а.