Улав I Тригвасон — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м попуњавање породичног стабла
м standardizacija; козметичке измене
Ред 44: Ред 44:
Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ [[Свен I Рашљобради]] је освојио Норвешку.
Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ [[Свен I Рашљобради]] је освојио Норвешку.


== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Удаљцов|first1=А. Д.|last2=Космински|first2=Ј. А.|last3=Вајнштајн|first3= О. Л.|authorlink1 = |authorlink2 = |year=1950|title=Историја средњег века|publisher= | location =Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Пејнтер|first= Сидни|authorlink= Сидни Пејнтер|coauthors= |title= Историја средњег века (284-1500)|year=1997|url= |publisher= Clio|location= Београд|id=}}
{{refend}}

{{Краљеви Норвешке}}
{{Commonscat|Olaf I of Norway}}
{{Authority control}}
== Породично стабло ==
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
{{Породично стабло
|име = {{PAGENAME}}
|име = Улав I Тригвасон
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|border=1
Ред 67: Ред 55:
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''{{PAGENAME}}'''
|1= 1. '''Улав I Тригвасон'''
|2= 2. [[{{#Property:P22}}]]
|2= 2. [[Tryggve Olafsson]]
|3= 3. [[{{#Property:P25}}]]
|3= 3. [[]]
| 4 = 4. 4. [[Olaf Haraldsson Geirstadalf]]
| 4 = 4. [[Olaf Haraldsson Geirstadalf]]
| 5 = 5.
| 5 = 5.
| 6 = 6. 6. Eirik Bjodaskalle
| 6 = 6. Eirik Bjodaskalle
| 7 = 7.
| 7 = 7.
| 8 = 8. 8. [[Harald I of Norway]]
| 8 = 8. [[Harald I of Norway]]
| 9 = 9. 9. Svanhild
| 9 = 9. Svanhild
| 10 = 10.
| 10 = 10.
| 11 = 11.
| 11 = 11.
Ред 82: Ред 70:
| 14 = 14.
| 14 = 14.
| 15 = 15.
| 15 = 15.
| 16 = 16. 16. [[Halfdan the Black]]
| 16 = 16. [[Halfdan the Black]]
| 17 = 17. 17. [[Ragnhild Sigurdsdotter]]
| 17 = 17. [[Ragnhild Sigurdsdotter]]
| 18 = 18. 18. Eystein Earl
| 18 = 18. Eystein Earl
| 19 = 19.
| 19 = 19.
| 20 = 20.
| 20 = 20.
Ред 99: Ред 87:
| 31 = 31.
| 31 = 31.
}}
}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Удаљцов|first1=А. Д.|last2=Космински|first2=Ј. А.|last3=Вајнштајн|first3= О. Л.|authorlink1 = |authorlink2 = |year=1950|title=Историја средњег века|publisher= | location =Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Пејнтер|first= Сидни|authorlink= Сидни Пејнтер|coauthors= |title= Историја средњег века (284-1500)|year=1997|url= |publisher= Clio|location= Београд|id=}}
{{refend}}

{{Краљеви Норвешке}}
{{Commonscat|Olaf I of Norway}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Рођени 963.]]
[[Категорија:Рођени 963.]]

Верзија на датум 5. фебруар 2017. у 11:50

Улав I Тригвасон
Улава бирају за краља
Лични подаци
Датум рођења963.
Место рођењаНорвешка,
Датум смрти9. септембар 1000.(1000-09-09) (36/37 год.)
Место смртиСволдер,
Породица
СупружникGeira, Tyra of Denmark
РодитељиTryggve Olafsson
Краљ Норвешке
Период995. - 1000.
ПретходникХокон Моћни
НаследникСвен I Рашљобради,
Ејрик Хоконсон,
Свејн Хоконсон

Улав I Тригвасон (норв. Olaf Tryggvason; 963 - 1000, Сволдер) је био норвешки краљ (995 - 1000).

Темељно је успоставио Норвешко краљевство и учинио хришћанство својом званичном вером [1].

Норвешко царство

За време његове владавине је настављено уједињавање Норвешке [2], али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни судови стотине и обласне скупштине које су се звале тинг (норв. thing).

Међутим, упркос недостатку јединства, Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и Фризију, Нормандију, источну Енглеску, западно енглеско краљевство Стратклајда, велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Ово је била највиша тачка викиншког ширења, а још за време његове владавине ово царство је почело да се смањује; Немачки краљеви су повратили Фризију, Нормандија је постала феуд француске круне и англосаксонски краљеви су протерали Нормане са својих земаља, а Улавова власт у Ирској била је ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [3].

Викиншка путовања

За његову владавину, као и за владавину његових претходника, карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — викинга (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника, предузимали понекад врло далеке препаде [4].

Хришћанство

Незнатна су наша знања преко којих су хришћанска вера, институције римокатоличке цркве и феудализам пренесени у скандинавске земље. Међутим виталну улогу приликом ширења цивилизације римскохришћанске Европе имао је један огранак скандинавских народа - Нормана из Нормандије. Може се рећи да је највећа самостална сила при ширењу територије којом је папство стварно управљало била норманска феудална класа [5].

Битка код Сволдера

Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [6].

Смрт

Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ Свен I Рашљобради је освојио Норвешку.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Halfdan the Black
 
 
 
 
 
 
 
8. Harald I of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ragnhild Sigurdsdotter
 
 
 
 
 
 
 
4. Olaf Haraldsson Geirstadalf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Eystein Earl
 
 
 
 
 
 
 
9. Svanhild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19.
 
 
 
 
 
 
 
2. Tryggve Olafsson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20.
 
 
 
 
 
 
 
10.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21.
 
 
 
 
 
 
 
5.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22.
 
 
 
 
 
 
 
11.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23.
 
 
 
 
 
 
 
1. Улав I Тригвасон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24.
 
 
 
 
 
 
 
12.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25.
 
 
 
 
 
 
 
6. Eirik Bjodaskalle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26.
 
 
 
 
 
 
 
13.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27.
 
 
 
 
 
 
 
3. [[]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28.
 
 
 
 
 
 
 
14.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29.
 
 
 
 
 
 
 
7.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30.
 
 
 
 
 
 
 
15.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31.
 
 
 
 
 
 

Референце

Литература

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.