Књижевна општина Вршац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Вршац помоћу геџета HotCat
Ред 15: Ред 15:


[[Категорија:Култура|!]]
[[Категорија:Култура|!]]
[[Категорија:Вршац]]

Верзија на датум 30. новембар 2017. у 17:49

Књижевна општина Вршац (КОВ) је културна институција основана 1972. године на иницијативу прослављеног песника Васка Попе. Испрва замишљен као комуна завичајних писаца који ће прославити Вршац, КОВ је под уредништвом песника Петруа Крдуа постао незаобилазна међународна књижевна адреса. КОВ 45 година представља симбол јединственог начина неговања писане речи, као "остварена утопија", како је дугогодишњи уредник и председник Крду, дефинисао.

Од 2011. главни уредник Књижевне општине Вршац је др Драшко Ређеп, писац, књижевни критичар и врсни интелектуалац. Седиште КОВ-а је дуго година била кућа Јована Стерије Поповића, на залагање Васка Попе. Од 2013. године КОВ је на иницијативу Црквене општине избачен на мансарду Стеријине куће, где у отежаним условима наставља клутурну делатност од значаја за Србију, регион и Европу.[1]
Председник КОВ-а је Ана Крду.

Манифестације

Књижевна општина Вршац, коју чине едиције "Несаница", "Атлас ветрова", "Катедра Васко Попа", "Стеријана" дуги низ година додељује Европску награду за поезију, објављује часопис за поезију, прозу и есејистику, Ковине, који излази двапут годишње; организује трибине "Средом код Стерије", дане Петруа Крдуа, перформансе и хепенинге.

Лауреати Европске награде за поезију су Весна Парун, Тадеуш Ружевич, Лидија Димковска, Адам Загајевски,[2] Петру Крду (постхумно), и многи други. КОВ негује преводну књижевност, бави се проблемима авангарде, традиције, окупљајући истакнуте преводиоце, као нпр. Бисерку Рајчић, као и преводиоце млађе генерације, Ђуру Миочиновића, што домаћу књижевност повезује са другим словенским и европским културама. Објављује мање позната дела класика попут Федерика Гарсије Лорке; као и теоријске књиге; те поезију песника и књижевника разних генерација, Јована Ћирилова, Александра Јовановића, Вукашина Војводића, Габријела Бабуца, Ненада Глишића, Ивана Деспотовића. [3] Издања КОВ-а користе се у студијама и проучавању књижевности.[4]

Извори