Алан Тјуринг

Алан Тјуринг
Споменик Алану Тјурингу
Лични подаци
Датум рођења	(1912-06-23)23. јун 1912.
Место рођења	Лондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти	7. јун 1954.(1954-06-07) (41 год.)
Место смрти	Чешир, Уједињено Краљевство
Образовање	Кингс колеџ, Универзитет Принстон, Sherborne School
Званични веб-сајт
www.turingarchive.org

Алан Матисон Тјуринг (енгл. Alan Mathison Turing; Лондон, 23. јун 1912 — Чешир, 7. јун 1954) је био енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства - направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе, наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.

Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у Националној физичкој лабораторији, а 1947. године је прешао у Манчестерски универзитет да ради, углавном на софтверу, на манчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.

Током Другог светског рата, Тјуринг је радио у Блечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шеф Хут-а 8, одељења задуженог за немачку морнарицу. Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке Енигме. Године 1952. Тјуринг је осуђен за дело „велике непристојности“ (енгл. Act of gross indecency) пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру. Био је послат на хормонску терапију. Тјуринг је умро 1954. године пошто је појео јабуку напуњену цијанидом. Његова смрт се сматра самоубиством.

Биографија

Детињство, средња школа, студије

Аланов отац, Џулијус Тјуринг (Julius Mathison Turing) је радио у Индији, али када је супруга остала у другом стању, 1911. године, млади брачни пар одлучује да је боље за дете да одраста у Енглеској, па су се вратили у Лондон, где се Алан и родио 23. јуна 1912. године. Као веома млад је показивао много више него што се очекује од детета његових година. Прича се да је научио да чита за три недеље, а и као јако млад је показивао интересовање за бројеве.

Са шест година су га уписали у дневну школу St Michael. Године 1926., а са 14 година је уписан у Шерборн школу у Дорсету. Тјурингова наклоњеност математици и хемији му није донела поштовање професора у Шерборну, пошто се код њих учење заснивало на општем образовању. Време проведено у Шеброну и у пратећем интернату у великој мери ће обликовати његова будућа лична и професионална интересовања и домете. У школи се неговало класично образовање, те не чуди што је због својих иступа од редовног наставног плана у математичке воде једном изазвао бес разредног старешине који му је подвикнуо: „Ова соба смрди на математику! Изађи и донеси спреј за дезинфиковање!“ Ипак, већина наставника и други ученици су му се дивили због талента за природне науке и храбрили су га да настави у том смеру.

Већи део 1937. и 1938. године је провео на Принстон Универзитету, учећи код Алонза Черча (Alonzo Church). Године 1938. добио је диплому Принстона. Вратио се 1939. године у Кембриџ, где је код Лудвига Витгенштајна (Ludwig Wittgenstein) похађао часове о фундаменталној математици.

Криптоанализа

У току Другог светског рата, Тјуринг је био најзаслужнији за разбијање немачких шифара, радећи у Блечли парку. Радио је на разбијању Енигме и Лоренца СЗ 40/42, и једно време је био шеф одељења Хут 8.

Од 1938. године Тјуринг је радио у Британској организацији за разбијање шифара (Government Code and Cypher School). Радио је на проблему немачке машине, Енигма, и сарађивао са Дили Нокс (Dilli Knox), која је такође радила у GCCS-у. 4. септембра 1939. године, дан пошто је Енглеска објавила рат Немачкој, Тјуринг је прешао у Блечли парк, штаб GCCS-а за време Другог светског рата.

Рачунари и Тјурингов тест

Од 1945. до 1947. године је у Националној Физичкој Лабораторији, где је радио на дизајнирању ACE-а (Automatic Computing Engine). 19. фебруара 1946. године презентирао је дизајн првог рачунара у Британији. Иако га је дизајнирао, ACE је извршио први програм тек 10. маја 1950. године, и то у Тјуринговом одсуству, јер је он тада био у Кембриџу. Године 1949. је постао директор рачунарске лабораторије, Манчестерског Универзитета, и радио је на софтверу једног од првих правих рачунара, Манчестерском Марку I. Радио је и на проблему вештачке интелигенције, и представио је експеримент познат као Тјурингов тест.

Године 1948. је писао шаховски програм за рачунар који још увек није постојао, тако да је 1952. године сам симулирао програм, који је једном победио и једном изгубио меч.

Тужба за хомосексуална дела и Тјурингова смрт

Тјуринг је био хомосексуалац, када је то било незаконито у Енглеској, и представљано као ментална болест. Осуђен је јер је био у вези са Арнолдом Марејом, и био је подвргнут терапији примања естроген инјекција, што је трајало годину дана. То је, у ствари, значило и престанак његовог рада. Године 1954. је умро од тровања цијанидом, јер је појео јабуку у коју је био убризган цијанид. Његова смрт је проглашена самоубиством.

Осуда за "тешко недолично понашање" је повучена и њега је, 24. децембра 2013. године, постхумно помиловала Краљица Елизабета II. Алан Тјуринг је тек четврта особа од 1945. године, која је у Уједињеном Краљевству добила краљевско помиловање.

Почасна обележја

Од 1966. године Асоцијација за рачунарство (Association for Computing Machinery) додељује Тјурингову награду, за рачунарска достигнућа. Сматра се да је та награда у свету рачунара једнака са Нобеловом наградом. У Манчестеру, у граду у којем је радио до краја свог живота, се одржавају разне почасти у име Тјуринга. Једна од улица у Манчестеру је 1994. године названа по Тјурингу (Alan Turing Way).

Статуа Тјурингу је откривена у Манчестеру 23. јуна 2001. године у Саквил парку, између Манчестерског универзитета и улице канал (Canal Street). Кад је требало да буде Тјурингов 86-и рођендан, 23. јуна 1998. године, Ендру Хоџис, његов биограф, је открио захвалницу на капији његовог дома, у Лондону, где је сада Колонејд Хотел. То је урадио на 50. годишњици његове смрти, 7. јуна 2004. године.

Енигма

Први септембар 1939. године. Немачка и Совјетски Савез крећу на Пољску. Упоредо са оружаним сукобима на земљи и небу, ван очију јавности води се једнако важан, тихи рат. Годинама уназад, пољска обавештајна служба заједно са француским и британским обавештајцима зна за Енигму, машине за шифровање порука која ће задавати муке савезницима. Енглеска влада одмах по избијању рата окупља тим обавештајаца и криптоаналитичара у Владиној школи за кодове и шифре у Блечли парку у околини Лондона. Тајни пројекат Ултра предводе Алан Тјуринг и Дилвин Нокс. За само неколико недеља, Тјуринг, уз помоћ колеге математичара Гордона Велчмана, успева да конструише електромеханички криптоаналитички уређај, такозвану Бомбу за разбијање шифри Енигме.

Физичко срце Енигме били су ротори који су се окретали различитим брзинама. Сваки од ротора је могао да се нађе у 26 различитих положаја. У случају најједноставније Енигме, постојала су три ротора, те је стања у којима су ротори могли да се нађу заједно било 263 =17576. Поморске Енигме имале су и до осам ротора. За тумачење поруке послате једном Енигмом, оператер са друге стране је морао да има истоветну машину и да зна почетну поставку машине, такозвани key setting. Немци су почетно стање мењали месечно. Ситуацију је компликовало што се са сваким притиском дугмета тастатуре кôд мењао, тако да неко слово – на пример а – у првом притиску даје једно слово, а у другом неко друго слово: дакле, два слова а у једној речи неће бити замењена истим словом. Промена кода након притиска слова се остваривала тиме што се мењала позиција ротора. Војне Енигме су имале и прекидачку таблуна којој су се слова упаривала, тако да су слова у паровима мењала место приликом кодирања – на пример, а би заменило место са м – што је додатно компликовало ситуацију.

Енигма је имала слабе тачке. Једна је била то што дато слово никад није било кодирано истим тим словом – на пример, ако бисмо притисли а на тастатури, никада не бисмо као његову шифровану замену добили а. Други извор рањивости било је то што су се неке фразе понављале – најчешће оне које су се тицале метеоролошких околности. Конкретније, Немци су свако јутро слали метеоролошки извештај.

Тјуринг је свој дизајн Бомбе базирао на логичкој контрадикцији – тражено стање, односно поставка за кодирање није могло да резултира тиме да се једно слово мења тим истим словом. Дакле, Бомба је трагала за тачним поставкама односно кодом, и одбацивала оне поставке које су давале исто слово за дато слово. Већина могућих поставки је била контрадикторна, те су их одбацивали, па је остајало само неколико које је имало смисла детаљно проверити.

1941. године, Тјуринг је успео, захваљујући средствима за која је апеловао директно Черчилу, да направи Бомбу за компликовану поморску Енигму.

Нешто касније, 1942, Тјуринг развија технику духовито названу турингизмус, која ће бити основа за конструисање Колоса, првог дигиталног програмибилног рачунара, намењеног разбијању нацистичких Лоренцових шифри. Бомба и Колос су немачким снагама задале ударац који је језичак победе неповратно померио на страну савезника.

Сексуална оријентација

Током школовања у Шерборну 1928. године Тјуринг се спријатељио с Кристофером Моркомом, старијим учеником, такође веома надареним за природне науке. Ова љубав, подгрејавана дугим, и на свој начин романтичним разговорима о вредности броја π и теорији релативности, била је, по свему судећи платонска, јер Морком највероватније није био хомосексуалац. Морком умире 1930. године од туберкулозе.

У књизи Човек који је сувише знао, аутор Дејвид Ливит пише:

Није изненађујуће што је губитак идеалног садруга утицао да се у Тјуринговој машти зачне идеал романтичне љубави, а то се збило пре него што је та идеална веза уопште могла да се распрши или прерасте у зрео однос. У роману Едгара М. Форстера, Морис(1914), љубав насловног лика према Клајву Дараму прво се развила у чврст и, по свој прилици, постојан однос (међутим, што је значајно, на Клајвово инсистирање међу њима није било сексуалних односа), потом се претворила у презир када је Клајв одлучио да се ожени. Насупрот томе, Тјуринг никада није имао прилику да продуби своју приврженост према Крису Моркому ма какав био исход.

У есеју Природа душе из 1931. године, посвећеном мајци Кристофера Моркома, наводи: „Када тело умре, механизам тела који држи душу престаје да функционише, те душа пре или касније, можда и у тренутку смрти, налази ново тело“. Та мисао, о новом телу као дому бесмртне душе, биће надаље његова водиља у свим професионалним и интелектуалним стремљењима – центар његове визије биће машине као ентитети са свешћу, не слични, већ једнаки људима.

Године 1941. Тјуринг ће запросити Џоан Кларк која је била део криптографске екипе у Блечли Кларку. Џоан ће пристати, али Тјуринг ће јој убрзо признати своју хомосексуалну оријентацију и рећи да ипак не може да допусти да се венчају. Кларкова, по сопственим речима, није била изненађена тим признањем и остаће његов близак пријатељ све до Тјурингове смрти.

Литература

• Agar, Jon (2001). Turing and the Universal Machine. Duxford: Icon. ISBN 978-1-84046-250-0. 
• Agar, Jon (2003). The government machine: a revolutionary history of the computer. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-01202-7. 
• Alexander, C. Hugh O'D. (c. 1945). „Cryptographic History of Work on the German Naval Enigma”. The National Archives, Kew, Reference HW 25/1. 
• Beavers, Anthony (2013). „Alan Turing: Mathematical Mechanist”. Ур.: Cooper, S. Barry; van Leeuwen, Jan. Alan Turing: His Work and Impact. Waltham: Elsevier. стр. 481—485. ISBN 978-0-12-386980-7. 
• Beniger, James (1986). The control revolution: technological and economic origins of the information society. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 0-674-16986-7. 
• Babbage, Charles (1864). Campbell-Kelly, Martin, ур. Passages from the life of a philosopher. Rough Draft Printing (објављено 2008). ISBN 978-1-60386-092-5. 
• Bodanis, David (2005). Electric Universe: How Electricity Switched on the Modern World. New York: Three Rivers Press. ISBN 0-307-33598-4. OCLC 61684223. 
• Bruderer, Herbert: Konrad Zuse und die Schweiz. Wer hat den Computer erfunden? Charles Babbage, Alan Turing und John von Neumann Oldenbourg Verlag, München 2012, XXVI, 224 Seiten, ISBN 978-3-486-71366-4
• Campbell-Kelly, Martin; Aspray, William (1996). Computer: A History of the Information Machine. New York: Basic Books. ISBN 0-465-02989-2. 
• Ceruzzi, Paul (1998). A History of Modern Computing. Cambridge, Massachusetts, and London: MIT Press. ISBN 0-262-53169-0. 
• Chandler, Alfred (1977). The Visible Hand: The Managerial Revolution in American Business. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press. ISBN 0-674-94052-0. 
• Church, Alonzo (1936). „An Unsolvable Problem of Elementary Number Theory”. American Journal of Mathematics. 58 (2): 345. ISSN 0002-9327. JSTOR 2371045. doi:10.2307/2371045. 
• Cooper, S. Barry; van Leeuwen, Jan (2013). Alan Turing: His Work and Impact. New York: Elsevier. ISBN 978-0-12-386980-7. 
• Copeland, B. Jack (2004a). „Colossus: Its Origins and Originators”. IEEE Annals of the History of Computing. 26 (4): 38—45. doi:10.1109/MAHC.2004.26. 
• Copeland, B. Jack (2004b). The Essential Turing. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-825079-7. OCLC 156728127. 
• Copeland, B. Jack (2005). Alan Turing's Automatic Computing Engine. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-856593-3. OCLC 224640979. 
• Copeland, B. Jack (2006). Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-284055-4. 
  • Hilton, Peter (2006). „Living with Fish: Breaking Tunny in the Newmanry and Testery”. Colussus.  in Copeland 2006, стр. 189–203
• Edwards, Paul N (1996). The closed world: computers and the politics of discourse in Cold War America. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 0-262-55028-8. 
• Gannon, Paul (2007) [2006]. Colossus: Bletchley Park's Greatest Secret. London: Atlantic Books. ISBN 978-1-84354-331-2. 
• Hodges, Andrew (1983). Alan Turing : the enigma. London: Burnett Books. ISBN 0-09-152130-0. 
• Hochhuth, Rolf (1988). Alan Turing: en berättelse. Symposion. ISBN 978-91-7868-109-9. 
• Leavitt, David (2007). The man who knew too much: Alan Turing and the invention of the computer. Phoenix. ISBN 978-0-7538-2200-5. 
• Levin, Janna (2006). A Madman Dreams of Turing Machines. New York: Knopf. ISBN 978-1-4000-3240-2. 
• Lewin, Ronald (1978). Ultra Goes to War: The Secret Story. Classic Military History (Classic Penguin изд.). London, England: Hutchinson & Co (објављено 2001). ISBN 978-1-56649-231-7. 
• Lubar, Steven (1993). Infoculture. Boston, Massachusetts and New York: Houghton Mifflin. ISBN 0-395-57042-5. 
• Mahon, A. P. (1945). „The History of Hut Eight 1939–1945”. UK National Archives Reference HW 25/2. Приступљено 10. 12. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Oakley, Brian, ур. (2006). The Bletchley Park War Diaries: July 1939 — August 1945 (2.6 изд.). Wynne Press. 
• O'Connell, H; Fitzgerald, M (2003). „Did Alan Turing have Asperger's syndrome?”. Irish Journal of Psychological Medicine. Irish Institute of Psychological Medicine. 20: 28—31. ISSN 0790-9667. doi:10.1017/s0790966700007503. 
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Alan Mathison Turing”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Petzold, Charles (2008). "The Annotated Turing: A Guided Tour through Alan Turing's Historic Paper on Computability and the Turing Machine". Indianapolis: Wiley Publishing. ISBN 978-0-470-22905-7
• Smith, Roger (1997). Fontana History of the Human Sciences. London: Fontana.
• Sipser, Michael (2006). Introduction to the Theory of Computation. PWS Publishing. ISBN 0-534-95097-3. 
• Weizenbaum, Joseph (1976). Computer Power and Human Reason. London: W.H. Freeman. ISBN 0-7167-0463-3
• Turing, A. M. (1937) [Delivered to the Society November 1936]. „On Computable Numbers, with an Application to the Entscheidungsproblem” (PDF). Proceedings of the London Mathematical Society. 2. 42. стр. 230—65. doi:10.1112/plms/s2-42.1.230.  and Turing, A.M. (1938). „On Computable Numbers, with an Application to the Entscheidungsproblem: A correction”. Proceedings of the London Mathematical Society. 2. 43 (објављено 1937). стр. 544—46. doi:10.1112/plms/s2-43.6.544. 
• Turing, Sara Stoney (1959). Alan M Turing. W Heffer.  Turing's mother, who survived him by many years, wrote this 157-page biography of her son, glorifying his life. It was published in 1959, and so could not cover his war work. Scarcely 300 copies were sold (Sara Turing to Lyn Newman, 1967, Library of St John's College, Cambridge). The six-page foreword by Lyn Irvine includes reminiscences and is more frequently quoted. It was re-published by Cambridge University Press in 2012, to honour the centenary of his birth, and included a new foreword by Martin Davis, as well as a never-before-published memoir by Turing's older brother John F. Turing.
• Whitemore, Hugh; Hodges, Andrew (1988). Breaking the code. S. French.  This 1986 Hugh Whitemore play tells the story of Turing's life and death. In the original West End and Broadway runs, Derek Jacobi played Turing and he recreated the role in a 1997 television film based on the play made jointly by the BBC and WGBH, Boston. The play is published by Amber Lane Press, Oxford, ASIN: B000B7TM0Q
• Williams, Michael R. (1985) A History of Computing Technology, Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall, ISBN 0-8186-7739-2
• Yates, David M. (1997). Turing's Legacy: A history of computing at the National Physical Laboratory 1945–1995. London: London Science Museum. ISBN 0-901805-94-7. OCLC 123794619. 
• Copeland, B. Jack (ур.). „The Mind and the Computing Machine: Alan Turing and others”. The Rutherford Journal. 
• Copeland, B. Jack (ур.). „Alan Turing: Father of the Modern Computer”. The Rutherford Journal. 
• Hodges, Andrew (27. 8. 2007). „Alan Turing”. Ур.: Edward N. Zalta. Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2009 изд.). Stanford University. Приступљено 10. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hodges, Andrew (2004). „Turing, Alan Mathison”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/36578.  (Subscription or UK public library membership required.)
• Gray, Paul (29. 3. 1999). „Computer Scientist: Alan Turing”. Time. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Copeland, B. Jack; Bowen, Jonathan P.; Wilson, Robin; Sprevak, Mark (2017). The Turing Guide. Oxford University Press. ISBN 978-0198747833. 
• Hodges, Andrew (2014). Alan Turing: The Enigma. Princeton University Press. ISBN 978-0691164724.  (originally published in 1983); basis of the film The Imitation Game
• Dyson, George (2012). Turing's Cathedral: The Origins of the Digital Universe. Vintage. ISBN 978-1400075997. 
• Gleick, James (2011). The Information: A History, a Theory, a Flood. New York: Pantheon. ISBN 978-0-375-42372-7. 

Спољашње везе

• Кратка биографија Алана Тјуринга
• Архива и документи Алана Тјуринга
• How Alan Turing Cracked The Enigma Code Imperial War Museums
• Alan Turing RKBExplorer
• Alan Turing Year
• CiE 2012: Turing Centenary Conference
• AlanTuring.net – Turing Archive for the History of Computing by Jack Copeland
• The Turing Archive
• Jones, G. James (11. 12. 2001). „Alan Turing – Towards a Digital Mind: Part 1”. System Toolbox. The Binary Freedom Project. Архивирано из оригинала 3. 8. 2007. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Happy 100th Birthday, Alan Turing by Stephen Wolfram.
• Sherborne School Archives
• Alan Turing plaques recorded on openplaques.org