Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. март 2018. у 04:03

Избори за народне посланике Краљевине СХС 1923. су одржани 18. марта 1923.

Избори

Хомогеност радикалско-демократске владе нарушили су преговори Љубомира Давидовића и Хрватског блока. Пашић је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године. Прибићевићева група у Демократској странци означила је преговоре личном иницијативом Љубомира Давидовића. Расплет кризе донео је краљ: он је децембра исте године формирао нову владу на челу са Пашићем, искључиво састављену од радикала, распустио Скупштину и заказао нове изборе за 18. март 1923. године. Средишње место у предизборној кампањи заузело је питање државног уређења. Радикали су бранили постојећи поредак. Демократе су изашле на изборе формално јединствени, али фактички подељени на две фракције. ХРСС је доминирала политичким животом Хрватске и представљала је интересе хрватског народа. На изборима се нашло 33 странака. Радикали су однели највише гласова и укупно 108 од 312 посланичких места. На другом месту била је ХРСС која је освојила 70 посланичких места. Демократе су добиле 51 мандат. Успеху ХРСС допринео је сукоб радикала и демократа које су отимале гласове једни од других, док је ХРСС наступила јединствено, са јединственим националним програмом.

Резултати

Странка	Гласови	%	Посланици
Народна радикална странка	562,213	25.8%	108
Хрватска републиканска сељачка странка	473,733	21.8%	70
Југословенска демократска странка	400,342	18.4%	51
Словеначка народна странка	107,497	4.9%	21
Југословенска муслиманска организација	112,228	5.2%	18
Турско-арнаутски савез „Џемијет“	71,453	3.3%	14
Савез земљорадника (Земљорадничка и кметијска странка)	164,602	7.6%	11
Немачка странка Југославије	43,415	2.0%	8
Хрватска пучка и буњевачко-шокачка странка	12,793	0.6%	3
Социјалистичка партија Југославије	48,337	2.2%	2
Југословенска заједница - Анте Трумбић	23,427	1.1%	2
Црногорска федералистичка странка	8.561	0.4%	2
Српска странка	15,236	0.7%	1
Румунска партија	7,070	0.3%	1
Независна радничка партија Југославије	24,321	1.1%	0
Југословенска републиканска странка	18,941	0.9%	0
Српска народна радикална странка - Стојан Протић	13,742	0.6%	0
Независна сељачка партија	11,029	0.5%	0
Старомађарони	8,561	0.4%	0
Инвалидска и ратничка странка	6,566	0.3%	0
Хрватска пучка странка	6,088	0.3%	0
Југословенска муслиманска народна организација	6.074	0.3%	0
Народна социјалистичка странка	4,064	0.2%	0
Oстали:			0
Укупно	2,177,051		312

Извори

Статистика избора народних посланика краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године, редиговао Лаза М. Костић, XXVI-XXVII и XXXIV стр.
Između demokrata i radikala - produbljivanje političkih podela među Srbima u Hrvatskoj i parlamentarni izbori 1923
Studia croatica THE ELECTIONS OF 1923 IN THE KINGDOM OF THE SERBS, CROATS, AND SLOVENES
Nebojša A. Popović Srpske parlamentarne stranke u Kraljevini SHS 1918-1929
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Фердо Чулиновић, Југославија између два рата, прва књига, ЈАЗУ, Загреб, 1961

@@ Ред 61: / Ред 61: @@
 ==Избори==
-Хомогеност радикалско-демократске владе нарушили су преговори [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]] и [[Хрватски блок (1921)|Хрватског блока]]. [[Никола Пашић|Пашић]] је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године. Прибићевићева група у [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]] означила је преговоре личном иницијативом Љубомира Давидовића. Расплет кризе донео је [[Александар I Карађорђевић|краљ]]: он је децембра исте године формирао [[Шестнаеста влада Николе Пашића|нову владу]] на челу са Пашићем, искључиво састављену од [[Народна радикална странка|радикала]], распустио Скупштину и заказао нове изборе за 18. март 1923. године. Средишње место у предизборној кампањи заузело је питање државног уређења. Радикали су бранили постојећи поредак. Демократе су изашле на изборе формално јединствени, али фактички подељени на две фракције. [[Хрватска републиканска сељачка странка|ХРСС]] је доминирала политичким животом Хрватске и представљала је интересе хрватског народа. На изборима се нашло 33 странака. Радикали су однели највише гласова и укупно 108 од 312 посланичких места. На другом месту била је ХРСС која је освојила 70 посланичких места. Демократе су добиле 51 мандат. Успеху ХРСС допринео је сукоб радикала и демократа које су отимале гласове једни од других, док је ХРСС наступила јединствено, са јединственим националним програмом.
+Хомогеност радикалско-демократске [[Петнаеста влада Николе Пашића|владе]] нарушили су преговори [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]] и [[Хрватски блок (1921)|Хрватског блока]]. [[Никола Пашић|Пашић]] је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године. Прибићевићева група у [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]] означила је преговоре личном иницијативом Љубомира Давидовића. Расплет кризе донео је [[Александар I Карађорђевић|краљ]]: он је децембра исте године формирао [[Шестнаеста влада Николе Пашића|нову владу]] на челу са Пашићем, искључиво састављену од [[Народна радикална странка|радикала]], распустио Скупштину и заказао нове изборе за 18. март 1923. године. Средишње место у предизборној кампањи заузело је питање државног уређења. Радикали су бранили постојећи поредак. Демократе су изашле на изборе формално јединствени, али фактички подељени на две фракције. [[Хрватска републиканска сељачка странка|ХРСС]] је доминирала политичким животом Хрватске и представљала је интересе хрватског народа. На изборима се нашло 33 странака. Радикали су однели највише гласова и укупно 108 од 312 посланичких места. На другом месту била је ХРСС која је освојила 70 посланичких места. Демократе су добиле 51 мандат. Успеху ХРСС допринео је сукоб радикала и демократа које су отимале гласове једни од других, док је ХРСС наступила јединствено, са јединственим националним програмом.
 == Резултати ==