Михољска превлака — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
На Михољској превлаци се налази црква Св. Тројице. То је једнобродна грађевина са полукружном [[апсида|апсидом]] и троделним звоником на [[преслица|преслицу]]. На западној фасади, изнад [[портал]]a налази се [[Розета (архитектура)|розета]], а испод ње фрагменти пластике. Саградила је 1833. године [[Катарина Властелиновић]]. |
На Михољској превлаци се налази црква Св. Тројице. То је једнобродна грађевина са полукружном [[апсида|апсидом]] и троделним звоником на [[преслица|преслицу]]. На западној фасади, изнад [[портал]]a налази се [[Розета (архитектура)|розета]], а испод ње фрагменти пластике. Саградила је 1833. године [[Катарина Властелиновић]]. |
||
[[Чедомир Марјановић]] наводи податак да [[Иван Јастребов]] и [[Павле Ровински]] сматрају да светосавско владичанство (храм светог Михаила) није било на Михољској превлаци него га треба тражити у околини Подгорице. <ref>{{Cite book|last=Марјановић |first=Чедомир |authorlink= |coauthors= |title=Историја српске цркве, књига 2., Српска црква у ропству од 1462-1920, pp. 55|year=1930|url= |publisher= Свети Сава|location=Beograd |id=}}</ref> |
|||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
Верзија на датум 15. април 2018. у 17:55
Михољска превлака, Острво Св. Арханђел Михаило, или у скорије време Острво цвијећа, је прво од три острва у јединственом низу острва у Тиватском заливу Бока которске, познатијих као кртољски архипелаг. Ово острво се после пет метара широког и плитког мореуза надовезује на полуострво Брда. Стотинак метара даље је шкољ Страдиоти или острво Св. Марка, а још толико је удаљено Богородичино острво, Оток или Госпа од Милости.
На овај део залива простирала се метохија манастира светог архангела Михаила. Ове области подно Ловћена, окупљене око манастира, прастаро су српско упориште. Источна страна Боке которске (од рта Оштра до Пераста) била је део Травуније, односно Херцеговине, а град Котор са Боком которском и Грбљем, у средњем веку познат као „краљевски град“, био је посебна област са дворцима српских владара. Михољска превлака је именована по манастиру светог архангела Михаила, данас у рушевинама, који је свети Сава Немањић 1219. установио као седиште Зетске епископије. Дуго времена језгро Михољског збора је била Михољска превлака.
Средином 15. века манастир је срушен, а локално предање, поменуто и у Историјама Црне Горе Василија Петровића [1], Петра I Петровића Његоша [2] као и у прози Стефана Митрова Љубише, сведочи да су монаси, њих седамдесетак (72), у политичкој завери потровани и да је млетачка морнарица топовима и минирањем уништила манастир као колевку православља у Приморју, што је потврђено бројним археолошким истраживањима. Мошти ових 70 михољских мученика су сачуване.
На Михољској превлаци се налази црква Св. Тројице. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и троделним звоником на преслицу. На западној фасади, изнад порталa налази се розета, а испод ње фрагменти пластике. Саградила је 1833. године Катарина Властелиновић.
Чедомир Марјановић наводи податак да Иван Јастребов и Павле Ровински сматрају да светосавско владичанство (храм светог Михаила) није било на Михољској превлаци него га треба тражити у околини Подгорице. [3]
Галерија
-
Црква Св. Тројице -
Рушевине манастира Архангела Михаила -
Рушевине манастира Архангела Михаила
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- ^ Петровић, Василије (1754). ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ. Москва.
- ^ Петровић, Петар Први. КРАТКА ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ.
- ^ Марјановић, Чедомир (1930). Историја српске цркве, књига 2., Српска црква у ропству од 1462-1920, pp. 55. Beograd: Свети Сава.