Гојник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
| деца = [[Петар Гојниковић]] |
| деца = [[Петар Гојниковић]] |
||
}} |
}} |
||
'''Гојник''' је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из друге половине [[9. век|IX века]] који је припадао династији [[Властимировићи|Властимировића]] и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза [[Властимир]]а. |
'''Гојник''' је био [[Срби|српски]] [[кнез]] из друге половине [[9. век|IX века]] који је припадао династији [[Властимировићи|Властимировића]] и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза [[Властимир]]а.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}} |
||
Након очеве смрти (око [[851]]. године), он је са старијом браћом ([[Мутимир]]ом и [[Стројимир Властимировић|Стројимиром]]) преузео власт у [[Србија|Србији]]. Они су заједничким снагама одбили напад суседних [[Бугари|Бугара]], али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у [[Бугарска|Бугарску]] као заробљеници. |
Након очеве смрти (око [[851]]. године), он је са старијом браћом ([[Мутимир]]ом и [[Стројимир Властимировић|Стројимиром]]) преузео власт у [[Србија|Србији]]. Они су заједничким снагама одбили напад суседних [[Бугари|Бугара]], али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у [[Бугарска|Бугарску]] као заробљеници. |
||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
* [[Историја Срба пре Немањића|Историја српског народа пре Немањића]] |
* [[Историја Срба пре Немањића|Историја српског народа пре Немањића]] |
||
== Рефернце == |
|||
{{клица-историја-Србија}} |
|||
{{reflist|2}} |
|||
== Извори и литература == |
== Извори и литература == |
||
Верзија на датум 27. јул 2018. у 18:21
| Гојник Властимировић | |
|---|---|
.png) Стилизовано знамење са печата Гојниковог брата, кнеза Стројимира из 9. века | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. век |
| Место рођења | Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 9. век |
| Породица | |
| Потомство | Петар Гојниковић |
| Родитељи | Кнез Властимир |
| Династија | Властимировићи |
| Кнез-савладар у Кнежевини Србији | |
| Период | око 860 — око 870 |
| Претходник | Кнез Властимир |
Гојник је био српски кнез из друге половине IX века који је припадао династији Властимировића и био је најмлађи син њеног родоначелника, кнеза Властимира.[1][2]
Након очеве смрти (око 851. године), он је са старијом браћом (Мутимиром и Стројимиром) преузео власт у Србији. Они су заједничким снагама одбили напад суседних Бугара, али је касније дошло до сукоба међу њима из којих је Мутимир изашао као победник, док су млађа браћа заробљена и послата у Бугарску као заробљеници.
Гојников син Петар, рођен почетком осме деценије IX века, спада међу прве српске принчеве који носе хришћанска имена, због чега се сматра да су Гојник и његова браћа у то доба примила хришћанство. Сам Петар је касније преузео власт у Србији (око 892. године) и владао њоме више од две деценије.
Види још
Рефернце
Извори и литература
Извори
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Литература
- Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. Belgrade: The Institute for History. 55: 23—29.
- Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332.
- Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
