Радослав Вишеславић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радослав Вишеславић
Seal Vlastimirovici (Principality of Serbia).png
Стилизовано знамење са печата кнеза Стројимира из 9. века
Датум рођења 8. век
Датум смрти 9. век
Династија Властимировићи
Отац Вишеслав
Потомство Просигој
Кнез (архонт)
Период почетак 9. века
Претходник Вишеслав
Наследник Просигој

Радослав Вишеславић (гр. Ροδόσθλαβος) је био један од првих по имену познатих српских владара. Владао је у раносредњовековној Кнежевини Србији, вероватно на почетку 9. века. О њему је остала само кратка белешка византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита. Према овом извору, кнез (архонт) Радослав је био син и наследник кнеза Вишеслава, односно отац и претходник кнеза Просигоја.[1][2]

Већина истраживача наше прошлости мисли да се иза грчке титуле архонта коју Константин Порфирогенит приписује првим српским владарима крије словенска титула кнеза. По томе се сматра да је исту титулу носио и Радослав. Приближно време његове владавине може се проценити само према смени поколења, пошто тек за његовог унука, Просигојевог сина Властимира имамо поузданији наговештај да је владао око 851. године, а на основу тога је могуће претпоставити да је његов деда Радослав владао на почетку 9. века. У то време пада и податак франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим Аналима Франачког краљевства (Annales Regni Francorum) забележио, под 822. годином,[3] да су Срби народ који држи велики део Далмације (ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).[4] Претпоставља се да су се у то време српске области простирале према западу све до реке Уне.[5] Такође знамо да је за време Радослава Паганија била у вазалном односу према Србији, највероватније од 823. године. [6]

Српске кнежевине 8. и 9. век.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Moravcsik 1967, стр. 154.
  2. ^ Ферјанчић 1959, стр. 50. "Пошто je умро онај архонт Србин који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав и од њега Радослав и од њега Просигој и од њега Властимир и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима ...".
  3. ^ Scholz 1970, стр. 111.
  4. ^ Pertz 1845, стр. 83.
  5. ^ Јанковић 2007.
  6. ^ Prospetto cronologico della storia della Dalmazia: con riguardo alle provincie slave contermini, p. 86

Извори и литература[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Викизворник[уреди]


Претходник:
Вишеслав
Кнез Србије
почетак 9. века

Наследник:
Просигој