Радослав Вишеславић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Вишеславић
Srbijapočetkom9veka.png
Србија двадесетих година 9. века
Датум рођења 8. век
Место смрти Србија
Династија Властимировићи
Отац Вишеслав
Потомство Просигој
Кнез
Период око 814. - око 820.
Претходник Вишеслав
Наследник Просигој

Радослав Вишеславић је био један од првих по имену познатих владара Срба. О њему је остала само кратка белешка византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита. По њој Радослав (Τοδόσθλαβος) је потомак вође који је Србе довео на Балканско полуострво, а Радославов отац и непосредни претходник на месту владара Срба био кнез Вишеслав.

Даље из писања Порфирогенита се види да је Радослава на престолу наследио његов син кнез Просигој, а потом унук Властимир.[1] Ипак, у првој српској породици наслеђивање престола није увек прелазило са сина на оца у времену које нам је Порфирогенит детаљније описао од краја 9. века. Зато постоји могућност да је и писање Порфирогенита само претеривање, тј. можда су и раније владари били блиски сродници, али можда власт није увек прелазила са оца на сина како то византијски цар покушава представити.[2]

Већина истраживача наше прошлости мисли да се иза титуле архонта коју Порфирогенит приписује првим српским владарима крије словенска титула кнеза. Према томе мисли се да је и Радослав био кнез. Тек за кнеза Властимира имамо поузданију процену да је владао до око 851. године, а на основу тога могуће је претпоставити да је Радослав владао Србима током прве половине IX века или крајем VIII века.

Знамо да се Радославова држава на западу простирала до реке Уне и планине Динаре [3][4], а на истоку до Ибра. Такође знамо да је за време Радослава Паганија била у вазалном односу према Србији, највероватније од 823. године. [5]

Референце[уреди]

  1. ВИИНЈ, II (1959). стр. 50. "Пошто je умро онај архонт Србин који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав и од њега Радослав и од њега Просигој и од њега Властимир и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима ...".
  2. Логос (2016). стр. 63. и напомена 2. Порфирогенит претерује. Њему је његов таст Роман Лакапин две деценије био савладар, а у стварно преузео власт. Зато Порфирогенит има потребу да нагласи искључиво право сина да наследи владара и у Србији.
  3. Ђорђе Јанковић, Српско поморје од 7. до 10. столећа
  4. Др Александар Ј. Вукосављевић, "Нека запажања о 30. глави De administrando imperio", Кејптаун 2006.
  5. Prospetto cronologico della storia della Dalmazia: con riguardo alle provincie slave contermini, p. 86

Извори и литература[уреди]

Види још[уреди]

Претходник:
Вишеслав
Кнез Србије
од око 814. до око 820.

Наследник:
Просигој