Просигој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Просигој
Датум смрти прва половина 9. век
Династија Властимировићи
Отац Радослав Вишеславић
Потомство Властимир
Претходник Радослав Вишеславић
Наследник Властимир

Просигој (Προσηγόης)[а] је кнез Срба из прве половине 9. века.[2] Једине вести о њему, као и о његова два претходника Вишеславу и Радославу, који су му изгледа били деда и отац, потичу из две реченице записане у делу О управљању царством (лат. De administrando imperio) византијског цара из 10. века, Константина VII Порфирогенита. Те две реченице гласе: „Када Бугарска беше под влашћу Ромеја, пошто je умро онај архонт Србин који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син ,a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοίσέσθλαβοζ) и од њега Радослав (Τοδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος) и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима, као блиски суседи.”[3]

Дакле према Порфирогениту и они су потомци вође који је Србе довео на Балкан, и на основу тога су добили власт над Србима. Титула архонта коју Порфирогенит приписује и Просигоју се обично преводи као кнез. Како знамо да је Просигојев наследник на престолу Властимир владао до око 851. године можемо претпоставити да је Просигој владао и умро у првој половини IX века, али не и ближе којој у деценији. Ипак, постоји претпоставка да је у време Просигојеве владавине или за време владавине његовог оца Радослава био устанак Људевита Посавског (819—822) против франачке власти. Просигојев наследник био је Властимир по коме су историчари назвали целу прву српску владарску породицу - Властимировићи.

Напомене[уреди]

  1. У делу „De administrando imperio” његово име је Προσηγόης, што би значило да се зове Просегоес или Просигоис.[1] То је Словенско име које је настало од речи просити и речи мир, слично као Просимир.

Референце[уреди]

  1. Univerza v Mariboru, Zgodovinsko društvo v Mariboru (1981). Review for history and ethnography. 15. Založba obzorja. стр. 48. 
  2. Живковић (2006). стр. 11.
  3. ВИИНЈ, II (1959). стр. 49-50.

Извори[уреди]

Константин Порфирогенит, De administrando imperio. 32-35 поглавље у Византијски извори за историју народа Југославије, II (приредио Б. Ферјанчић, Београд, 1959)

Литература[уреди]

Види још[уреди]


Претходник:
Радослав
Кнез Србије
прва половина IX века

Наследник:
Властимир