Вишеслав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вишеслав
Višeslav.jpg
Вишеслав
Датум рођења 8. век
Датум смрти 9. век
Династија Властимировићи
Отац Ратимир ?
Потомство Радослав Вишеславић
Кнез Србије
Период cca780 —– cca814.
Претходник Ратимир ?
Наследник Радослав

Вишеслав или Војислав највероватније је владао Србима од око 780. до око 814. године.[1][а] Вишеслав је први познати српски кнез (архонт) на Балкану чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици (Властимировићи) или Лужичко-балканској династији која је Србе довела на Балкан око 631. Његово име је забележено у спису „О Управљању Царством“ византијског цара Константина VII Порфирогенита у грецизираном облику (грч. Βοισέσθλαβος), а већина историчара ово преводи као Вишеслав, али има и оних који мисле да га треба превести као Војислав.[5]

„... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)...”

(Извод из списа „О Управљању Царством“ Константина Порфирогенита.)

Раније су историчари (почевши од Павла Шафарика) мислили да је владао у другој половини VIII века. Данас је јасно да је замисливо да је Вишеслав владао било када од средине VIII века или у првој половини IX века. Није потпуно јасно ни коју је титулу тај владар имао. Константин VII Порфирогенит је поред имена за прве српске владаре записао да су имали звање архонта. Данас се обично се претпоставља да су имали звање кнеза, али неки Вишеслава замишљају као великог жупана.[б]

Порекло[уреди]

Историју почетка Српске Кнежевине записао је Порфирогенит у своме делу „De Administrando Imperio”. У том делу описује првог спрског владара, којем се није знало име. Он је према Порфирогениту довео Србе на Балкан.[8] Добио је подршку од Ираклија и умро је пре него што су Бугари дошли на Балкан.[9] Порфирогенит исто говори о покрштавању Срба које се десило око (632—638).[10]

Према „De Administrando ImperioСрбија се тада делила на Рашку, док је мали део Србије била Босна. Постојале су и друге српске државе Паганија, Захумље, Травунија (мали део су чинили Конавли као независна држава) и Дукља.[11] [12][2]

Историја[уреди]

Проширење српских територија за време Вишеслава

Први владар Властимировића је био владар познат као Вишеслав, почео је да влада око 780. године, и био је савременик Карла Великог (768—814)[13][9][13][14], Вишеслав се негде сматра жупаном Рашке, а негде и кнезом (архонтом). Према америчком историчару Џону Фајну, Вишеслав је увек помагао Визанитији у биткама.[15] Према В. Ћоровићу, Срби су у почетку живели повучени у клисурама, у својој племенској заједници.[в]Данашња централна Србија је била стратешка провинција, византијски владари су правили куле да би се одбранили од Варвара.[17] Бројни Словени су се у то доба мешали [18] и држава је била подељена владаревом браћом.[19] Према Борислав Б. Радојковићу (1958), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа, и према њему, српска држава је добила независност тек након 150 година када су се Срби населили. Како год, Б. Радојковићев рад је био дискредитован од стране С. Ћирковића.[20]

За Вишеслава се у модерној српској историографији каже да је наследио четири неправедна краља, која су према "Летопису Попа Дукљанина" били потомци и наследници краља Ратимира[21]. Њихова имена нигде нису прецизирана, међутим, прва два највероватније су се звала Владин II и Ратимир II. Ови краљеви највероватније су владали у распону од 730. до 768. године.[22]

Србија је била у савезу са Византијом, такође су у то време имали мир са Бугарима, са њиховим суседима који су делили заједничку границу.[2] Бугари су 773. покушали да препрече границе између Србије и Византије.[23] То је уследило у бици код Берзита, у којој су се суочили ромејска и бугарска војска. Вишеслав је активно учествовао у овом конфликту. Уследила је византијска победа - Византинци су припојили територије племена Смољана и Драгувита, док је Вишеслав заузео неке пограничне територије. 783. године, Словени су започели устанак од Македоније до Пелопонеза. У Панонији, на северном делу Србије, Карло Велики је напао Аваре, док је Далмација у то време је имала добре односе са Византијом.[24]

Српске државе у доба Вишеслава (око 780.)

Рат са Франачком[уреди]

Према Ђорђу Јанковићу, пошто се Карло Велики 800. године крунисао за цара, кренуо је походе на Далмацију. Зато је почео рат 802. године против Византије и Србије. Исте године, Карло Велики савладао је хрватског кнеза Вишеслава, припајајући Хрватску његовом царству. Хрватска држава биће обновљена након 16 година, под Борном, као франачки вазал. Франци су потом продрли до долине Неретве, али нису успели да савладају Србе. Наредне године Карло Велики продро је у Босну, постављајући границу на Дрину. Миром закљученим у Ахену 812. године између Франачке и Византије, Византији је враћена приморска Далмација без Истре, а Србија је проширила своје границе до Динаре и Поуња (Уне).[25][26]

Наслеђе[уреди]

Вишеслава је наследио син Радослав, а потом Просигој,[13] владали су док је у Кнежевини Далмацији била побуна против Франачке државе (819—822).[27] Срби су били контролисали већи део Далмације и Босне.

„Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur[28]

Вишеславов праунук Властимир који је почео владавину од око 830. године је најстарији српски владар о коме имају тоне података. Око 839842, у доба Бугарско-срског рата била је битка између Властимира и Пресијама I, победа је била Властимирова.[29] Династија је ојачала стабилност у држави. Имена српских владара пре Мутимира, су стара словенска имена, тек су се у 9. веку појавила хришћанска имена.[7]

Постојала су 4 владара која су легендарна и појављују се код Попа Дукљанина, то су Свевлад, Селимир, Владин и Ратимир. Историчар Панта Срећковић мисли да су имена оних који су проганали Хришћане.[30][31]

У Чукарици постоји улица која је добила назив по њему (улица кнеза Вишеслава).

Напомене[уреди]

  1. У преведеном издању De Administrando Imperio, Вишеславово име је Βοϊσέσθλαβος, док га неки историчари зову Βοισέσθλαβος[2], што на латинском значи Boiseslav[3] и Boisesthlabus[2]. Његово српско име је Вишеслав, а познат је као и Војислав. Пре су историчари називали Војиславом.[4] Вишеслав потиче од речи више и слав, а Војислав од вој (рат) и слав
  2. Српски владар се звао архонт Србије,[6] (ἄρχοντος Σερβλίας, ἄρχων Σερβλίας, ἄρχοντος τοὒ Σἐρβλου)[2], а превод би значио српски кнез (принц) и кнез Србије (принц). Код Срба и Хрвата се помиње као кнез, али на Грчком је архонт.[7]
  3. Словени су почели да се насељавају на Балканско пл. од 6. до 7. века. Све до око 560. године, када су почели изненадно да нападају код Саве и Дунава и од тада су имали ограничено насељавање.[16]

Референце[уреди]

  1. Ћоровић (2001)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Порфирогенит
  3. Историјско-филолошки оддел (1968). стр. 152.
  4. Живковић (2012)
  5. ВИИНЈ, II (1959). стр. 50.
  6. Живковић (2008)
  7. 7,0 7,1 САНУ (1995). стр. 37.
  8. Живковић (2006). стр. 23.
  9. 9,0 9,1 Благојевић (1989). стр. 19.
  10. Живковић (2002). стр. 207–209.
  11. Новаковић (2010)
  12. Благојевић (1989). стр. 19.; Живковић (2006). стр. 22–23.
  13. 13,0 13,1 13,2 Самарџић & Душков (1993). стр. 24.
  14. Логос (2016). стр. 72-73.
  15. Fine (1991). стр. 225, 304.
  16. Благојевић & Медаковић (2000). стр. 11-18.
  17. Живковић (2002). стр. 187.
  18. Ћоровић (2001). "Балканска култура у доба сеобе Словена"
  19. Ћоровић (2001). "Прва српска држава"
  20. Ћирковић (1960). стр. 195–198.
  21. Logos, Aleksandar (2016). Istorija Srba do sredine XV veka Beograd
  22. Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. 2007.
  23. Живковић (2002). стр. 230.
  24. Живковић (2002). стр. 218.
  25. Д. Јеловина, Старохрватске некрополе, Сплит 1976, 21-24, 50, са литературом, који их уобичајено приписује Хрватима.
  26. Ђорђе Јанковић, Српско поморје од 7. до 10. столећа
  27. Ћирковић (2008). стр. 14–16.
  28. Pertz (1845). стр. 83.
  29. Живковић (2006). стр. 23–24.
  30. Живковић (2006). стр. 16.
  31. САНУ (1934). стр. 11.

Извори и литература[уреди]

Претходник:
Ратимир
Кнез Србије
од око 780. до око 814.

Наследник:
Радослав