Вишеслав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вишеслав
Višeslav, Prince of the Serbs.jpg
Кнез Вишеслав
Датум рођења 8. век
Место рођења Србија
Датум смрти 8. век
Династија Властимировићи
Отац Ратимир ?
Потомство Радослав
Кнез Рашке
Период око 780 - 800.? или крајем 8. века
Претходник Ратимир ?
Наследник Радослав

Кнез Вишеслав (или Војислав)[а] је први познати српски владар на Балкану чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици (Властимировићи) или Лужичко-балканској династији која је Србе довела на Балкан око 631. Његово име је забележено у спису „О Управљању Царством“ византијског цара Константина VII Порфирогенита у грецизираном облику (грч. Βοισέσθλαβος), а већина историчара ово преводи као Вишеслав, али има и оних који мисле да га треба превести као Војислав.[4]

Викицитати „... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)...”

(Извод из списа „О Управљању Царством“ Константина Порфирогенита.)

Раније су историчари (почевши од Павла Шафарика) мислили да је владао у другој половини VIII века. Данас је јасно да је замисливо да је Вишеслав владао било када од средине VIII века или у првој половини IX века.[б][5][6][5][7] Није потпуно јасно ни коју је титулу тај владар имао. Константин VII Порфирогенит је поред имена за прве српске владаре записао да су имали звање архонта. Данас се обично се претпоставља да су имали звање кнеза, али неки Вишеслава замишљају као великог жупана.[в]

Порекло[уреди]

Историју почетка Српске Кнежевине записао је Порфирогенит у своме делу „De Administrando Imperio” У том делу се описује првог спрског владара, који није имао име и назван је као Непознати Кнез који је водио Србе на Балкан.[13] Добио је подршку од Ираклија и умро је пре него што су Бугари дошли на Балкан.[6] Словени се насељавају на Балкан од 6. до 7. века. Порфирогенит помиње да су Срби увек били под Византијској власти. Порфирогенит говори о покрштавању Срба (632-638).[14]

Према „De Administrando ImperioСрбија се тада звала Рашка, док је мали део Србије била Босна. Постојале су и дурге српске државе Паганија, Захумље, Травунија[15] и Дукља.[16] Порфирогенит помиње да је Вишеслав потомак непознатог кнеза.[17]

Историја[уреди]

Српске државе у 9. веку.

Први владар Властимировића је био владар познат као Вишеслав, почео је да влада око 780, и био је савременик Карла Великог, мада се Вишеслав сматра жупаном Рашке. Вишеслав је увек морао да помаже Визанитији у биткама.[18] Према В. Ћоровићу, Срби у почетку живели повучени у клисурама, у својој племенској заједници.[г] Данашња централна Србија је била стратешка провинција, Византијски владари су правили куле да би се одбранили од Варвара.[22] Бројни Словени су се у то доба мешали [23] и држава је била подељена владаревом браћом.[24] Према Б. Радојковићу (1958), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа, према овом, српска држава је добила независност тек након 150 година када су се Срби населили. Како год, Б. Радојковићев рад је био дискредитован од стране С. Ћирковића.[25]

И ако је Вишеслав поменут само са именом, Србија је морала да служи Византији, и они су у то време имали мир са Бугарима, са њиховим суседима који су делили заједничку границу.[10] Бугари, у доба владавине Телерига,[26] планирали су да се колонизују са Словенима, са Брсјацима, као проширење Бугарске, довело је до великог кретања Словена, у 762. 200 000 Словена се иселило из Бугарске у Малу Азију.[27] Бугари су поражени 774. године после цара Константина V, сазнао је о њиховом плану. Бугари су 773. препречили границе између Србије и Византије.[28] 783. Словени су урадили устанак од Македоније до Пелопонеза. У Панонији, на северном делу Србије, Карло Велики је напао Аваре, док је Далмација у то време је имала добре односе са Византијом.[29] 789-810 се десио велики конфликт између Византије и Франачке због Далмације. Када се конфликт завршио 812. године, Франци су освојили Далмацију, а Византија градове око обала.[30]

Наслеђе[уреди]

Вишеслава је наследио син Радослав, а потом Просигој,[5] владали су док је у Кнежевини Далмацији била побуна против Франачке државе (819-822).[27] Срби су били контролисали већи део Далмације и Босне.

Викицитати „Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur[31]

Вишеславов праунук Властимир који је почео владавину око 830; Он је најстарији српски владар о коме имају тоне података. Око 839-842, у доба Бугарско-Срског рата била је битка између Властимира и Пресијана I, победа је била Властимирова.[32] Династија је ојачала стабилност у држави. Имена српских владара кроз Мутимира, су стара словенска имена, тек у 9. веку се појављују хришћанска имена.[12]

Постојала су 4 владара која су легендарна и појављују се код Попа Дукљанина, то су Свевлад, Селимир, Владин и Ратимир. Историчар Панта Срећковић мисли да су имена оних који су проганали Хришћане.[33] [34]

Напомене[уреди]

  1. У Моравчиковом издању De Administrando Imperio, Вишеславово име је Βοϊσέσθλαβος, док Реиске Јохан Јакоб га зове Βοισέσθλαβος,[1], што на латинском значи Boiseslav[2] и Boisesthlabus,[1]. Његово српско име је Вишеслав, а познат је као и Војислав. Пре су историчари уместо да га зову Вишеславом они га називају Војиславом.[3] Вишеслав потиче од речи више и слав, а Војислав од вој (рат) и слав
  2. Вишеслав је владао 780. или крајем 8. века, био савременик Карлом Великом
  3. Српски владар се звао архонтом Србије,[8] (ἄρχοντος Σερβλίας, ἄρχων Σερβλίας, ἄρχοντος τοὒ Σἐρβλου)[9] који је преведен од стране Моравчика, а превод је значио српски принц [10] и принцом Србије [11] Код Срба и Хрвата се помиње као кнез, али на Грчком је архонт.[12]
  4. Словени су почели да се насељавају од 6. до 7. века.[19] Све до око 560. нису почели изненадно да нападају код Саве и Дунава и имали су ограничено насељавање.[20][21]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Reiske (1840). стр. 153.
  2. Историјско-филолошки оддел (1968). стр. 152.
  3. Живковић (2012)
  4. ВИИНЈ, II (1959). стр. 50.
  5. 5,0 5,1 5,2 Самарџић & Душков (1993). стр. 24.
  6. 6,0 6,1 Благојевић & Петковић (1989). стр. 19.
  7. Логос (2016). стр. 72-73.
  8. Живковић (2008)
  9. Moravcsik (1967). стр. 154, 156.
  10. 10,0 10,1 Moravcsik (1967). стр. 155.
  11. Moravcsik (1967). стр. 157.
  12. 12,0 12,1 САНУ (1995). стр. 37.
  13. Живковић (2006). стр. 23.
  14. Живковић (2002). стр. 207–209.
  15. Moravcsik (1967). стр. 153–155.
  16. Новаковић (2010)
  17. Благојевић & Петковић (1989). стр. 19.; Живковић (2006). стр. 22–23.
  18. Fine (1991). стр. 225, 304.
  19. Fine (1991). стр. 26–41.
  20. Fine (1991). стр. 29.
  21. Fine (1991). стр. 33.
  22. Живковић (2002). стр. 187.
  23. Fine (1991). стр. 38, 41.; Ћоровић (2001). "Балканска култура у доба сеобе Словена"
  24. Ћоровић (2001). "Прва српска држава"
  25. Ћирковић (1960). стр. 195–198.
  26. Ћоровић (2001). ch. Бугари и балкански Словени
  27. 27,0 27,1 Ћирковић (2008). стр. 14–16.
  28. Живковић (2002). стр. 230.
  29. Живковић (2002). стр. 218.
  30. Живковић (2002). стр. 228.
  31. Pertz (1845). стр. 83.
  32. Живковић (2006). стр. 23–24.
  33. Живковић (2006). стр. 16.
  34. САНУ (1934). стр. 11.

Извори и литература[уреди]

Претходник:
Ратимир
Кнез Србије
око 780.

Наследник:
Радослав