Област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 4. јануар 2019. у 18:44

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је администратвино-територијална јединица.

Области у Југославији

Подела Народне Републике Србије на области 1949-1951. године.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.

У ФНРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осјечка (Славонска) и Ријечка (Истарска); у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.

Српске аутономне области

Српска аутономна област или скраћено САО је назив за српске аутономне територијалне заједнице у СР Хрватској и СР Босни и Херцеговини, у току процеса распадања Југославије.

Види још

Литература

Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 У [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују [[бановине Краљевине Југославије|бановине]]. У то време у Југославији је било 33 области.
-У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана [[Косово и Метохија|Аутономна Косовско-метохијска област]] и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У [[Хрватска|Хрватској]] су 1945. године формиране области [[Далмација]] и [[Славонија]], као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у [[Црна Гора|Црној Гори]] образују области као административне јединице и било их је 23, и то у [[Словенија|Словенији]]: Горишка (седиште [[Нова Горица]]), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште [[Сплит]]) Загребачка, Карловачка, Осијечка и Ријечка; у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у [[Република Македонија|Македонији]]: Битољска, Скопска и Штипска и у [[Србија|Србији]]: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште [[Зајечар]]) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.
+У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана [[Косово и Метохија|Аутономна Косовско-метохијска област]] и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У [[Хрватска|Хрватској]] су 1945. године формиране области [[Далмација]] и [[Славонија]], као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у [[Црна Гора|Црној Гори]] образују области као административне јединице и било их је 23, и то у [[Словенија|Словенији]]: Горишка (седиште [[Нова Горица]]), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште [[Сплит]]) Загребачка, Карловачка, [[Осјечка област (1949-1951)|Осјечка]] (Славонска) и Ријечка (Истарска); у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у [[Република Македонија|Македонији]]: Битољска, Скопска и Штипска и у [[Србија|Србији]]: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште [[Зајечар]]) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.
 == Српске аутономне области ==