Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Области Краљевине СХС

Видовдански устав из 1921. је успоставио Краљевину СХС као унитарну државу, и, од 26. априла 1922. године, са 33 нове административне области је управљано из града око ког су основане. Нова подела није имала везе са претходном. Територија је била подељена на области.

Од 1929, након проглашења Краљевине Југославије, административно се дели се на бановине.

Области[уреди]

Област Површина km2 Број становника (1922)[1] Седиште
Београдска 9.581.4 762.493 Београд
Загребачка 8.162.3 809.482 Загреб
Љубљанска 9.489.0 537.079 Љубљана
Приморско-крајишка 14.121.9 624.708 Карловац
Мариборска 7.569.0 624.121 Марибор
Осијечка 13.383.5 775.723 Осијек
Сремска 6.865.9 407.025 Вуковар
Бачка 7.267.0 590.500 Нови Сад
Подунавска 6.094.1 405.113 Смедерево
Подринска 3.551.3 182.358 Шабац
Ваљевска 2.457.8 133.984 Ваљево
Шумадијска 3.864.4 241.8862 Крагујевац
Моравска 2.889.4 183.959 Ћуприја
Пожаревачка 4.230.5 219.103 Пожаревац
Тимочка област 6.352.4 240.506 Зајечар
Нишка 7.269.3 422.273 Ниш
Врањска 5.869.7 249.321 Врање
Косовска 8.471.9 351.990 Приштина
Скопска 8.849.0 336.423 Скопље
Брегалничка 4.956.0 104.460 Штип
Битољска 11.969.0 341.095 Битољ
Рашка 8.435.8 264.803 Чачак
Ужичка 7.555.7 214.271 Ужице
Крушевачка 2.709.9 152.976 Крушевац
Зетска 13.326.0 348.957 Цетиње
Сплитска 9.836.4 469.111 Сплит
Дубровачка 2.649.4 136.698 Дубровник
Тузланска 8.918.0 416.413 Тузла
Сарајевска 8.405.0 287.214 Сарајево
Бихаћка 5.603.0 2017.023 Бихаћ
Врбаска 9.018.0 423.240 Бања Лука
Мостарска 9.139.0 265.330 Мостар
Травничка 10.116.0 280.709 Травник

Подела земље на области[уреди]

Земља је издељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе свих „историјско административних делова“ (покрајина) осим Босне и Херцеговине. Једино на простору БиХ није било територијалних промена, већ је покрајина укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област предвиђени су посебни аутономни органи и тела – то су биле скупштине и владе. У делокругу рада аутономних органа и тела нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Поред дефинисања управе, предвиђена је могућност да мање области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и сре зови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.

Велики жупан[уреди]

На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште управе. У општу управу спадали су сви посло ви из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, вера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.

Извори[уреди]

  1. Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд 1995.   ISBN 978-86-13-00828-6

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]