Пређи на садржај

Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

С Википедије, слободне енциклопедије
Области Краљевине СХС

Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца биле су основне јединице административне и територијалне самоуправе у Краљевини СХС у периоду од 1921. до 1929. године. Формално су установљене Видовданским уставом од 28. јуна 1921. године, а потом је посебном уредбом од 26. априла 1922. године извршена подела целокупног државног подручја на 33 области, које се нису увек поклапале са дотадашњим административним јединицама. Области су имале и своја представничка и извршна тела, а на челу обласне администрације налазио се велики жупан. Услед политичких превирања, обласна самоуправа је у појединим покрајинама уведена са закашњењем, а тај процес се одвијао у периоду од 1922. до 1924. године.[1][2][3]

Области су укинуте 1929. године, након проглашења Краљевине Југославије, када је држава подељена на бановине.

Област Површина km2 Број становника (1922)[4] Седиште
Београдска 9.581,4 762.493 Београд
Загребачка 8.162,3 809.482 Загреб
Љубљанска 9.489,0 537.079 Љубљана
Приморско-крајишка 14.121,9 624.708 Карловац
Мариборска 7.569,0 624.121 Марибор
Осјечка 13.383,5 775.723 Осијек
Сремска 6.865,9 407.025 Вуковар
Бачка 7.267,0 590.500 Нови Сад
Подунавска 6.094,1 405.113 Смедерево
Подринска 3.551,3 182.358 Шабац
Ваљевска 2.457,8 133.984 Ваљево
Шумадијска 3.864,4 241.862 Крагујевац
Моравска 2.889,4 183.959 Ћуприја
Пожаревачка 4.230,5 219.103 Пожаревац
Тимочка област 6.352,4 240.506 Зајечар
Нишка 7.269,3 422.273 Ниш
Врањска 5.869,7 249.321 Врање
Косовска 8.471,9 351.990 Приштина
Скопска 8.849,0 336.423 Скопље
Брегалничка 4.956,0 104.460 Штип
Битољска 11.969,0 341.095 Битољ
Рашка 8.435,8 264.803 Чачак
Ужичка 7.555,7 214.271 Ужице
Крушевачка 2.709,9 152.976 Крушевац
Зетска 13.326,0 348.957 Цетиње
Сплитска 9.836,4 469.111 Сплит
Дубровачка 2.649,4 136.698 Дубровник
Тузланска 8.918,0 416.413 Тузла
Сарајевска 8.405,0 287.214 Сарајево
Бихаћка 5.603,0 2017.023 Бихаћ
Врбаска 9.018,0 423.240 Бања Лука
Мостарска 9.139,0 265.330 Мостар
Травничка 10.116,0 280.709 Травник

Подела земље на области

[уреди | уреди извор]

Земља је издељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе свих „историјско административних делова“ (покрајина) осим Босне и Херцеговине. Једино на простору БиХ није било територијалних промена, већ је покрајина укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област предвиђени су посебни аутономни органи и тела – то су биле скупштине и владе. У делокругу рада аутономних органа и тела нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Поред дефинисања управе, предвиђена је могућност да мање области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и срезови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.

Велики жупан

[уреди | уреди извор]

На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште управе. У општу управу спадали су сви послови из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, вера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Станковић 1981, стр. 33-46.
  2. ^ Димић 2001.
  3. ^ Исић 2007, стр. 13-44.
  4. ^ Ђорђе Ђ. Станковић: „Никола Пашић и Хрвати", стр. 443, Београдски издавачко-графички завод, Београд 1995.   ISBN 978-86-13-00828-6

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]