Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Видовдански устав из 1921. је успоставио Краљевину СХС као унитарну државу, и, од 26. априла 1922. године, са 33 нове административне области је управљано из града око ког су основане. Нова подела није имала везе са претходном. Територија је била подељена на области.

Од 1929, након проглашења Краљевине Југославије, административно се дели на бановине.

Области[уреди | уреди извор]

Област	Површина km²	Број становника (1922)^[1]	Седиште
Београдска	9.581,4	762.493	Београд
Загребачка	8.162,3	809.482	Загреб
Љубљанска	9.489,0	537.079	Љубљана
Приморско-крајишка	14.121,9	624.708	Карловац
Мариборска	7.569,0	624.121	Марибор
Осјечка	13.383,5	775.723	Осијек
Сремска	6.865,9	407.025	Вуковар
Бачка	7.267,0	590.500	Нови Сад
Подунавска	6.094,1	405.113	Смедерево
Подринска	3.551,3	182.358	Шабац
Ваљевска	2.457,8	133.984	Ваљево
Шумадијска	3.864,4	241.862	Крагујевац
Моравска	2.889,4	183.959	Ћуприја
Пожаревачка	4.230,5	219.103	Пожаревац
Тимочка област	6.352,4	240.506	Зајечар
Нишка	7.269,3	422.273	Ниш
Врањска	5.869,7	249.321	Врање
Косовска	8.471,9	351.990	Приштина
Скопска	8.849,0	336.423	Скопље
Брегалничка	4.956,0	104.460	Штип
Битољска	11.969,0	341.095	Битољ
Рашка	8.435,8	264.803	Чачак
Ужичка	7.555,7	214.271	Ужице
Крушевачка	2.709,9	152.976	Крушевац
Зетска	13.326,0	348.957	Цетиње
Сплитска	9.836,4	469.111	Сплит
Дубровачка	2.649,4	136.698	Дубровник
Тузланска	8.918,0	416.413	Тузла
Сарајевска	8.405,0	287.214	Сарајево
Бихаћка	5.603,0	2017.023	Бихаћ
Врбаска	9.018,0	423.240	Бања Лука
Мостарска	9.139,0	265.330	Мостар
Травничка	10.116,0	280.709	Травник

Подела земље на области[уреди | уреди извор]

Земља је издељена на 33 области. Границе области су пресецале дотадашње границе свих „историјско административних делова“ (покрајина) осим Босне и Херцеговине. Једино на простору БиХ није било територијалних промена, већ је покрајина укинута, а дотадашњи окрузи су постали области. За сваку област предвиђени су посебни аутономни органи и тела – то су биле скупштине и владе. У делокругу рада аутономних органа и тела нашле су се економске, финансијске, саобраћајне и просветне надлежности. Поред дефинисања управе, предвиђена је могућност да мање области, под одређеним условима, могу бити уједињене, а поједине општине и срезови издвојени из постојећих области и прикључени суседним.

Велики жупан[уреди | уреди извор]

На челу области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште управе. У општу управу спадали су сви послови из надлежности министра унутрашњих послова, просвете, аграрне реформе, пољопривреде и вода, грађевина, трговине и индустрије, народног здравља, социјалне политике, вера, шума и рудника, уколико се не односе на управу државним доменима. Ван опсега опште управе остали су, осим државних домена шума и руда, још и послови министарстава спољних послова, војске и морнарице, правде, изједначења закона, финансија, саобраћаја, пошта и телеграфа.