Отон Ивековић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 17: Ред 17:
== Дело и рад ==
== Дело и рад ==


Ивековић је представник [[Академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[Историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref name="EN">'' Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, [[1925.]]- [[1929.]]
Ивековић је представник [[академизам|академског]] [[Реализам|реализма]], а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на [[историја|историјске]] теме и [[Мотив (сликарство)|мотиве]], пре свега на [[Историја Хрватске|хрватску историју]]<ref>[[Станоје Станојевић]], ''Народна енциклопедија'', Загреб, [[1925]]— [[1929]].</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].
.''</ref> и [[Хрватска народна ношња|народну ношњу]], у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „''Долазак Хрвата на море''“, „''Погубљење Матије Гупца''“ и „''Крунисање краља Томислава''“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у [[Хрватска|Хрватској]].


Уз историјске радове који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна (област)|Босни]]. Најчешће је сликао [[Историја|историјске]] [[Мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[Пејзаж у сликарству|пејзаже]].
Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна (област)|Босни]]. Најчешће је сликао [[историја|историјске]] [[мотив (сликарство)|мотиве]], [[портрет]]е и [[пејзаж у сликарству|пејзаже]].


Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].
Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и [[Историја Хрватске|историје]].

Верзија на датум 28. новембар 2010. у 01:47

Слика: Смрт краља Петра Свачића на Гвозду 1097. године

Отон Ивековић (* 17. април 1869, Клањец — † 4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) био је један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустро-Угарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.

Биографија

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[3][4], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[5].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[6] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.

Галерија (одабране слике)

Референце

  1. ^ Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
  2. ^ Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
  3. ^ Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
  4. ^ Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
  5. ^ Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
  6. ^ Станоје Станојевић, Народна енциклопедија, Загреб, 1925— 1929.

Литература

Спољашње везе

Отон Ивековић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отон_Ивековић&oldid=3839950”