Тулча (округ) — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
веб = [http://www.cjtulcea.ro/ www.cjtulcea.ro]| |
веб = [http://www.cjtulcea.ro/ www.cjtulcea.ro]| |
||
}} |
}} |
||
'''Тулча |
'''Тулча''' ({{јез-рум|Judeţul Tulcea}}) је [[округ]] у републици [[Румунија|Румунији]], у њеном југоисточном делу. Управно средиште округа је [[Тулча|истоимени град]], а познати су и градови [[Сулина]], [[Мачин]] и [[Бабадаг]]. |
||
Округ Тулча је познат по [[Делта Дунава|делти Дунава]], која заизима читаву источну половину округа. |
Округ Тулча је познат по [[Делта Дунава|делти Дунава]], која заизима читаву источну половину округа. |
Верзија на датум 12. април 2011. у 14:00
Жупанија Тулча Tulcea | |
---|---|
{{{caption2}}}
| |
Држава | Румунија |
Покрајина | Добруџа |
Админ. центар | Тулча |
Површина | 8.499 km2 |
— број ст. | 265.349 |
— густина ст. | 31,22 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | - |
Званични веб-сајт |
Тулча (рум. Judeţul Tulcea) је округ у републици Румунији, у њеном југоисточном делу. Управно средиште округа је истоимени град, а познати су и градови Сулина, Мачин и Бабадаг.
Округ Тулча је познат по делти Дунава, која заизима читаву источну половину округа.
Положај
Округ Тулча је погранични округ ка Украјини ка северу. На истоку се налази Црно море. Са других стана окружују га следећи окрузи:
- ка југу: Констанца (округ)
- ка западу: Браила (округ)
- ка северозападу: Галац (округ)
Природни услови
Округ Тулча је у историјској покрајини Добруџи. Округ обухвата предео између Дунава (који је одваја од Влашке и Молдавије) и Црног мора. Округ има равничарски карактер у већем делу, једино се у западном делу јавља мање побрђе.
Река Дунав одваја округ од Влашке на западу, румунске Молдавије) на северозападу и покрајине Буџак у Украјини на северу. То је најважнији потенцијал округа. Са друге стране, црноморска обала, иако дуга, је мочварна (Делта Дунава) и тешко приступачна.
Становништво
Тулча спада у округе Румуније са претежним румунским становништвом, али и са бројним присутним мањинама. По последњем попису из 2002. г. национална структура је била следећа: