Перикардитис — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: az:Perikardit |
м Разне исправке |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
}} |
}} |
||
'''Перикардитис''', ({{јез-лат|pericarditis }}), је врло ретка |
'''Перикардитис''', ({{јез-лат|pericarditis }}), је врло ретка болест [[перикард|срчане марамице]] ([[перикард]]а), која се ретко јавља примарно, већ је најчешће у склопу неког другог обољења или као компликација основне болести. |
||
== Патофизиологија == |
== Патофизиологија == |
||
[[Слика:Perikard.jpg|десно]] |
[[Слика:Perikard.jpg|десно]] |
||
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази |
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 -{ml }- (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога [[перикард]]а је да штити срце од инфекција и спољашњих и унуташњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање. |
||
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци.<ref>{{en}}[http://my.clevelandclinic.org/heart/disorders/other/pericarditis.aspx Pericarditis na The Cleveland Clinic]Посећено; 07. марта 2010.</ref> У току перикардитиса |
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци.<ref>{{en}}[http://my.clevelandclinic.org/heart/disorders/other/pericarditis.aspx Pericarditis na The Cleveland Clinic]Посећено; 07. марта 2010.</ref> У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца. |
||
== Епидемиологија == |
== Епидемиологија == |
||
Учесталос перикардитиса, према обдукцијским налазима, је релативно велика. Разни аутори наводе да је перикардитис присутан у 4 до 12 посто обдукованих. [[Инциденца]], најзаступљенијих облика перикардитиса, у земљама запада износи; код вирусних инфекција 30%, бактеријских инфекција 5-10% (5 на 100.000 становника), туберкулозе < 4% (у Африци и Јужној Америце овај проценат је много већи), 20 до 30% код аутоимуних поремећаја и 4,7 до 7% код малигних болести. После инфаркта срца, перикардитис се јавља у око 20% болесника. Интересантан је податак да се у току живота болесника перикардитис региструје много ређе, што је најчешће последица недовољно изражене клиничке слике, или због прикривености његових знакова клиничким знацима основне болести.<ref name"=Popadić">Попадић М., Лијечење болести срца, Свијетлост Сарајево, 1987.</ref>, </ref>, <ref name="ref3"/> |
Учесталос перикардитиса, према обдукцијским налазима, је релативно велика. Разни аутори наводе да је перикардитис присутан у 4 до 12 посто обдукованих. [[Инциденца]], најзаступљенијих облика перикардитиса, у земљама запада износи; код вирусних инфекција 30%, бактеријских инфекција 5-10% (5 на 100.000 становника), туберкулозе < 4% (у Африци и Јужној Америце овај проценат је много већи), 20 до 30% код аутоимуних поремећаја и 4,7 до 7% код малигних болести. После инфаркта срца, перикардитис се јавља у око 20% болесника. Интересантан је податак да се у току живота болесника перикардитис региструје много ређе, што је најчешће последица недовољно изражене клиничке слике, или због прикривености његових знакова клиничким знацима основне болести.<ref name"=Popadić">Попадић М., Лијечење болести срца, Свијетлост Сарајево, 1987.</ref>, </ref>, <ref name="ref3"/> |
||
{{цитирање|Епидемиолошки гледано велики спектар болести може имати за последицу појаву перикардитиса; болести |
{{цитирање|Епидемиолошки гледано велики спектар болести може имати за последицу појаву перикардитиса; болести плућа и срца, неоплазме, цисте, као и урођене аномалије. Услед непоузданости неинвазивних, стандардних дијагностичких процедура, у многим случајевима остај етиолошки неразјашњен велики број случајева, и тада се перикардитис најчешће сврстава у идиопатски. Велики напредак у новијој класификацији срчаних болести је тај што она прави јасну разлику између два најчешћа облика идиопатског перикардитиса: ''вирусних инфекција'' и ''аутореацтивног перикардитиса''. Ова класификација има велики терапијски значај због могућих последица. У аутореактивној форми, системски и интраперикардиални третман кортикостероидима има повољан ефекат, док његова примена у вирусној форми је контраиндикована.<ref name="ref2"> {{en}}MaischB, Ristić AD. The classification of pericardial disease in the age of modern medicine. Curr. Cardiol. Rep. 2002;4(1):13–21. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11743917?dopt=Abstract Medline] Посећено 07. марта 2010.</ref> }} |
||
===== Пол и предиспозиција ===== |
===== Пол и предиспозиција ===== |
||
Ред 103: | Ред 103: | ||
*У току покрета [[тело|тела]] и при удаху бол се погоршава. |
*У току покрета [[тело|тела]] и при удаху бол се погоршава. |
||
*Интензитет бола је најјачи у току лежања, и након преласка болесника у седећи положај, са горњим половином тела, нагнутом унапред, бол попушта (слаби). |
*Интензитет бола је најјачи у току лежања, и након преласка болесника у седећи положај, са горњим половином тела, нагнутом унапред, бол попушта (слаби). |
||
*Перикардитис прати и појава следећих општих [[знаци болести|знакова]] и [[симптоми болести |симптома]]; повремена [[грозница]], [[диспнеја]], [[кашаљ]] и [[дисфагија]] (поремећај гутања), повишена телесна [[температура]]. [[Туберкулозни |
*Перикардитис прати и појава следећих општих [[знаци болести|знакова]] и [[симптоми болести |симптома]]; повремена [[грозница]], [[диспнеја]], [[кашаљ]] и [[дисфагија]] (поремећај гутања), повишена телесна [[температура]]. [[Туберкулозни перикардитис]], прати грозница, ноћно [[знојење]], губитак тежине у око (80%) случајева. |
||
*Код одређених облика перикардитиса јављају се и |
*Код одређених облика перикардитиса јављају се и акутни болови у стомаку и други психосоматски поремећаји ([[страх]], [[анксиозност]], узнемиреност, умор, малаксалост), са мање или више израженим психосоматским поремећајима. |
||
== Дијагностика == |
== Дијагностика == |
||
Ред 114: | Ред 114: | ||
*'''[[Аускултација]]''':<ref name="Ристић">Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. </ref> |
*'''[[Аускултација]]''':<ref name="Ристић">Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. </ref> |
||
[[Слика:Pericarditis-1.JPG|мини|250п|десно|Ртг плућа и срца ([[туберкулоза|ТБЦ]] перикардитис)]] |
[[Слика:Pericarditis-1.JPG|мини|250п|десно|Ртг плућа и срца ([[туберкулоза|ТБЦ]] перикардитис)]] |
||
:''Шум перикардног трења'', чује се у ситоли и дијастоли, синхроно са радом [[срце|срца]], најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу [[грудна кост|грудне кости]]. Звук [[перикард]]ног трења је груб [[звук]], у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних |
:''Шум перикардног трења'', чује се у ситоли и дијастоли, синхроно са радом [[срце|срца]], најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу [[грудна кост|грудне кости]]. Звук [[перикард]]ног трења је груб [[звук]], у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних инфекција, бубрежне инсуфицијенције ([[уремија|уремије]]), након свежег [[инфаркт срца|инфаркта срца]], и других поремећаја који су прећени стварањем фибринских наслага на листовим [[перикард]]а, и својим међусобним [[трење]]м стварају [[шум]]ове. |
||
:''Хидропнеумоперикардни шум'', манифестује се појавом [[звук]]а сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код [[пнеумоторакс|хидропнеумоторакса]]. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или [[гној]]а у [[перикард|срчаној кеси]], најчешће након [[повреда]], обично оружјем, инфекција или малигних [[тумор]]а које се са [[плућа]] шире на срчану кесу. |
:''Хидропнеумоперикардни шум'', манифестује се појавом [[звук]]а сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код [[пнеумоторакс|хидропнеумоторакса]]. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или [[гној]]а у [[перикард|срчаној кеси]], најчешће након [[повреда]], обично оружјем, инфекција или малигних [[тумор]]а које се са [[плућа]] шире на срчану кесу. |
||
*'''[[Перкусија (медицина)|Перкусија]]''': код већих излива и [[тампонада срца|тампонаде срца]], добија се потмуо звук са проширеним [[Перкусија (медицина)|перкуторним границама]] [[срце|срца]]. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом [[јетра|јетре]] гради туп [[угао]]. [[Граница]] релетивне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута [[перикард|срчана кеса]] потискује [[плућа]].<ref name="Ристић"/> |
*'''[[Перкусија (медицина)|Перкусија]]''': код већих излива и [[тампонада срца|тампонаде срца]], добија се потмуо звук са проширеним [[Перкусија (медицина)|перкуторним границама]] [[срце|срца]]. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом [[јетра|јетре]] гради туп [[угао]]. [[Граница]] релетивне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута [[перикард|срчана кеса]] потискује [[плућа]].<ref name="Ристић"/> |
||
Ред 134: | Ред 134: | ||
|style="background:#d9d9d3" align="left"|'''[[Електрокардиограм]]'''<ref>Baljepally R, Spodick DH. PR-segment deviation as the initial electrocardiographic response in acute pericarditis. Am J Cardiol. Jun 15 1998;81(12):1505-6.</ref> |
|style="background:#d9d9d3" align="left"|'''[[Електрокардиограм]]'''<ref>Baljepally R, Spodick DH. PR-segment deviation as the initial electrocardiographic response in acute pericarditis. Am J Cardiol. Jun 15 1998;81(12):1505-6.</ref> |
||
|align="left"| |
|align="left"| |
||
*Приказује промене |
*Приказује промене уобичајеног ритма срца који могу да укажу перикардитис. У око 60 - 80 процента, болесника са перикардитисом, срчани ритам је измењен у свим облицима запаљењског пертикардитиса. |
||
*Најчешће испољавање промена је у конвексној елевацији С-Т сегмента у стандардним и другим деривацијама, коју прати ниска волтажа. Ова слика је обично краткотрајна и не прати је слика у огледалу као код коронарне болести. *Промене у виду инверзног Т-таласа присутне су знатно дуже.<ref>Ginzton LE, Laks MM. The differential diagnosis of acute pericarditis from the normal variant: new electrocardiographic criteria. Circulation. May 1982;65(5):1004-9.</ref>, <ref> Spodick DH. Arrhythmias during acute pericarditis. A prospective study of 100 consecutive cases. JAMA. Jan 5 1976;235(1):39-41.</ref>, <ref>Spodick DH. Electrocardiogram in acute pericarditis. Distributions of morphologic and axial changes by stages. Am J Cardiol. Apr 1974;33(4):470-4</ref> |
*Најчешће испољавање промена је у конвексној елевацији С-Т сегмента у стандардним и другим деривацијама, коју прати ниска волтажа. Ова слика је обично краткотрајна и не прати је слика у огледалу као код коронарне болести. *Промене у виду инверзног Т-таласа присутне су знатно дуже.<ref>Ginzton LE, Laks MM. The differential diagnosis of acute pericarditis from the normal variant: new electrocardiographic criteria. Circulation. May 1982;65(5):1004-9.</ref>, <ref> Spodick DH. Arrhythmias during acute pericarditis. A prospective study of 100 consecutive cases. JAMA. Jan 5 1976;235(1):39-41.</ref>, <ref>Spodick DH. Electrocardiogram in acute pericarditis. Distributions of morphologic and axial changes by stages. Am J Cardiol. Apr 1974;33(4):470-4</ref> |
||
|- |
|- |
||
Ред 155: | Ред 155: | ||
|align="left"| |
|align="left"| |
||
*Примењују се у [[диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] срчаних напада и утврђивању основног узрочника перикардитиса.<ref>Spodick DH. Differential diagnosis of acute pericarditis. Prog Cardiovasc Dis. Sep 1971;14(2):192-209</ref> |
*Примењују се у [[диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] срчаних напада и утврђивању основног узрочника перикардитиса.<ref>Spodick DH. Differential diagnosis of acute pericarditis. Prog Cardiovasc Dis. Sep 1971;14(2):192-209</ref> |
||
*Најчешћи налаз је убрзана [[седиментација еризтроцита]], леукоцитоза са полиморфонуклеарним леукоцитима |
*Најчешћи налаз је убрзана [[седиментација еризтроцита]], леукоцитоза са полиморфонуклеарним леукоцитима и увећане вредности -{C}--реактивног протеина (-{CK}-) (као маркера запаљења).<ref> Correale E, Maggioni AP, Romano S, Ricciardiello V, Battista R, Santoro E. Pericardial involvement in acute myocardial infarction in the post-thrombolytic era: clinical meaning and value. Clin Cardiol. Apr 1997;20(4):327-31.</ref> |
||
*Појава леукопеније код туберкулозног перикардита. |
*Појава леукопеније код туберкулозног перикардита. |
||
*Други лабораторијски тестови могу се користити у дијагностици перикардитиса изазваног [[аутоимуне болести|аутоимуним болестима]]. |
*Други лабораторијски тестови могу се користити у дијагностици перикардитиса изазваног [[аутоимуне болести|аутоимуним болестима]]. |
||
Ред 176: | Ред 176: | ||
* Пункција и дренажа, је апсолутно индикована, ако постоје знаци [[тампонада срца|срчане тампонаде]] као што су; набрекле вене врата, парадоксални пулс, тахикардија и пад крвног притиска. Пункција се може понављати више пута, а према потреби може се поставити и „стална“ дренажа, у трајању од неколико дана. |
* Пункција и дренажа, је апсолутно индикована, ако постоје знаци [[тампонада срца|срчане тампонаде]] као што су; набрекле вене врата, парадоксални пулс, тахикардија и пад крвног притиска. Пункција се може понављати више пута, а према потреби може се поставити и „стална“ дренажа, у трајању од неколико дана. |
||
* Код доказаног бактеријског перикардитиса, препопручује се локална примена [[антибиотици|антибиотика]], или туберкулостатика, у [[перикард|перикардну шупљину]]. Како би се избегло накнадно стварање прираслица може се применити и примена воденог раствора [[кортикостероиди|кортикостероида]]. |
* Код доказаног бактеријског перикардитиса, препопручује се локална примена [[антибиотици|антибиотика]], или туберкулостатика, у [[перикард|перикардну шупљину]]. Како би се избегло накнадно стварање прираслица може се применити и примена воденог раствора [[кортикостероиди|кортикостероида]]. |
||
* Примена аналгетика, антипиретика, диуретика и остале симптоматске и етиолошке [[терапија|терапије]] зависи од |
* Примена аналгетика, антипиретика, диуретика и остале симптоматске и етиолошке [[терапија|терапије]] зависи од узрочника и може бити различита. |
||
===Терапија појединих облика перикардитиса === |
===Терапија појединих облика перикардитиса === |
||
Ред 182: | Ред 182: | ||
Независно од етиологије акутни перикардитис се може јавити у облику сувог или влажног, ексудативног или фиброзног перикардитиса. |
Независно од етиологије акутни перикардитис се може јавити у облику сувог или влажног, ексудативног или фиброзног перикардитиса. |
||
:''Клиничка слика;'' се карактерише, продромалном температуром, општом слабошћу, боловима |
:''Клиничка слика;'' се карактерише, продромалном температуром, општом слабошћу, боловима у мишићима, грозницом, ретростерналним болом у левој половини предсрчане области, који зрачи у леви трапезасти мишић и леву руку. Од осталих симптома могу се јавити; знаци запаљења плућне марамице и знаци ангинозног бола који може симулирати срчану исхемију. (инфаркт срца) |
||
:''Објективни налаз:'' ауискултаторно се чује шум перикардијалног трења, перкусијом се открива проширење срчане сенке, а ехокардиографијом присуство перикардијалног излива, који потврђује и радиолошка томографија и ЕКГ. Резултати лабораторијских анализа су различити у зависности од етиологије акутног перикардитиса. |
:''Објективни налаз:'' ауискултаторно се чује шум перикардијалног трења, перкусијом се открива проширење срчане сенке, а ехокардиографијом присуство перикардијалног излива, који потврђује и радиолошка томографија и ЕКГ. Резултати лабораторијских анализа су различити у зависности од етиологије акутног перикардитиса. |
||
:''Терапија'': болничког лечење код ове форме парикардита је обавезно, и пре свега има за циљ утврђивање етиологије болести и посматрање развоја болести и правовремено утврђивање евентуалног развоја |
:''Терапија'': болничког лечење код ове форме парикардита је обавезно, и пре свега има за циљ утврђивање етиологије болести и посматрање развоја болести и правовремено утврђивање евентуалног развоја тампонаде срца. Нестероидни антиинфламаторни лекови су примарни у лечењу акутног перикардитиса. Индометацин треба избегавати у старијих болесника због смањењења протока у коронарној циркулацији. Ибупрофен је пожељан јер има мало нежељених дејстава, повољано утиче на коронарни проток, и може се применити у великим дозама (300 до 800 мг на 6-8 часова) <ref>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref> Системска кортикостероидна терапија треба да буде ограничен на акутни перикардит код болести везивног ткива, аутоимуних и уремијски перикардитис. |
||
:''Перикардиоцентеза'' је метода избора |
:''Перикардиоцентеза'' је метода избора код акутног перикатрдитиса праћеног тампонадом срца, а може се применити и у дијагностичке сврхе.<ref>MaischB, Bethge C, Drude L, Hufnagel G, Herzum M, Schönian U. Pericardioscopy and epicardial biopsy: new diagnostic tools in pericardial and perimyocardial diseases. Eur. Heart J. 1994;15(Suppl C):68–73.</ref>, <ref>NugueO, Millaire A, Porte H et al. Pericardioscopy in the etiologic diagnosis of pericardial effusion in 141 consecutive patients. Circulation. 1996;94(7):1635–1641.</ref>. Индикације за перикардиоцентезу се одређују према посебно прописаним критеријумима. Дисекција аорте је контраиндикација за перикардиоцентезу, <ref>{{en}} AsselbacherEM, Cigarroa JE, Eagle KA. Cardiac tamponade complicating proximal aortic dissection: is pericardiocentesis harmful? Circulation. 1994;90:2375–2379.[http://circ.ahajournals.org/cgi/content/abstract/90/5/2375?ijkey=d8284c2efddb6999c6e7202ace80fe1bacdea927&keytype2=tf_ipsecsha American Heart Association]Посећено 10. марта 2010.</ref> а релативна контраиндикација коагулопатије антикоагулантна терапија, тромбоцитопенија (мања од 50.000/мм 3). Хируршка дренажа се примењује код акутног трауматског перикардитиса, хаемоперикардитиса и гнојног перикардитиса. <ref>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref> |
||
*'''Реуматски перикардистис,''' {{јез-лат|Pericarditis rheumatica}} спада у најчешћи облик акутног перикардитиса, и најчешће се јавља у облику панкардитиса. Лечење је идентично као код реуматске грознице. Најбоље резултате даје примена кортикостероида и то водених раствора у перикардијалну шупљину, што значајно смањује појаву масивних адхезија. |
*'''Реуматски перикардистис,''' {{јез-лат|Pericarditis rheumatica}} спада у најчешћи облик акутног перикардитиса, и најчешће се јавља у облику панкардитиса. Лечење је идентично као код реуматске грознице. Најбоље резултате даје примена кортикостероида и то водених раствора у перикардијалну шупљину, што значајно смањује појаву масивних адхезија. |
||
Ред 213: | Ред 213: | ||
• '''[[Тампонада срца]]:''' је тешка компресија срца које нарушава његову способност да нормално функционише. Тампонада срца је ургентно стање које захтева хитну медицинску помоћ (брзу дијагнозу и лечење) |
• '''[[Тампонада срца]]:''' је тешка компресија срца које нарушава његову способност да нормално функционише. Тампонада срца је ургентно стање које захтева хитну медицинску помоћ (брзу дијагнозу и лечење) |
||
• '''[[Хронични перикардитис]]:''' је упала перикардијум који траје три месеца или дуже, након акутног |
• '''[[Хронични перикардитис]]:''' је упала перикардијум који траје три месеца или дуже, након акутног почетка. |
||
• '''[[Констриктивни перикардитис]]:''' је тешки облик перикардитис у којем се упаљени слојеви перикардијума слепљују постају тврди (укрућени) и формирају ожиљно ткиво. Констриктивни перикардитис омета нормалну функцију срца. |
• '''[[Констриктивни перикардитис]]:''' је тешки облик перикардитис у којем се упаљени слојеви перикардијума слепљују постају тврди (укрућени) и формирају ожиљно ткиво. Констриктивни перикардитис омета нормалну функцију срца. |
||
Ред 223: | Ред 223: | ||
• '''Перикардијална ефузија:''' је гомилања вишка течности у перикардијум. |
• '''Перикардијална ефузија:''' је гомилања вишка течности у перикардијум. |
||
• '''Перикардијални |
• '''Перикардијални прозор:'''је минимално инвазивна хируршка интервенција којом се врше дренажа (одвод) течност која је акумулирана у перикардијуму. Ова хируршка процедура подразумева мали рез на грудима кроз који се врши отварање перикардијума. |
||
• '''[[Перикардиектомија]]:''' је хируршко лечење перикардитиса, које подразумева уклањање дела перикардијума. |
• '''[[Перикардиектомија]]:''' је хируршко лечење перикардитиса, које подразумева уклањање дела перикардијума. |
Верзија на датум 10. септембар 2011. у 08:10
Перикардитис | |
---|---|
Латински | Pericarditis |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | кардиологија |
МКБ-10 | I01.0, I09.2, I30-I32 |
МКБ-9-CM | 420.90 |
DiseasesDB | 9820 |
MedlinePlus | 000182 |
eMedicine | med/1781 emerg/412 |
MeSH | D010493 |
Перикардитис, (лат. pericarditis), је врло ретка болест срчане марамице (перикарда), која се ретко јавља примарно, већ је најчешће у склопу неког другог обољења или као компликација основне болести.
Патофизиологија
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 ml (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога перикарда је да штити срце од инфекција и спољашњих и унуташњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање.
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци.[1] У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца.
Епидемиологија
Учесталос перикардитиса, према обдукцијским налазима, је релативно велика. Разни аутори наводе да је перикардитис присутан у 4 до 12 посто обдукованих. Инциденца, најзаступљенијих облика перикардитиса, у земљама запада износи; код вирусних инфекција 30%, бактеријских инфекција 5-10% (5 на 100.000 становника), туберкулозе < 4% (у Африци и Јужној Америце овај проценат је много већи), 20 до 30% код аутоимуних поремећаја и 4,7 до 7% код малигних болести. После инфаркта срца, перикардитис се јавља у око 20% болесника. Интересантан је податак да се у току живота болесника перикардитис региструје много ређе, што је најчешће последица недовољно изражене клиничке слике, или због прикривености његових знакова клиничким знацима основне болести.[2], </ref>, [3]
Епидемиолошки гледано велики спектар болести може имати за последицу појаву перикардитиса; болести плућа и срца, неоплазме, цисте, као и урођене аномалије. Услед непоузданости неинвазивних, стандардних дијагностичких процедура, у многим случајевима остај етиолошки неразјашњен велики број случајева, и тада се перикардитис најчешће сврстава у идиопатски. Велики напредак у новијој класификацији срчаних болести је тај што она прави јасну разлику између два најчешћа облика идиопатског перикардитиса: вирусних инфекција и аутореацтивног перикардитиса. Ова класификација има велики терапијски значај због могућих последица. У аутореактивној форми, системски и интраперикардиални третман кортикостероидима има повољан ефекат, док његова примена у вирусној форми је контраиндикована.[4]
Пол и предиспозиција
- Пол; Изузев код вирусног где у разбољевању доминирају особе мушког пола најчешће мушкарци у доби 20 до 50 година), (3:1), код осталих перикардитиса однос између мушкараца и жена је (1:1).[5], [3]
- Најчешћи предиспонирајући фактори; за појаву перикардитиса су; алкохолизам, аутоимуне болести, интоксикација, ХИВ итд.[4]
Етиологија
Облик | Узрок и узрочници |
Инфективни |
|
Аутоимуни (системски) |
|
Трауматски |
|
Туморски |
|
Постинфарктни |
|
Медикаментозни |
|
Метаболички |
|
Други узроци |
|
Идиопатски |
|
Клиничка слика [7]
- Најчешћи симптом акутног перикардитиса је прекордиални или ретростернал бол у грудном кошу, који болесници описују као веома оштар бол у виду пробода.[8]
- Бол може настати изненада или постепено и на почетку болести може зрачити позади (у предео левог трапезастог мишића), врат, лево раме и леву руку.
- У току покрета тела и при удаху бол се погоршава.
- Интензитет бола је најјачи у току лежања, и након преласка болесника у седећи положај, са горњим половином тела, нагнутом унапред, бол попушта (слаби).
- Перикардитис прати и појава следећих општих знакова и симптома; повремена грозница, диспнеја, кашаљ и дисфагија (поремећај гутања), повишена телесна температура. Туберкулозни перикардитис, прати грозница, ноћно знојење, губитак тежине у око (80%) случајева.
- Код одређених облика перикардитиса јављају се и акутни болови у стомаку и други психосоматски поремећаји (страх, анксиозност, узнемиреност, умор, малаксалост), са мање или више израженим психосоматским поремећајима.
Дијагностика
Симптоми болести
- Општи симптоми и заци перикардитиса: температура, општа слабост, знојење, губитак тежине, отежано дисање, цијаноза, ортопнеја.
- Посебни знаци и симптоми перикардитиса: карактеристични су за сваку болест посебно и описани су у посебном поглављу.
Физикални преглед
- Шум перикардног трења, чује се у ситоли и дијастоли, синхроно са радом срца, најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу грудне кости. Звук перикардног трења је груб звук, у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних инфекција, бубрежне инсуфицијенције (уремије), након свежег инфаркта срца, и других поремећаја који су прећени стварањем фибринских наслага на листовим перикарда, и својим међусобним трењем стварају шумове.
- Хидропнеумоперикардни шум, манифестује се појавом звука сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код хидропнеумоторакса. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или гноја у срчаној кеси, најчешће након повреда, обично оружјем, инфекција или малигних тумора које се са плућа шире на срчану кесу.
- Перкусија: код већих излива и тампонаде срца, добија се потмуо звук са проширеним перкуторним границама срца. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом јетре гради туп угао. Граница релетивне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута срчана кеса потискује плућа.[9]
Дијагностичке методе [3],[10],[3]
Метода | Налаз |
Рендген срца и плућа |
|
Електрокардиограм[11] |
|
Ехокардиографија[15] |
|
MR-томографија CT- томографија[16] |
|
Катетеризација срца |
|
Лабораторијске анализе |
|
Диференцијална дијагноза [19]
- Болести • Дисекција аорте • Гастритис (акутни) • Коронарни артеријски вазоспазам • Инфаркт срца • Руптура једњака • Пептички чир (улкус) • Спазам једњака • Плућна емболија • Езофагитис
- Остали симптоми које треба имати у виду• Бол у грудима • Исхемије миокарда
Терапија
Терапија акутног перикардита углавном је усмерена на етиолошко лечење, ако је познат узрочник или основна болест и на сузбијање симптома;
Суви перикардитис (лат. pericarditis sicca) углавном не захтева посебно лечење, изузев примене аналгетика, антитусика и антипиретика. У току лечења овог облика потребно је стално пратити болесника, јер се суви перикардитис може претворити у ексудативни, туберкулозни или реуматиски.
Ексудативни перикардитис (лат. pericarditis exucativa), је знатно сложенији за лечење и састоји се у следећем;
- Строго мировање уз редовну контролу температуре, крвног притиска и венског притиска, како би се евентуално на време открили знаци тампонаде срца, која може угрозити живот болесника.
- Дијагностичка пункција, обично се ради код сваког ексудативног перикардитиса како би се након прегледа ексудата, поставила дијагноза и спровело етиолошко лечење.
- Пункција и дренажа, је апсолутно индикована, ако постоје знаци срчане тампонаде као што су; набрекле вене врата, парадоксални пулс, тахикардија и пад крвног притиска. Пункција се може понављати више пута, а према потреби може се поставити и „стална“ дренажа, у трајању од неколико дана.
- Код доказаног бактеријског перикардитиса, препопручује се локална примена антибиотика, или туберкулостатика, у перикардну шупљину. Како би се избегло накнадно стварање прираслица може се применити и примена воденог раствора кортикостероида.
- Примена аналгетика, антипиретика, диуретика и остале симптоматске и етиолошке терапије зависи од узрочника и може бити различита.
Терапија појединих облика перикардитиса
Акутни перикардитис
Независно од етиологије акутни перикардитис се може јавити у облику сувог или влажног, ексудативног или фиброзног перикардитиса.
- Клиничка слика; се карактерише, продромалном температуром, општом слабошћу, боловима у мишићима, грозницом, ретростерналним болом у левој половини предсрчане области, који зрачи у леви трапезасти мишић и леву руку. Од осталих симптома могу се јавити; знаци запаљења плућне марамице и знаци ангинозног бола који може симулирати срчану исхемију. (инфаркт срца)
- Објективни налаз: ауискултаторно се чује шум перикардијалног трења, перкусијом се открива проширење срчане сенке, а ехокардиографијом присуство перикардијалног излива, који потврђује и радиолошка томографија и ЕКГ. Резултати лабораторијских анализа су различити у зависности од етиологије акутног перикардитиса.
- Терапија: болничког лечење код ове форме парикардита је обавезно, и пре свега има за циљ утврђивање етиологије болести и посматрање развоја болести и правовремено утврђивање евентуалног развоја тампонаде срца. Нестероидни антиинфламаторни лекови су примарни у лечењу акутног перикардитиса. Индометацин треба избегавати у старијих болесника због смањењења протока у коронарној циркулацији. Ибупрофен је пожељан јер има мало нежељених дејстава, повољано утиче на коронарни проток, и може се применити у великим дозама (300 до 800 мг на 6-8 часова) [20] Системска кортикостероидна терапија треба да буде ограничен на акутни перикардит код болести везивног ткива, аутоимуних и уремијски перикардитис.
- Перикардиоцентеза је метода избора код акутног перикатрдитиса праћеног тампонадом срца, а може се применити и у дијагностичке сврхе.[21], [22]. Индикације за перикардиоцентезу се одређују према посебно прописаним критеријумима. Дисекција аорте је контраиндикација за перикардиоцентезу, [23] а релативна контраиндикација коагулопатије антикоагулантна терапија, тромбоцитопенија (мања од 50.000/мм 3). Хируршка дренажа се примењује код акутног трауматског перикардитиса, хаемоперикардитиса и гнојног перикардитиса. [24]
- Реуматски перикардистис, лат. Pericarditis rheumatica спада у најчешћи облик акутног перикардитиса, и најчешће се јавља у облику панкардитиса. Лечење је идентично као код реуматске грознице. Најбоље резултате даје примена кортикостероида и то водених раствора у перикардијалну шупљину, што значајно смањује појаву масивних адхезија.
- Уремични перикардитис, (лат. Pericarditis uremica) је суви облик перикардитиса који се најчешће јавља у завршној фази бубрежне инсуфицијенције. Независно од етиологије бубрежних болести уремични перикардитис је присутан ко око 50% болесника са уремијом. У многим случајевима се за живота болесника он не дијагностикује, јер протиче асимптоматски. Лечење се састоји у лечењу бубрежне инсуфицијенције и примени симптоматске терапије и аналгетика.
- Гнојни перикардитис (лат. Pericarditis purulentaпре ере антибиотика, овај облик перикардитиса је био јако чест, док се дана среће јако ретко. лечење се спроводи применом великих доза антибиотика, пункцијом и дренажом гноја и испирањем перикардне шупљине са 200 - 300 ml физиолошког раствора. код тежих случајева ради се и хируршка дренажа, која знатно смањује смртност.
Компликације
- Рецидив (понављање) перикардитиса може довести до значајног увећања смртности.
- Тампонада срца.
- Констриктивни перикардитис.
- Комбинација ексудативног и констриктивног перикардитиса.
Прогноза
- Прогноза перикардитиса у многоме зависи од етиологије, правовремене дијагнозе и терапије, али и од тока болести.
- Перикардитис идиопатске и вирусне етиологије обично има неизвесну прогнозу.
- Гнојни, туберкулозни, и малигни перикардит имају прогресиван ток, са честим компликацијама и већином доводе до смртног завршетка.
- Хронични облик адхезивног перикардита захтева хируршко лечење, које уклања фиброзне наслаге, омогућава нормалан рад срца и животне активности болесника. Примена конзенвартивне терпије у замену за оперативно лечење, значајно има лошију прогнозу.
Перикардитис (речник појмова)[3]
• Акутни перикардитис: је упала перикардијума која се развија изненада и праћена је изненадном појавом симптома.
• Тампонада срца: је тешка компресија срца које нарушава његову способност да нормално функционише. Тампонада срца је ургентно стање које захтева хитну медицинску помоћ (брзу дијагнозу и лечење)
• Хронични перикардитис: је упала перикардијум који траје три месеца или дуже, након акутног почетка.
• Констриктивни перикардитис: је тешки облик перикардитис у којем се упаљени слојеви перикардијума слепљују постају тврди (укрућени) и формирају ожиљно ткиво. Констриктивни перикардитис омета нормалну функцију срца.
• Заразни перикардитис: је упала срчане кесе као последица вирусне, бактеријске, гљивичне и паразитарне инфекције.
• Идиопатски перикардитис: је перикардитис непознатог узрока.
• Перикардијална ефузија: је гомилања вишка течности у перикардијум.
• Перикардијални прозор:је минимално инвазивна хируршка интервенција којом се врше дренажа (одвод) течност која је акумулирана у перикардијуму. Ова хируршка процедура подразумева мали рез на грудима кроз који се врши отварање перикардијума.
• Перикардиектомија: је хируршко лечење перикардитиса, које подразумева уклањање дела перикардијума.
• Перикардиоцентеза: је оперативни захват којим се уз помоћ специјалног катетера врши одвођење вишка течности из перикардијума.
• Трауматски перикардитис: перикардитис који се развија као резултат повреде грудног коша, (пример: после саобраћајне несреће).
Види још
Литература
- ^ (језик: енглески)Pericarditis na The Cleveland ClinicПосећено; 07. марта 2010.
- ^ Попадић М., Лијечење болести срца, Свијетлост Сарајево, 1987.
- ^ а б в г д ђ (језик: енглески) Maisch B, Seferović PM, Ristić AD, et al. Guidelines on the diagnosis and management of pericardial diseases executive summary; The Task Force on the Diagnosis and Management of Pericardial Diseases of the European Society of Cardiology. European Heart Journal 2004;25:587-610. Oxford Journals
- ^ а б (језик: енглески)MaischB, Ristić AD. The classification of pericardial disease in the age of modern medicine. Curr. Cardiol. Rep. 2002;4(1):13–21. Medline Посећено 07. марта 2010.
- ^ а б в (језик: француски)Les péricardites aiguës Посећено 07. марта 2010.
- ^ (језик: енглески) Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis Посећено:16. јануара 2010.
- ^ (језик: енглески) Verena T Valley, MD, Christopher A Fly, MD, Pericarditis and Cardiac Tamponade Medscape. Посећено; 08. марта 2010. (језик: енглески)
- ^ Woo KM, Schneider JI. High-risk chief complaints I: chest pain--the big three. Emerg Med Clin North Am. Nov 2009;27(4):685-712
- ^ а б Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
- ^ (језик: енглески)Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis Посећено:16. јануара 2010.
- ^ Baljepally R, Spodick DH. PR-segment deviation as the initial electrocardiographic response in acute pericarditis. Am J Cardiol. Jun 15 1998;81(12):1505-6.
- ^ Ginzton LE, Laks MM. The differential diagnosis of acute pericarditis from the normal variant: new electrocardiographic criteria. Circulation. May 1982;65(5):1004-9.
- ^ Spodick DH. Arrhythmias during acute pericarditis. A prospective study of 100 consecutive cases. JAMA. Jan 5 1976;235(1):39-41.
- ^ Spodick DH. Electrocardiogram in acute pericarditis. Distributions of morphologic and axial changes by stages. Am J Cardiol. Apr 1974;33(4):470-4
- ^ Callahan JA, Seward JB, Nishimura RA, Miller FA Jr, Reeder GS, Shub C, et al. Two-dimensional echocardiographically guided pericardiocentesis: experience in 117 consecutive patients. Am J Cardiol. Feb 1 1985;55(4):476-9.
- ^ Hoit BD. Imaging the pericardium. Cardiol Clin. Nov 1990;8(4):587-600.
- ^ Spodick DH. Differential diagnosis of acute pericarditis. Prog Cardiovasc Dis. Sep 1971;14(2):192-209
- ^ Correale E, Maggioni AP, Romano S, Ricciardiello V, Battista R, Santoro E. Pericardial involvement in acute myocardial infarction in the post-thrombolytic era: clinical meaning and value. Clin Cardiol. Apr 1997;20(4):327-31.
- ^ (језик: енглески) Sean Spangler, MD et all, Pericarditis, Acute: Differential Diagnoses & Workup MedscapeПосећено; 08. марта 2010.
- ^ SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.
- ^ MaischB, Bethge C, Drude L, Hufnagel G, Herzum M, Schönian U. Pericardioscopy and epicardial biopsy: new diagnostic tools in pericardial and perimyocardial diseases. Eur. Heart J. 1994;15(Suppl C):68–73.
- ^ NugueO, Millaire A, Porte H et al. Pericardioscopy in the etiologic diagnosis of pericardial effusion in 141 consecutive patients. Circulation. 1996;94(7):1635–1641.
- ^ (језик: енглески) AsselbacherEM, Cigarroa JE, Eagle KA. Cardiac tamponade complicating proximal aortic dissection: is pericardiocentesis harmful? Circulation. 1994;90:2375–2379.American Heart AssociationПосећено 10. марта 2010.
- ^ SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |