Отон Ивековић — разлика између измена
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
|||
| Ред 49: | Ред 49: | ||
[[Категорија:Умрли 1939.]] |
[[Категорија:Умрли 1939.]] |
||
[[Категорија:Хрватски сликари]] |
[[Категорија:Хрватски сликари]] |
||
[[Категорија:Академици ХАЗУ]] |
|||
[[Категорија:Хрватски професори]] |
[[Категорија:Хрватски професори]] |
||
[[Категорија:Универзитетски професори]] |
[[Категорија:Универзитетски професори]] |
||
Верзија на датум 19. новембар 2011. у 16:43
Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец — 4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) био је један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.
Биографија
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.
Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.
Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.
Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.
Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[3][4], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[5].
Дело и рад
Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[6] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.
Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.
Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.
Галерија (одабране слике)
-
Долазак Хрвата на Јадран -
Крунисање краља Томислава -
-
Раковичка погибија (Смрт Еугена Кватерника) -
Погубљење Матије Гупца на тргу испред Цркве св. Марка у Загребу
.jpg)
.jpg)
Референце
- ^ Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
- ^ Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
- ^ Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
- ^ Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
- ^ Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
- ^ Станоје Станојевић, Народна енциклопедија, Загреб, 1925 — 1929.
Литература
- Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
