Екосистеми мора — разлика између измена
м Враћене измене 95.180.62.40 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
== Екосистем мора == |
== Екосистем мора == |
||
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно паздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70 |
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно паздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70 % Земљине површине. |
||
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора. |
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора. |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
У овој зони живе многобројне '''''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пуж |
У овој зони живе многобројне '''''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пуж]]еви литорине,''''' као и '''''[[ракови]] витичари''''' и '''''мокрице.''''' |
||
== Зона плиме и осеке == |
== Зона плиме и осеке == |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. |
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. |
||
У ову зону [[плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон |
У ову зону [[плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале. |
||
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пуж |
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пуж]]еви''''', '''''[[шкољка|шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]''''' |
||
== Зона морског дна == |
== Зона морског дна == |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|180п|десно|слика]] |
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|180п|десно|слика]] |
||
Морско дно до дубине од око 50-{m}- је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост |
Морско дно до дубине од око 50-{m}- је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора. |
||
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[биотоп|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија. |
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[биотоп|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија. |
||
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алга|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корали]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв |
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алга|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[корали]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[риба|рибе.]]''''' |
||
== Животна заједница слободне воде == |
== Животна заједница слободне воде == |
||
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50-{m}-, представља повољно место за живот. И овде има довољно [[светлост |
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50-{m}-, представља повољно место за живот. И овде има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама. |
||
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. |
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања. |
||
Ред 79: | Ред 79: | ||
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв |
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[риба]]'''''. |
||
[[Категорија:Биологија]] |
[[Категорија:Биологија]] |
Верзија на датум 11. јануар 2014. у 15:41
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У морским екосистемема разликују се два типа станишта:
- морско дно и
- слободна вода.
Њих насељавају различити организми који изграђују животну заједницу морског дна и животну заједницу слободне воде. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу (бентос) или се могу слободно кретати по морском дну (планктон - лебде у води ношени воденим струјама и нектон - активни пливачи).
Географски положај мора, дубина морске воде и природа морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских биоценоза. Тако се разликују животне заједнице:
- тропских, умерених и поларних мора,
- плиме и осеке,
- сталног ударања таласа о обалу,
- плитководних,
- дубинских и најдубљих делова мора.
Могуће је разликовати и заједнице на каменитим, муљевитим, песковитим или шљунковитим морским днима.
Екосистем мора
За разлику од континената, од којих је већина потпуно паздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 70 % Земљине површине.
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских биоценоза, разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора.
Зона сталног ударања таласа о обалу
Граница између морске и копнене животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне стене морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот организмима.
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима водене средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових станишта да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора.
Због тога су се жива бића на оваквим стаништима прилагодила да се ефикасно причврсте за стеновиту подлогу, као и на повремену сушу.
У овој зони живе многобројне слузаве модрозелене алге, пужеви литорине, као и ракови витичари и мокрице.
Зона плиме и осеке
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим стаништима је ритмично повлачење морске воде и потпуно исушивање обале, која је у периоду осеке изложена јакој Сунчевој светлост и високој температури.
У време осеке концентрација соли постаје велика због испаравања воде, па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
У ову зону плима редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику планктона, а осека редовно односи у море отпадне материје, јаја и ларве становника обале.
У зони плиме и осеке живе многобројне мрке и зелене алге, морске сасе, пужеви, шкољке и ракови.
Зона морског дна
Морско дно до дубине од око 50m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
Дејство таласа није тако снажно као на обали, а притисак због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима мора. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - камен, песак или муљ - чине морско дно још разноврснијим типом станишта. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија.
На морском дну живе многобројне врсте алги, малобројне цветнице, сунђери, корали, морске сасе, црви, ракови, пужеви, шкољке, главоношци, бодљокошци и рибе.
Животна заједница слободне воде
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50m, представља повољно место за живот. И овде има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама биљке и животиње које чине ову биоценозу развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
У овој зони живе многобројне једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама. Планктон чине алге, које формирају фитопланктон и животиње, које формирају зоопланктон. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста медуза, главоножаца, риба и сисара, који активно пливају.
Зона дубинских делова мора
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, температура је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а притисак висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге еволуције пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима.
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте бескичмењака, као што су морске сасе, морски црви, ракови и морски краставци, али и најнеобичније врсте риба.