Милослав Самарџић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 28: Ред 28:
<ref name="СЛО">[http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/miloslav-samardzic/ Биографија Милослава Самарџића]</ref>
<ref name="СЛО">[http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/miloslav-samardzic/ Биографија Милослава Самарџића]</ref>


Милослав Самарџић заговара посебну интерпретацију историјских догађаја који се тичу [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]]. Посебност се огледа пре свега у односу на историографску парадигму која је владала током ере [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског социјализма (1944-1991)]], а чији су најзнаменитији представници историчар проф. [[Бранко Петрановић]] и публициста Никола Миловановић. Често, савремени настављачи социјалистичке историографије попут [[Дубравка Стојановић|Дубравке Стојановић]] и Бранке Прпе сматрају да је реч о [[Историјски ревизионизам|историјском ревизионизму]], други пак званични историчари попут Бојана Димитријевића и Косте Николића који се умногоме не слажу са Самарџићем, сматрају да је таква ревизија преко потребна у земљи која није прошла фазу дебољшевизације кроз које су прошле друге постстоцијалистичке земље некадашњег источног блока. Статус "контроверзног" аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући провокативним тезама, попут оне да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]].
== Контроверзе ==
Милослав Самарџић заговара посебну интерпретацију историјских догађаја који се тичу Другог светског рата у Југославији. Посебност се огледа пре свега у односу на историографску парадигму која је владала током ере југословенског социјализма (1944-1991), а чији су најзнаменитији представници историчар проф. Бранко Петрановић и публициста Никола Миловановић. Често, савремени настављачи социјалистичке историографије попут Дубравке Стојановић и Бранке Прпе сматрају да је реч о историјском ревизионизму, други пак званични историчари попут Бојана Димитријевића и Косте Николића који се умногоме не слажу са Самарџићем, сматрају да је таква ревизија преко потребна у земљи која није прошла фазу дебољшевизације кроз које су прошле друге постстоцијалистичке земље некадашњег источног блока. Статус "контроверзног" аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући провокативним тезама, попут оне да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.


== Библиографија ==
== Библиографија ==

Верзија на датум 18. април 2014. у 17:52

Милослав Самарџић
Интервју у редакцији “Вечерњих новости“, 2009.
Лични подаци
Датум рођења22. новембар 1963.
Место рођењаАлександровац, СФРЈ

Милослав Самарџић (Александровац, 22. новембар 1963) српски је књижевник, власник часописа Погледи.

Биографија

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровцу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У „Погледе“, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. „Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у „Погледима“ постаје уредник рубрике „Универзитет“, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра.

Члан Удружења књижевника Србије

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце. [1]

Милослав Самарџић заговара посебну интерпретацију историјских догађаја који се тичу Другог светског рата у Југославији. Посебност се огледа пре свега у односу на историографску парадигму која је владала током ере југословенског социјализма (1944-1991), а чији су најзнаменитији представници историчар проф. Бранко Петрановић и публициста Никола Миловановић. Често, савремени настављачи социјалистичке историографије попут Дубравке Стојановић и Бранке Прпе сматрају да је реч о историјском ревизионизму, други пак званични историчари попут Бојана Димитријевића и Косте Николића који се умногоме не слажу са Самарџићем, сматрају да је таква ревизија преко потребна у земљи која није прошла фазу дебољшевизације кроз које су прошле друге постстоцијалистичке земље некадашњег источног блока. Статус "контроверзног" аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући провокативним тезама, попут оне да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.

Библиографија

Објавио је следећа дела:

  • Ђаци на Голом отоку (1989),
  • Краљ је наш (1992),
  • Две Србије (1993),
  • Тајне Вукове реформе (1995. и 1997),
  • Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),
  • Забрањени очеви у исповестима своје деце (прво издање 1998, друго допуњено 2003),
  • Истина о Калабићу (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),
  • Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945), књиге 1– 2, (2006),
  • Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,
  • Борачи крш, роман (2007).
  • Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија (2009),
  • Ђенерал Дража – војвода Ђујић, ратна преписка (2009),
  • Фалсификати комунистичке историје (2010),
  • Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова (2011),
  • Срби против Вермахта – непозната немачка документа (2011),
  • Разговори са равногорцима (први том 2011, други 2012),
  • “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака (2012).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут видела:

  • Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика (први том 1998, други 2000, трећи 2002, четврти 2012),
  • Албум ђенерала Драже (2008),
  • Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде (2009),
  • Спашавање савезничких пилота (2009),
  • Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика (2012).[1]

Документарне ТВ серије

Референце

Спољашње везе