Пређи на садржај

Родољуб Маленчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Родољуб Маленчић
Родољуб Маленчић
Лични подаци
Пуно име Родољуб Маленчић
Надимак Родац
Датум рођења (1903-03-03)3. март 1903.
Место рођења Нови Сад, Аустроугарска
Датум смрти 14. октобар 1959.(1959-10-14) (56 год.)
Место смрти Београд, ФНРЈ
Позиција голман
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
191?-1922
1922-1924
1924-192?
Војводина Краљевина Југославија
Југославија Краљевина Југославија
Војводина Краљевина Југославија
Укупно
?
53
?
(?)
(0)
(?)
Репрезентативна каријера
1922-22 Југославија Краљевина Југославија
Укупно
1
1
(0)
(0)

Родољуб Маленчић, (Нови Сад, 3. март 1903Београд, 14. октобар 1959) је бивши фудбалер ФК Војводине и ФК Југославије и југословенски репрезентативни голман.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио у Новом Саду а дипломирао на Правном факултету у Београду. Пост-дипломске студије завришо је на Полицијској академији у Берлину и Дрездену. Био је шеф Кривичног одсека, Управе полиције у Новом Саду, све до избијања Другог светског рата. После рата постаје виши саветник у Покрајинском СУП-у. Био резервни капетан ваздухопловства Краљевине Југославије.

Родољуб Маленчић капетан ваздухопловства Краљевине Југославије

Бавио се уметничком фотографијом и држао курсеве фотографије у новосадском Фото-кино клубу.Своје професионално опредељење Маленчић је везао за фотографију и филм. Већ 1929. године снимио је свој први аматерски криминалистички филм Happy end, а после тога и неколико филмских журнала. Један је од првих стручњака који је користио инфрацрвени филм за снимање ноћу. Написао је књиге: Техничка полиција и њен рад, Борба против злочина, Техника и методика рада органа криминалистичке службе и Фотографија при вештачкој светлости.

На Олимпијским играма у Берлину 1936. године Родољуб Маленчић је био први фото-репортер из Југославије акредитован на неким од олимпијских игара. На тим олимпијским играма направио је интервју са легендарним Џесијем Овенсом вишеструким носиоцем златних олимпијских медаља. Умро је у 56. години живота 1959. године у Београду.

Маленчић са Џесијем Овенсом на ЛОИ 1936. у Берлину

Спортска биографија

[уреди | уреди извор]

Као врхунски фудбалер играо је за новосадску ФК Војводину, београдску ФК Југославију. За ФК Југославију је у периоду од 1922 до 1924. године, периода када је студирао у Београду, одиграо 53 званичне утакмице и примио је 77 голова. После завршетка студија враћа се у Нови Сад где се опет придружује ФК Војводини, а после престанка активне играчке каријере постаје и члан управе клуба. Поред фудбала бавио се и атлетиком и пливањем.

ФК Војводина омладински тим 1918. година

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Родољуб Родац Маленчић је, заједно са Гезом Абрахамом, био први играч ФК Војводина који је бранио боје репрезентације краљевине Југославије.[1] Дрес са белим орловима на грудима понео је 1922. године, на утакмици против Чехословачке у Загребу, када је Југославија победила са 4:3 а Маленчић је на тој утакмици одбранио пенал и тиме омогућио прву победу свог тима.

За репрезентацију Краљевине Југославије, Абрахам је одиграо две утакмице и постигао је исто толико голова

Прву утакмицу за репрезентацију Абрахам је одиграо 28. јула 1922. године у Загребу, против Чехословачке. На тој утакмици Абрахам је постигао два гола. Крајњи резултат је био 4:3 за Југославију. То је уједно била и прва победа уопште у историји Југословенске фудбалске репрезентације.[2][3]

Репрезентација Југославије је играла у саставу:


28. јул 1922.
Пријатељска утакмица
Краљевина Југославија Југославија 4-3 Чехословачка Чехословачка Град: Загреб Стадион ХШК Конкордија
Судија: Пик (Аустрија)
Гледалаца: 6.000
Геза Абрахам Гол 45 Гол 74
Зинаја Гол 63 (пен) Гол 74
(Статистика) Дворачек Гол 18
Ваник Гол 22
Плодр Гол 38

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Статистика са утакмица Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Претходна четири утакмице (Две од Чехословачке и по једну од Египта и Румуније) Југославија је изгубила
  3. ^ Извештај под бројем #005, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]