Пређи на садржај

Саратов

Координате: 51° 32′ 00″ С; 46° 01′ 00″ И / 51.533333° С; 46.016667° И / 51.533333; 46.016667
С Википедије, слободне енциклопедије
Саратов
рус. Саратов
Саратов
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
ОбластСаратовска област
Основан1590.
Статус града1708.
Становништво
Становништво
 — 2010.837.831
 — густина2.126,47 ст./km2
Агломерација1.190.000
Географске карактеристике
Координате51° 32′ 00″ С; 46° 01′ 00″ И / 51.533333° С; 46.016667° И / 51.533333; 46.016667
Временска зонаUTC+4
Апс. висина50 m
Површина394 km2
Саратов на карти Русије
Саратов
Саратов
Саратов на карти Русије
Остали подаци
Поштански број410000–410999
Позивни број+7 8452
ОКАТО код63701000001
Веб-сајт
www.saratov.ru

Саратов (рус. Саратов) град је у Русији и административни центар Саратовске области. Важна је лука на реци Волги. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 837.831 становника. Поред Руса, у граду живе многи Татари, Украјинци, Јевреји и Немци.

Географија

[уреди | уреди извор]
Клима Саратова
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 8,1
(46,6)
7,3
(45,1)
17,0
(62,6)
31,1
(88)
34,0
(93,2)
39,5
(103,1)
40,8
(105,4)
40,9
(105,6)
37,9
(100,2)
25,1
(77,2)
16,1
(61)
11,7
(53,1)
40,9
(105,6)
Средњи максимум, °C (°F) −4,8
(23,4)
−4,7
(23,5)
1,1
(34)
13,3
(55,9)
21,5
(70,7)
26,2
(79,2)
28,2
(82,8)
26,6
(79,9)
19,8
(67,6)
11,1
(52)
1,6
(34,9)
−3,6
(25,5)
11,4
(52,5)
Просек, °C (°F) −7,8
(18)
−8,1
(17,4)
−2,5
(27,5)
8,1
(46,6)
15,7
(60,3)
20,3
(68,5)
22,4
(72,3)
20,6
(69,1)
14,3
(57,7)
7,0
(44,6)
−1,1
(30)
−6,4
(20,5)
6,9
(44,4)
Средњи минимум, °C (°F) −10,6
(12,9)
−11,1
(12)
−5,6
(21,9)
3,7
(38,7)
10,4
(50,7)
15,1
(59,2)
17,2
(63)
15,5
(59,9)
9,9
(49,8)
3,7
(38,7)
−3,3
(26,1)
−8,9
(16)
3,0
(37,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −37,3
(−35,1)
−34,8
(−30,6)
−26,8
(−16,2)
−17,8
(0)
−3,8
(25,2)
2,2
(36)
6,4
(43,5)
4,3
(39,7)
−2,9
(26,8)
−12,6
(9,3)
−24,7
(−12,5)
−33,4
(−28,1)
−37,3
(−35,1)
Количина падавина, mm (in) 41
(16,1)
34
(13,4)
31
(12,2)
31
(12,2)
35
(13,8)
50
(19,7)
49
(19,3)
31
(12,2)
49
(19,3)
37
(14,6)
46
(18,1)
42
(16,5)
476
(187,4)
Извор: Погода и климат

Историја

[уреди | уреди извор]
Саратовски мост преко реке Волга (2,8 km), био је некад (изграђен 1965) најдужи мост у Совјетском Савезу

Верује се да је се на месту данашњег Саратова налазио древни скитски град Гелонус, најсевернија старогрчка колонија. Овај град помиње Херодот, и тврди да су га 512. п. н. е. спалиле војске персијског цара Дарија I.

На месту данашњег Саратова у 13. веку се налазио главни град Златне хорде, монголске државе у источној Европи и западном Сибиру.

Руски цар Фјодор I је изградио више насеља која би штитила границе Царства. Током лета 1586. изграђена је тврђава Самара. Године 1589, настала је тврђава Царицин (касније позната као Стаљинград, данас Волгоград) на месту где су реке Волга и Дон најближе. Саратов је изграђен 1590. на пола пута између Самаре и Царицина, по предлогу војводе Григорија Засекина. Годину дана раније град је изграђен од дрвета узводно уз Волгу, а у пролеће размонтиран и премештен на садашње место.

Име Саратов потиче од турских речи Saryk Atov, што значи „соколово острво“. Алтернативна варијанта је Сары Тау, што би на татарском значило „жута планина“.

Саратов је постао важна лука у 19. веку, док се индустрија развила после изградње пруге ка Москви 1870. Почетком 20. века Саратов је био по величини трећи град Русије.

Историју Саратова су снажно обележили локални Волшки Немци. До 1941. град са друге стране Волге, Покровск (данас Енгељс), био је главни град Аутономне немачке републике. Индустријалисти, научници и музичари из немачке заједнице су основали универзитет и конзерваторијум у Саратову. По избијању Другог светског рата, Волшки Немци су углавном расељени из области Саратова, а после 1980. многи су емигрирали у Немачку.

У време Совјетског Савеза све до 1991, Саратов је био затворени град у који странци нису имали приступ. Ово је био важан центар за производњу војних авиона, дом првог космонаута Јурија Гагарина, и кључна база за развој совјетског космичког програма.

Данас је Саратов важан индустријски, научни, културни и образовни центар Русије.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 837.831 становника, 35.224 (4,03%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
372.002584.092757.330855.702904.643873.055[1]837.900

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]