Пређи на садржај

Свјетско првенство у фудбалу 2018 — елиминациона фаза

С Википедије, слободне енциклопедије
Свјетско првенство 2018 — елиминациона фаза
Лого Свјетског првенства 2018.
Спорт Фудбал
Домаћин  Русија
Број тимова 16
Елиминациона фаза почела 30. јуна 2018.
Елиминациона фаза завршена 15. јула 2018.
Шампион  Француска (2. титула)
Најбољи стријелац Енглеска Хари Кејн (6)
◄ Групе
А, Б, Ц, Д, Е, Ф, Г, Х
Финале

Елиминациона фаза на Свјетском првенству 2018 била је друга и завршна фаза Свјетског првенства 2018, у Русији. Почела је 30. јуна утакмицама осмине финала, а завршила се 15. јула финалном утакмицом, на стадиону Лужњики у Москви.[1] По двије првопласиране екипе из сваке групе (укупно 16) пласирале су се у осмину финала, гдје се играло по елиминационом систему.

У осмини финала укрстиле су се групе А и Б, Ц и Д, Е и Ф, Г и Х.[2] Побједник групе А играо је против другопласираног из групе Б, док је побједник групе Б играо против другопласираног из групе А у осмини финала. Побједник групе Ц играо је против другопласираног из групе Д, док је побједник групе Д играо против другопласираног из групе Ц; побједник групе Е играо је против другопласираног из групе Ф, док је побједник групе Ф играо против другопласираног из групе Е; побједник групе Г играо је против другопласираног из групе Х, док је побједник групе Х играо против другопласираног из групе Г.[3]

У четвртфиналу групе А и Б укрстиле су се са групама Б и Ц, док су се групе Е и Ф укрстиле са групама Г и Х.[3] Учесници из истих група се нису могли укрстити прије финала. Поражени у полуфиналу играли су у утакмици за треће мјесто,[2] док су побједници играли у финалу на стадиону Лужњики, 15. јула 2018. За домаћина финала Свјетског првенства стадион Лужњики изабран је 14. децембра 2012, на састанку извршног комитета ФИФЕ у Токију.[4]

У нокаут фази, ако се утакмица заврши неријешено након 90 минута, играју се продужеци, два пута по 15 минута, гдје је дозвољено да се изврши четврта измјена. Уколико је неријешено и након продужетака, изводиће се једанаестерци, који ће одлучити побједника.[2]

Квалификовани тимови

[уреди | уреди извор]

Двије првопласиране репрезентације из сваке групе квалификовале су се у нокаут фазу.[5]

Група Побједник Другопласирани
А  Уругвај  Русија
Б  Шпанија  Португалија
Ц  Француска  Данска
Д  Хрватска  Аргентина
Е  Бразил  Швајцарска
Ф  Шведска  Мексико
Г  Белгија  Енглеска
Х  Колумбија  Јапан

Резултати елиминационе фазе

[уреди | уреди извор]

Сва наведена времена су по средњоевропском времену,[1] које се користи у Србији, Црној Гори и региону.[6]

 
Осмина финалаЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
              
 
30. јун – Сочи
 
 
 Уругвај 2
 
6. јул – Нижњи Новгород
 
 Португалија 1
 
 Уругвај 0
 
30. јун – Казањ
 
 Француска 2
 
 Француска 4
 
10. јул – Санкт Петербург
 
 Аргентина 3
 
 Француска 1
 
2. јул – Самара
 
 Белгија 0
 
 Бразил 2
 
6. јул – Казањ
 
 Мексико 0
 
 Бразил 1
 
2. јул – Ростов на Дону
 
 Белгија 2
 
 Белгија 3
 
15. јул – Москва (Лужники)
 
 Јапан 2
 
 Француска 4
 
1. јул – Москва (Лужники)
 
 Хрватска 2
 
 Шпанија1 (3)
 
7. јул – Сочи
 
 Русија 1 (4)
 
 Русија 2 (3)
 
1. јул – Нижњи Новгород
 
 Хрватска 2 (4)
 
 Хрватска1 (3)
 
11. јул – Москва (Лужники)
 
 Данска 1 (2)
 
 Хрватска 2
 
3. јул – Санкт Петербург
 
 Енглеска 1 Треће место
 
 Шведска1
 
7. јул – Самара 14. јул – Санкт Петербург
 
 Швајцарска 0
 
 Шведска 0  Белгија 2
 
3. јул – Москва (Откритие арена)
 
 Енглеска 2  Енглеска 0
 
 Колумбија1 (3)
 
 
 Енглеска 1 (4)
 

Осмина финала

[уреди | уреди извор]

Француска — Аргентина

[уреди | уреди извор]
Француска
Аргентина

Уругвај — Португал

[уреди | уреди извор]
Уругвај
Португалија

Шпанија — Русија

[уреди | уреди извор]
Шпанија
Русија

Хрватска — Данска

[уреди | уреди извор]
Хрватска
Данска

Бразил — Мексико

[уреди | уреди извор]
Бразил
Мексико

Белгија — Јапан

[уреди | уреди извор]
Белгија
Јапан

Шведска — Швајцарска

[уреди | уреди извор]
Шведска
Швајцарска

Колумбија — Енглеска

[уреди | уреди извор]
Колумбија
Енглеска

Четвртфинале

[уреди | уреди извор]

Уругвај — Француска

[уреди | уреди извор]
Уругвај
Француска

Бразил — Белгија

[уреди | уреди извор]
Бразил
Белгија

Шведска — Енглеска

[уреди | уреди извор]
Шведска
Енглеска

Русија — Хрватска

[уреди | уреди извор]
Русија
Хрватска

Полуфинале

[уреди | уреди извор]

Француска — Белгија

[уреди | уреди извор]
Француска
Белгија

Хрватска — Енглеска

[уреди | уреди извор]
Хрватска
Енглеска

Утакмица за треће мјесто

[уреди | уреди извор]
Белгија
Енглеска

Француска
Хрватска

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „FIFA World Cup Russia 2018 - Match Schedule” (PDF). FIFA.com. 1. 12. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 01. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  2. ^ а б в „Regulations – 2018 FIFA World Cup Russia” (PDF). FIFA.com. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  3. ^ а б Wright, Duncan. „World Cup 2018 fixtures and TV schedule: Kick-off time, stadiums, dates and times for Russia as BBC and ITV announce their games”. thesun.co.uk. Приступљено 20. 12. 2017. 
  4. ^ „Russia 2018 to start and finish at Luzhniki Stadium”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 15. 12. 2012. Архивирано из оригинала 02. 03. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  5. ^ Goff, Steven (1. 12. 2017). „Breaking down the World Cup groups: Russia already got a big win in the draw”. washingtonpost.com. Приступљено 20. 12. 2017. 
  6. ^ „CET – Central European Time / European Central Time (Standard Time)”. timeanddate.com. Приступљено 20. 12. 2017. 
  7. ^ „Match report – Round of 16 – Belgium v Japan” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 2. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]