Пређи на садржај

Семиологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Лингвистика
Теоријска
Дескриптивна
Примењена и експериментална
Повезани чланци
Лингвистички портал

Семиологија (grč. semeios знак, особина) је наука о знацима (симболима) тј. општа наука о свим системима знакова који се појављују у човековом друштвеном животу (језик, обичаји, комуницирање). Она се развила средином 20. века, иако је човеков интерес за знакове настао веома рано, вероватно, појавом човека као свесног бића. Зачетницима семиологије можемо сматрати Платона, Аристотела, св. Августина и др.

Назив

[уреди | уреди извор]

Осим назива семиологија, користи се и назив семиотика који је 1867. године створио Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф прагматичарске школе (1839–1914; семиотика је стално превођење знакова у друге знакове). Фердинанд де Сосир је у свом Курсу опште лингвистике ову науку назвао семиологијом, па од тог тренутка паралелно постоје два термина - семиологија (углавном на франкофоном подручју) и семиотика (англофоно подручје).

Подела

[уреди | уреди извор]

Чарлс Морис је извршио поделу семиотике на:

  1. семиолошку семантику - проучава однос између знака и онога што је њиме означено.
  2. семиолошку синтаксу - бави се односима међу знаковима унутар система.
  3. семиолошку прагматику - изучава релације између знакова и човека који их употребљава.

Познати постсосировски лингвисти - структуралисти

[уреди | уреди извор]
  1. Луис Хјемслев
  2. Ерик Буисенс
  3. Пјер Жирард
  4. Џорџ Мунин
  5. Луј Пријето

Знак

[уреди | уреди извор]

Основни проблем при дефинисању семиологије и њеног подручја је питање како се одређује знак. Знак је, у најширем смислу те речи, свака појава која за човека означава неку другу појаву: Човек, дакле, интерпретира знак, он иза њега очитава неки други изванзнаковни феномен. Такође, знак може бити ограничен само на оне феномене који за човека нешто означавају, а употребљавају се у међусобној комуникацији.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Шкиљан, Дубравко (1987). Поглед у општу лингвистику (3 изд.). Загреб: Школска књига Загреб. стр. 190. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шкиљан, Дубравко (1987). Поглед у општу лингвистику (3 изд.). Загреб: Школска књига Загреб. стр. 190. 
  • Дубравко Шкиљан Поглед у општу лингвистику
  • Atkin, Albert. (2006). "Peirce's Theory of Signs", Stanford Encyclopedia of Philosophy.
  • Barthes, Roland. ([1957] 1987). Mythologies. New York: Hill & Wang.
  • Barthes, Roland ([1964] 1967). Elements of Semiology. (Translated by Annette Lavers & Colin Smith). London: Jonathan Cape.
  • Chandler, Daniel. (2001/2007). Semiotics: The Basics. London: Routledge.
  • Bittar, Eduardo C. B. (2015). Linguagem jurídica: semiótica, discurso e direito. 6. ed. São Paulo: Editora Saraiva, 2015.
  • Clarke, D. S (1987). Principles of Semiotic. London: Routledge. & Kegan Paul.
  • Clarke, D. S (2003). Sign Levels. Dordrecht: Kluwer. 
  • Culler, Jonathan (1975). Structuralist Poetics: Structuralism, Linguistics and the Study of Literature. London: Routledge & Kegan Paul. .
  • Danesi, Marcel & Perron, Paul. (1999). Analyzing Cultures: An Introduction and Handbook. Bloomington: Indiana UP. 
  • Danesi, Marcel. (1994). Messages and Meanings: An Introduction to Semiotics. Toronto: Canadian Scholars' Press. ISBN 9781551300276. 
  • Danesi, Marcel (2002). Understanding Media Semiotics. . London: Arnold; New York: Oxford UP.
  • Danesi, Marcel. (2007). The Quest for Meaning: A Guide to Semiotic Theory and Practice. Toronto: University of Toronto Press. 
  • Deely, John (2005) [1990]. Basics of Semiotics (4th изд.). Tartu: Tartu University Press. 
  • Deely, John. (2000), The Red Book: The Beginning of Postmodern Times or: Charles Sanders Peirce and the Recovery of Signum. Sonesson, Göran (1989). „Pictorial concepts. Inquiries into the semiotic heritage and its relevance for the analysis of the visual world”. Lund: Lund University Press.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)Sonesson, Göran, 1989, Pictorial concepts. Inquiries into the semiotic heritage and its relevance for the analysis of the visual world, Lund: Lund University Press.(578 KiB)Pictorial concepts. Inquiries into the semiotic heritage and its relevance for the analysis of the visual world„Eprint” (PDF).  (571 KiB).
  • Deely, John (2001). Four Ages of Understanding. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802047359. 
  • Deely, John. (2003), "On the Word Semiotics, Formation and Origins", Semiotica 146.1/4, 1–50.
  • Deely, John (2003). The Impact on Philosophy of Semiotics. South Bend: St. Augustine Press. 
  • Deely, John. (2004), "'Σημειον' to 'Sign' by Way of 'Signum': On the Interplay of Translation and Interpretation in the Establishment of Semiotics", Semiotica 148–1/4, 187–227.
  • Deely, John. (2006),. „On 'Semiotics' as Naming the Doctrine of Signs”. Semiotica. 158 (4): 1—33. 1 2006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  • Derrida, Jacques (1981). 'Positions. Превод: Alan Bass. London: Athlone Press. 
  • Eagleton, Terry (1983). Literary Theory: An Introduction. Oxford: Basil Blackwell. .
  • Eco, Umberto (1976). A Theory of Semiotics. London: Macmillan. .
  • Eco, Umberto (1986). Semiotics and the Philosophy of Language. Bloomington: Indiana University Press. 
  • Eco, Umberto (2000). Kant and the Platypus. . New York, Harcourt Brace & Company.
  • Eco, Umberto (1976). A Theory of Semiotics. Indiana: Indiana University Press. ISBN 9780253359551. 
  • Emmeche, Claus; Kull, Kalevi (eds.) (2011) Towards a Semiotic Biology: Life is the Action of Signs. London: Imperial College Press. pdf
  • Foucault, Michel (1970). The Order of Things: An Archaeology of the Human Sciences. London: Tavistock. .
  • Greimas, Algirdas (1987). On Meaning: Selected Writings in Semiotic Theory. . (Translated by Paul J Perron & Frank H Collins). London: Frances Pinter.
  • Herlihy, David. 1988–present. "2nd year class of semiotics". CIT.
  • Hjelmslev, Louis (1961). Prolegomena to a Theory of Language. Превод: Francis J. Whitfield). Madison: University of Wisconsin Press. 
  • Hodge, Robert & Kress, Gunther. (1988). Social Semiotics. Ithaca: Cornell UP. 
  • Lacan, Jacques (1977). Écrits: A Selection. . (Translated by Alan Sheridan). New York: Norton.
  • Lidov, David (1999). Elements of Semiotics. New York: St. Martin's Press. ISBN 9780312214135. 
  • Liszka, J. J. (1996). A General Introduction to the Semeiotic of C.S. Peirce. Indiana University Press. 
  • Locke, John, The Works of John Locke, A New Edition, Corrected, In Ten Volumes, Vol.III, T. Tegg, (London), 1823. (facsimile reprint by Scientia, (Aalen), 1963.)
  • Lotman, Yuri M. (1990). Universe of the Mind: A Semiotic Theory of Culture. . (Translated by Ann Shukman). London: I.B. Tauris.
  • Morris, Charles W. (1971). Writings on the general theory of signs. The Hague: Mouton. 
  • Menchik, Daniel A; Tian, Xiaoli (2008). „Putting Social Context into Text: The Semiotics of E‐mail Interaction” (PDF). American Journal of Sociology. 114 (2): 332—70. S2CID 8161899. doi:10.1086/590650. 
  • Peirce, Charles S. (1934). Collected papers: Volume V. Pragmatism and pragmaticism. Cambridge, MA, USA: Harvard University Press. 
  • Petrilli, Susan (2009). „Semiotics as semioethics in the era of global communication”. Semiotica. 2009 (173): 343—67. S2CID 143553063. doi:10.1515/SEMI.2009.015. 
  • Ponzio, Augusto & S. Petrilli. (2007). Semiotics Today. From Global Semiotics to Semioethics, a Dialogic Response. ISBN 978-1-894508-98-8. . New York, Ottawa, Toronto: Legas. 84 pp.
  • Romeo, Luigi (1977), "The Derivation of 'Semiotics' through the History of the Discipline", Semiosis, v. 6 pp. 37–50.
  • Sebeok, T.A. , (1976). Contributions to the Doctrine of Signs. Indiana University Press. , Bloomington, IN.
  • Sebeok, Thomas A. (Editor). (1977). A Perfusion of Signs. Bloomington, IN: Indiana University Press. 
  • Signs and Meaning: 5 Questions, edited by Peer Bundgaard and Frederik Stjernfelt, 2009 (Automatic Press / VIP). (Includes interviews with 29 leading semioticians of the world.)
  • Short, T.L. (2007). Peirce's Theory of Signs. Cambridge University Press. 
  • Stubbe, Henry (Henry Stubbes), The Plus Ultra reduced to a Non Plus: Or, A Specimen of some Animadversions upon the Plus Ultra of Mr. Glanvill, wherein sundry Errors of some Virtuosi are discovered, the Credit of the Aristotelians in part Re-advanced; and Enquiries made...., (London), 1670.
  • von Uexküll, Thure (1982). „Semiotics and medicine”. Semiotica. 38 (3–4). S2CID 201698735. doi:10.1515/semi.1982.38.3-4.205. 
  • Williamson, Judith (1978). Decoding Advertisements: Ideology and Meaning in Advertising. London: Boyars. .
  • Zlatev, Jordan. (2009). "The Semiotic Hierarchy: Life, Consciousness, Signs and Language, Cognitive Semiotics". Sweden: Scania.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Потражите Семиологија у Викиречнику, слободном речнику.
Библиотечки ресурси о
Semiotics

Часописи и серијали књига

[уреди | уреди извор]


Семиологија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Семиологија&oldid=28492052”