Пређи на садржај

Славомир Настасијевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Славомир Настасијевић
Датум рођења(1904-07-11)11. јул 1904.
Место рођењаГорњи МилановацКраљевина Србија
Датум смрти4. октобар 1983.(1983-10-04) (79 год.)
Место смртиНови СадСФР Југославија

Славомир Настасијевић (Горњи Милановац, 11. јул 1904Нови Сад, 4. октобар 1983) био је српски књижевник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици која је дала више уметника (његова браћа су сликар Живорад, књижевник Момчило и композитор Светомир). Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме – Настасијевић.[2] Завршио је студије класичне филологије на Филозофском факултету у Београду, а студирао је и историју и археологију.[3]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Као писац, најпре се огласио хумористичким прилозима у листовима Звоно, Ошишани јеж, Јеж и Правда. Наклоност публике прво је задобио путем комедиографских остварења: „Зачарани кућевласник”, „Женидба Павла Аламуње”, „Нестрпљиви наследници”, „Врачара Божана (1937)” и „Несуђени зетови (1939)”.[3] Са друге стране, најважнија дела су му историјски романи којима је почео да се бави након Другог светског рата: „Устанак у Зети”, „Тешко побеђенима I и II”, „Стефан Душан”, „Деспот Стефан” и „Витези кнеза Лазара”. Све романе повезује заједничка нит, а то су теме из борбе за слободну државу и очување самосталности.[2][3]

Преминуо је 4. октобра 1983. године. Сахрањен је 7. октобра 1983. године на Новом гробљу у Београду.

  • „Гвапо” (1955)
  • „Ханибал анте портас” (1958)
  • „Деспот Стефан” (1960)
  • „Александар Македонски” (1961)
  • Витези кнеза Лазара” (1962)
  • „Јулије Цезар” (1964)
  • „Устанак у Зети” (1965)
  • „Легенде о Милошу Обилићу” (1966)
  • „Стефан Душан” (1975)
  • „Тешко побеђенима” (1976)
  • „Истина о Малиши Чворићу” (1981)

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Настасијевић, Славомир Н.“ стр. 360-361.COBISS.SR 170123788
  2. ^ а б Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 86-7152-018-8.
  3. ^ а б в „Знаменити Милановчани”. Музеј рудничко-таковског краја. 20. 10. 2019. Приступљено 9. 6. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]