Живорад Настасијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Живорад Настасијевић
Живорад Настасијевић.jpg
Портрет Живорада Настасијевића, аутор: Милош Голубовић, 1917. године
Датум рођења 1893.
Место рођења Горњи Милановац
State Flag of Serbia (1882-1918).svg Краљевина Србија
Датум смрти 1966.
Место смрти Београд, СР Србија
ЈугославијаСФР Југославија

Живорад Настасијевић (Горњи Милановац, 1893Београд, 1966) је био српски сликар, фреско сликар и иконописац.

Биографија[уреди]

Мотив са Рудника (1941)
Напуштени плуг 1918. (Народни музеј, Београд)

Рођен је у породици где су и његова браћа били уметници, Момчило Настасијевић, Славомир Настасијевић и Светомир Настасијевић. Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме, Настасијевић.[1]

Живорад Настасијевић је завршио уметничку школу у Београду 1910. године, као ученик Ђоке Јовановића, Ристе Вукановића и Марка Мурата.[2] Студије сликарства је наставио у Минхену код професора Грабара 1913-1914. али је то морао да прекине због избијања Првог светског рата. Као многи српски уметници прве половине XX века Настасијевић је добровољно ступио у ђачки батаљон Степе Степановића, прешао преко Албаније и преболео тифус. За време рата учествује прво као борац до 1917., а потом као ратни сликар Врховне команде[3] После рата школовање наставља у Паризу 1920-1922. године на Академији Grande Chaumiere код професора Касталучија (Claudio Castelucho). По повратку у земљу узео је активног учешћа у културним збивањима:

У току школовања излагао на изложбама Уметничко-занатске школе. По завршеним студијама први пут излагао 1912. на Четвртој југословенској изложби.

На почетку уметничког формирања, на њега као сликара пресудно су утицали школовање на михенској Академији и дружење са сликаром Костом Миличевићем, те се у том делу његовог опуса примећује утицај импресионизма. Након одласка у Париз, где се детаљније упознао са ликовном уметношћу и делима старих мајстора, он се окреће сликању празних, напуштених београдских предела који по атмосфери личе на магијски реализам, као и митолошким мотивима.

Године 1927. заједно са Васом Поморишцем био је иницијатор и покретач уметничке групе „Зограф“,[1] која је требало да представља неку врсту опозиције прогресивној и модернистички оријентисаној групи "Облик“. Уметници који су били чланови „Зографа“ залагали су се за афирмацију средњовековне уметности и изграђивање националног стила на темељу средњовековног наслеђа и традиције.

Живорад Настасијевић бавио се, између осталог, и фреско сликарством и иконописом. Извео је фреске у згради Уметничког павиљона у Београду (које су уништене за време Другог светског рата), иконостас цркве Богородичног покрова у Београду[5], фреске у сали зграде Народне банке у Скопљу, фреске у одборничкој сали Београдске општине, фреске у Успенској цркви у Панчеву,[6][7] фреске у цркви Костурнице у Крупњу,[8] фреске у неколико породичних капела на Новом гробљу у Београду.

Умро је у Београду 1966. године.

Група „Облик“[уреди]

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јул 1932. године.

Самосталне изложбе[уреди]

  • 1923. Београд;
  • 1924. Београд;
  • 1925. Београд - са Љ. Ивановићем,
  • 1926. Београд;
  • 1927. Београд;
  • 1966. Београд - ретроспектива у Галерији Културног центра.

Групне изложбе[уреди]

  • 1919. Југословенска изложба, Париз
  • Лада, V-VI, XIII, XIX-XXVIII, XXX, XXXII-XXXVII
  • 1929. Југословенска изложба, Барселона
  • 1930. Југословенска изложба, Лондон
  • 1932. Југословенска изложба, Брисел и Амстердам
  • 1938. Крагујевац
  • 1939. Петроград
  • 1921. Изложба ликовних уметника из Београда, Сомбор
  • 1922. Пета југословенска изложба
  • 1924. Изложба београдских сликара и вајара
  • 1924. Група четворице, Загреб
  • Јесење изложбе београдских уметника, I-III, VIII-XI
  • Пролећне изложбе југословенских уметника, I-V, VIII-XII
  • УЛУС, VI, VIII, X-XVIII, XXI, XXV, XXVII-III, XXXIV
  • 1951. Пејсажи Београда, Београд
  • 1962. Сава Шумановић и српски пејсаж између два рата, Сремска Митровица

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 
  • Nastasijević, Živorad (1952). Ženidba Dušanova (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Narodna knjiga. 
  • Nastasijević, Živorad (1966). Živorad Nastasijević - Том 81 књиге Galerija Kulturnog centra Beograda (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Kulturni centar.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • urednik Domljan, Žarko (1987). Likovna enciklopedija Jugoslavije, Том 2 (на језику: (на језику: српски)). YU-Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža",. ISBN 8670530015, 9788670530010.  horizontal tab character у |id= на позицији 5 (помоћ)
  • Kašanin, Milan (1968). Umetničke kritike - Biblioteka Dokumenti moderne umetnosti (на језику: (на језику: српски)). YU-Beograd: Kultura,. 

Спољашње везе[уреди]