Пређи на садржај

Спишки замак

С Википедије, слободне енциклопедије
Спишки замак, 2007

Спишки замак (слч. Spišský hrad) је замак у Словачкој, која спада у највеће у средњој Европи. Смештен је на истоку земље, изнад села Жехре у округу Спишка Нова Вес у области Спиш. Подигнут је на каменом врху брда које потпуно доминира околином. Словенска дрвена утврда је у XII веку замењена каменом која је током наредних векова проширивана и дограђивана. Њен већи део је страдао у пожару 1780. године и од тада је изложена пропадању, али и без обзира на урушеност већег њеног дела, она и даље својим изгледом и положајем делује монументално на све који се нађу у њеној близини. Неки њени делови су обновљени у другој половини XX века и у њему је данас смештен музеј. Од 1993. године се налази на УНЕСКОвом списку светске баштине (#620) заједно са:

  • Спичши замак (слч. Spišský hrad) центар краљевске моћи на Спишу,
  • Спишком Капитулом (слч. Spišská Kapitula) мало утврђено насеље центар црквене можи,
  • Спишким Подхрадом (слч. Spišské Podhradie), насеље са привредним значајем.

Прошлост

[уреди | уреди извор]
Спишки замак

Не зна се када је тачно подигнута прва утврда на овом месту, али је то било највероватније у IX веку, ако не и раније, у доба када су локални Словаци подизали своје прве утврде широм данашње Словачке. Дрвена тврђава је у XII веку замењена каменом, грађеном у романском стилу у којој је смештено средиште Спишке жупаније.

Замку је у другој половини XIII века додат двоспратни романски дворац и тробродна базилика у романско-готском стилу. У XIV веку је подигнуто још једно подграђе, коме се током велике обнове спроведене у XV веку придружило и треће. Поред подграђа у XV веку су бедеми додатно ојачани и повишени, а у склопу замка је око 1470. године подигнута капела у касноготском стилу. Запоље су током своје владавине замком подигле у његовом срцу типичну ренесансну палату.

Замак је тешко страдала у пожару 1780. године и од тада је препуштена зубу времена, да би тек у другој половини XX века неки њени делови били обновљени.

Власници Спишког замка

[уреди | уреди извор]

Током своје вишевековне историје Спишки замак се налазио под контролом различитих властелинских породица:

По окончању Другог светског рата Спишки замак је национализован и од тада се налази у рукама државе.

Спишки замак данас

[уреди | уреди извор]

У Спишком замку се данас налази музеј и он представља велику туристичку атракцију, јер га је само током 2006. године посетило око 150.000 туриста.

Његов изглед и локација привукли су и ствараоце седме уметности којима је послужио као сценографија за неколико филмова:

Галерија фотографија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Vladimír Procháska, Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966
  • Ing.arch.Ľudmila Húskova, Slovensko, prechádzky storočiami miest a mesteďiek, Bratislava 1994

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]