Хелен Делић Бентли
Хелен Делић Бентли | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 28. новембар 1923. | ||||||||
Место рођења | Рут, Невада, САД | ||||||||
Датум смрти | 6. август 2016.92 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Тимониум, Мериленд, САД | ||||||||
Породица | |||||||||
Супружник | Вилијам Рој Бентли | ||||||||
Политичка каријера | |||||||||
Политичка странка | Републиканска странка | ||||||||
|
Хелен Делић Бентли (енгл. Helen Delich Bentley; Рут, 28. новембар 1923 — Тимониум, 6. август 2016) била је америчка политичарка српског порекла. Као члан Републиканске странке, била је члан Представничког дома Сједињених Америчких Држава од 1985. до 1995. године.
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Хелен Делић је рођена 28. новембра 1923. године у руднику бакра у Руту у Невади, у породици српских емиграната. Њен отац је био рудар и преминуо је од силикозе, када је Хелен имала осам година. Због тога је морала да се већ тада запосли у једној продавници, а у кући су примили подстанаре.
У средњој школи је почела да ради за локални недељник који је издавао Чарлс Расел, републиканац и гувернер Неваде. Добила је стипендију за студије новинарства на Универзитету у Мисурију, где је дипломирала 1944. године као одличан студент. Током студија је водила сенаторску кампању демократског кандидата Џејмса Скрухема, као његов секретар.
Каријера
[уреди | уреди извор]Новинарство
[уреди | уреди извор]Радила је у локалним новинама у Форт Вејну у Индијани и Луистону у Ајдаху, као и за све водеће листове Источне обале. Брзо је увидела да посао локалног новинара, нарочито женама, не нуди развијену каријеру. Од 1945. године је почела да ради као извештач новина у Балтимору и почела да се бави питањима положаја радника и синдиката, као и темама из поморства.
Од 1950. године је водила локални телевизијски програм. Извештавала је о проблемима снабдевања америчких трупа у луци Сајгон за време Вијетнамског рата. Њени извештаји су стигли до председника Линдона Џонсона, који је одмах предузео мере да се проблеми реше.
Политика
[уреди | уреди извор]Одбила је место члана Савезне поморске комисије у Вашингтону 1969. године, тражећи да буде њен председник. Изабрана је за председника комисије и ту је остала до 1975. године. Тако је постала жена највишег ранга у администрацији председника Ричарда Никсона.
Након две неуспешне кандидатуре, 1984. године је победила демократског противкандидата у другом конгресном округу Мериленда и постала члан Представничког дома Сједињених Америчких Држава. У Конгресу је била од 3. јануара 1985. до 3. јануара 1995. године.
За време распада Југославије, активно се залагала за подршку српском народу и противила се мешању САД. Наговарала је Добрицу Ћосића да пристане на избор за првог председника Савезне Републике Југославије 1992. године, у покушају да се ослаби утицај Слободана Милошевића.[1]
Уместо за Конгрес, 1994. године се кандидовала за гувернера Мериленда, али је поражена на изборима. Тада је основала приватну консултантску фирму за међународну трговину и почела да ради као саветник лучке управе Мериленда и луке Балтимора.
Поново се кандидовала за члана Представничког дома 2002. године. Међутим, њена држава је постала знатно наклоњена демократама, тако да је доживела изборни пораз.
Признања
[уреди | уреди извор]Хелен Делић Бентли је 2004. године примљена у Међународну поморску кућу славних.
Смрт
[уреди | уреди извор]Преминула је 6. августа 2016. године у Тимониуму, држава Мериленд (САД).[2]
Лука у Балтимору, којом се бавила у својим писањима као млада новинарка и где је касније радила као саветник, понела је њено име (енгл. Helen Delich Bentley Port of Baltimore) 2006. године, поводом 300. годишњице постојања ове луке.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Била је удата за Вилијама Роја Бентлија, који је преминуо 2003. године. Нису имали деце.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Вашингтон никад није разумео Балкан ни Србе”. Политика. 24. фебруар 2008.
- ^ „Умрла Хелен Делић Бентли”. Новости. 7. август 2016.