Централни Источни Алпи
Централни Источни Алпи | |
---|---|
енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen | |
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Бернина |
Ндм. висина | 4.049 m |
Списак | Гнајс и аргилошист |
Географија | |
Масив | Источни Алпи |
Геологија | |
Орогенеза | Алпска |
Врста стена | Мезозоик и терцијар |
Централни Источни Алпи (енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen), такође познати као аустријски Централни Алпи (нем. Österreichische Zentralalpen) или само Централни Алпи[1] су планински венац Источних Алпа у Аустрији и суседним регионима Швајцарске, Лихтенштајна, Италије и Словеније.
Израз Централни Алпи веома је чест у географији Аустрије, као једног од седам главних пејзажних региона земље. Централни Источни Алпи се обично користе у класификацији. Централни Алпи чине источни део алпског раскола, његов средишњи венац планина.
Највиша планина аустријских централних Алпи је Гросглокнер са висином од 3.798 m.
Локација
[уреди | уреди извор]Централни Алпи имају највише врхове Источних Алпа и налазе се између Северних и Јужних кречњачких Алпа, од чега се разликују у геолошком саставу.
Израз Централни Источни Алпи такође се може ширим значењем односити на веће подручје Источних Алпа, углавном у Аустрији, које се протеже од подножја Бергамаских Алпа на језеру Комо и бернинског венца у кантону Граубинден на истоку Швајцарске уз лихтенштајнску обалу Рајне на западу до нижих рта источно од реке Муре, у Штајерској. Долина реке Ин означава њихову северну границу, а река Драва њихову јужну границу.
Централни Алпи као главни пејзажни крај Аустрије
[уреди | уреди извор]У Аустрији се Источни Алпи деле на северне, зону Граувака, централне и јужне Алпе.
Централни и Јужни Алпи међусобно су одвојени Добијаком, Дравом (нем. Drau), Клагенфуртом и Межом (нем. Mieß).[2]
Геоморфологија
[уреди | уреди извор]Венац има највише врхове у Источним Алпима и најглавнији је Ледник. У прелазној зони, између Источних и Западних Алпа, њени врхови јасно доминирају над регионом према западу. На ободу, међутим, постоје и мање високи, често мање робусни планински венци.
Источни Алпи су одвојенини од Западних Алпа Боденским језером и језером Комо.
Геологија
[уреди | уреди извор]Централни део Алпа састоји се углавном од гнајса и аргилошиста, са изузетком Високих Тауерна који се углавном састоје од јура и кречњака.
Источни Алпи показују активни вулканизам (на пример у Штајерском подручју), терцијар Панонске низије.
Класификација
[уреди | уреди извор]Централни Источни Алпи, такође, обухватају опсеге западно источних Алпи, према класификацији, које геолошки припадају јужним Алпима:
Број | Име | Мапа | Земља | Највиша планина | Висина (m) | Слика |
---|---|---|---|---|---|---|
63 | Плесурске Алпе | Швајцарска | Арозер Ротхорн | 2.980 | ||
64 | Оберхалбштајнске Алпе | Швајцарска | Пиз Плата | 3.392 | ||
65 | Албуланске Алпе | Швајцарска | Пиц Кеш | 3.418 | ||
66 | Бернинска група | Италија | Бернина | 4.049 | ||
67 | Ливигнске Алпе | Италија | енгл. Cima de’ Piazzi | 3.439 | ||
68 | енгл. Bergamasque Alps | Италија | Пицо Кока | 3.052 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Not to be confused with the other meaning of Central Alps i.e. the Swiss Alps.
- ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Silicon Alps Cluster GmbH”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 22. 3. 2020.