Пређи на садржај

Црвеноноги спрудник

С Википедије, слободне енциклопедије

Црвеноноги спрудник
Црвеноноги спрудник
Оглашавање (Холандија)
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Породица: Scolopacidae
Род: Tringa
Врста:
T. totanus
Биномно име
Tringa totanus
Распрострањеност црвеноногог спрудника:
  у време гнежђења
  станарица
  у пролазу
  ван сезоне гнежђења
Синоними
  • Totanus totanus (Linnaeus, 1758)
  • Scolopax totanus Linnaeus, 1758
  • Tringa gambetta Linnaeus, 1758

Црвеноноги спрудник (лат. Tringa totanus) је птица селица из реда шљукарица. Име рода Tringa потиче од старогрчке речи trungas, која означава птицу која гази по блату и мрда репом горе-доле. Неки извори сматрају да реч totanus потиче од италијанског назива за ову птицу. Ипак, по савременој италијанској номенклатури Totano moro је назив за црног спрудника (Tringa erythropus),[2] који је у зимском периоду врло сличан црвеноногом спруднику.

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је 24-27cm, а распон крила је 47-53 cm. Црвене ноге и база кљуна су карактеристичне за ову врсту, али та особина се среће и код црног спрудника зими, а и неки спрудници убојице могу бити слични. Горњи део тела и крила је смеђе прошаран, док су груди и бокови испругани. Кљун и ноге су приметно краће од црног спрудника, од кога се разликује и по белим пољима на крилима док лети, али и по оглашавању. Током сезоне парења ноге добијају јарко наранџасту боју.[3]

Распрострањење и станиште

[уреди | уреди извор]

Распрострањен је широм Европе, у деловима Мале Азије и Блиског истока, и у централној и источној Азији. Гнезди се и на Исланду. Током сеобе лети до централне Африке, Индије, Индокине и Малајско-филипинског архипелага, па чак и до Аустралије. Ван ареала је забележен у Канади, на Божићним острвима, Свалбарду, Сејшелима и Гренланду.[4]

Станиште на ком свија гнездо подразумева влажне и кошене ливаде, мочваре на обалама мора, баре обрасле травом, слатине и тресетишта. Током сеобе се храни на плавним ливадама и обалама река, језера и мора. У зимском периоду, храну тражи на муљевитим, шљунковитим и пешчаним плажама на обалама мора, у плитким лагунама, есутуарима, делатама река, али и на соланама и таложницима фарми.[5]

Биологија

[уреди | уреди извор]

Црвеноноги спрудник се храни малим бескичмењацима, као што су инсекти, пауци, чланковити црви, пужеви, шкољке и рачићи. Повремено једе мале рибе и пуноглавце.

У плитком удубљењу на земљи се налази гнездо, обично сакривено у трави, испод жбуна или на бусену мочварних биљака. Гнезди се појединачно (10 парова по километру квадратном), али се може гнездити и полуколонијално (100-300 парова по километру квадратном).

Јесења сеоба траје од јуна до октобра, а на своја гнездилишта се враћа између фебруара и априла. Медитеранске популације остају преко целе године на својим гнездилиштима. Сели се појединачно, у малим групама, али су посматрана и јата преко хиљаду примерака. Процењује се да европска популација броји између 340 000 и 484 000 гнездећих парова. У неким подручјима бројност опада, негде је стабилна, а негде расте, тако да се не може са сигурношћу одредити тренд популације.[5][4]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Ову птицу највише угрожава губитак стнашта за гнежђење, као што је исушивање мочвара, изградња насипа ради спречавања поплава и сеча приобалних шума. Интензивна пољопривреда такође утиче на бројност. У Великој Британији га угрожава урбанизација плажа и муљевитих морских обала, као и изградња пешачких стаза. На неким острвима, гнезда му уништава јеж (Erinaceus europaeus) који је ту донет од стране човека. Подложан је птичјем грипу.[5]

Црвеноноги спрудник у Србији

[уреди | уреди извор]

Крајем 19. и почетком 20. века се гнездио у разним крајевима јужно од Саве и Дунава, а посебно значајно гнездилиште је било на Власинској тресави. Једино гнездилиште у Војводини је било у околини Хоргоша. У другој половини 20. и почетком 21. века се гнездио у Бачкој и Банату, а јужно од Саве и Дунава гнежђење је потврђено на Власинском језеру, Пештерској висоравни и у Прешевској долини. Углавном се гнезди на слатинама, плавним ливадама, пашњацима и таложницима отпадних вода. Неколико парова се гнезди на пепелишту термоелектране „Никола Тесла”. Орнтолози процењују да се у Србији гнезди од 150 до 215 гнездећих парова. Сматра се да бројност популације опада. У периоду сеобе је присутан на различитим плитким воденим стаништима. Врло ретко су посматрана јата од неколико стотина јединки. Током зиме је забележен само једном.[6][7]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2016). Tringa totanus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 11. 2019. 
  2. ^ View of Check-list of Italian Birds, updated to the end of 2014
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  4. ^ а б Tringa totanus (Common Redshank, Redshank)
  5. ^ а б в Common Redshank (Tringa totanus) - BirdLife species factsheet
  6. ^ Пузовић, С.; Радишић, Д.; Ружић, М.; Рајковић, Д.; Радаковић, М.; Пантовић, У.; Јанковић, М.; Стојнић, Н.; Шћибан, М.; Туцаков, М.; Гергељ, Ј.; Секулић, Г.; Агоштон, А.; Раковић, М. (2015). Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду.
  7. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]