Глобално загревање — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 62.4.55.8 (разговор) на последњу измену корисника 31.223.129.243
.
Ред 7: Ред 7:
'''Глобално загревање''' је назив за повећање просечне [[Температура|температуре]] [[Земљина атмосфера|земљине атмосфере]] и [[океан]]а нарочито у [[20. век]]у, као и за пратеће климатске ефекте. Од почетка 20. века, средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8&nbsp;°C, при чему је до око две трећине повећања дошло у последње три декаде.<ref name = "AmericasClimateChoices-2011-FullReport">{{Cite book
'''Глобално загревање''' је назив за повећање просечне [[Температура|температуре]] [[Земљина атмосфера|земљине атмосфере]] и [[океан]]а нарочито у [[20. век]]у, као и за пратеће климатске ефекте. Од почетка 20. века, средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8&nbsp;°C, при чему је до око две трећине повећања дошло у последње три декаде.<ref name = "AmericasClimateChoices-2011-FullReport">{{Cite book
|publisher=The National Academies Press|isbn=978-0-309-14585-5
|publisher=The National Academies Press|isbn=978-0-309-14585-5

|title=America's Climate Choices
|title=America's Climate Choices
| location = Washington, D.C.
| location = Washington, D.C.
|year=2011
|year=2011
|url=http://www.nap.edu/openbook.php?record_id=12781&page=1|pages=15
|url=http://www.nap.edu/openbook.php?record_id=12781&page=1|pages=15
}}</ref> Загревање [[Клима|климатског система]] је недвосмислено, и научници су више од 90% сигурни да је оно првенствено узроковано повећањем концентрација [[Gas staklene bašte|гасова стаклене баште]], насталих људским активностима као што су сагоревање [[фосилна горива|фосилних горива]] и [[крчење шума]].<ref>{{cite news|last=Borenstein|first=Seth|title=What 95% certainty of warming means to scientists|url=http://apnews.myway.com/article/20130924/DA90R44G3.html|newspaper=AP|date=9/24/2013}}</ref><ref>-{[http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/main.html Synthesis Report], [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/mains1.html Section 1.1: Observations of climate change], in}- {{Harvnb|IPCC AR4 SYR|2007}}</ref><ref name="ar4 uncertainty">-{[http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/main.html Synthesis Report], [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/mainssyr-introduction.html Treatment of Uncertainty], in {{Harvnb|IPCC AR4 SYR|2007}}.}-</ref><ref>-{IPCC, [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/main.html Synthesis Report], [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/mains2-4.html Section 2.4: Attribution of climate change], in}- {{Harvnb|IPCC AR4 SYR|2007}}</ref><ref>{{Cite book
}}</ref> Загревање [[Клима|климатског система]] је недвосмислено, и научници су више од 90% сигурни да је оно првенствено узроковано повећањем концентрација [[Gas staklene bašte|гасова стаклене баште]], насталих људским активностима као што су сагоревање [[фосилна горива|фосилних горива]] и [[крчење шума]].<ref>{{cite news |last=Borenstein |first=Seth |title=What 95% certainty of warming means to scientists |url=http://apnews.myway.com/article/20130924/DA90R44G3.html |newspaper=AP|date=24. 9. 2013 }}</ref><ref>-{[http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/main.html Synthesis Report], [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/mains1.html Section 1.1: Observations of climate change], in}- {{Harvnb|IPCC AR4 SYR|2007}}</ref><ref name="ar4 uncertainty">-{[http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/main.html Synthesis Report], [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/mainssyr-introduction.html Treatment of Uncertainty], in {{Harvnb|IPCC AR4 SYR|2007}}.}-</ref><ref>-{IPCC, [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/main.html Synthesis Report], [http://www.ipcc.ch/publications_and_data/ar4/syr/en/mains2-4.html Section 2.4: Attribution of climate change], in}- {{Harvnb|IPCC AR4 SYR|2007}}</ref><ref>{{Cite book
|publisher=The National Academies Press|isbn=978-0-309-14588-6
|publisher=The National Academies Press|isbn=978-0-309-14588-6
| last = America's Climate Choices: Panel on Advancing the Science of Climate Change; National Research Council
| last = America's Climate Choices: Panel on Advancing the Science of Climate Change; National Research Council
Ред 23: Ред 22:
|format=PDF
|format=PDF
|date=
|date=
|accessdate = 9. 8. 2010.
|accessdate = 9. 8. 2010
}}</ref> Неки од ефеката глобалног загревања, осим повећања температуре су: раст нивоа мора, промене у [[Падавине|падавинама]] и ширење [[пустиња]], повећање [[ПХ|киселости]] океана (ацидификација); екстремнији [[Метеорологија|метеоролошки]] феномени, као што су [[Суша|суше]], топлотни валови; као и утицај на [[екосистем]]е, нестанак појединих [[Врста (биологија)|врста]] због температурних промена и др. Глобално загревање не треба мешати са [[Oštećenja ozonskog omotača|оштећењима озонског омотача]], што је повремено случај у медијима.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2011&mm=09&dd=15&nav_id=542202|title = Koliko nam je bitan ozonski omotač?|accessdate =23. 4. 2016.}}</ref>
}}</ref> Неки од ефеката глобалног загревања, осим повећања температуре су: раст нивоа мора, промене у [[Падавине|падавинама]] и ширење [[пустиња]], повећање [[ПХ|киселости]] океана (ацидификација); екстремнији [[Метеорологија|метеоролошки]] феномени, као што су [[Суша|суше]], топлотни валови; као и утицај на [[екосистем]]е, нестанак појединих [[Врста (биологија)|врста]] због температурних промена и др. Глобално загревање не треба мешати са [[Oštećenja ozonskog omotača|оштећењима озонског омотача]], што је повремено случај у медијима.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2011&mm=09&dd=15&nav_id=542202|title = Koliko nam je bitan ozonski omotač?|accessdate =23. 4. 2016}}</ref>


== Температурне промене ==
== Температурне промене ==
Директна инструментална мерења температуре на глобалном нивоу врше се од средине 20. века, а на основу [[Палеоклиматологија|палеоклиматских]] реконструкција ( анализом седимената, стена, леда из глечера, корала и др.) покушавају се утврдити климатске промене на скалама хиљада и милиона година. Од 19. века дошло је до повећања просечне површинске и океанске температуре Земље, и то за 0,85°C у периоду 1880-2012, а 0,72°C у периоду од 1951. до 2012. године, на основу три независна сета мерења.<ref>{{cite book |last1= Stocker|first1=T.F.|last2= Qin |first2=D. |last3= Plattner |first3=G.-K. |last4=Tignor |first4=M. |last5=Allen |first5=S.K. |last6= Nauels|first6= A.|last7=Boschung |first7=J. |last8= Xia |first8= Y.|last9= Bex |first9=V. |last10=Midgley |first10= P.M.|title= ''IPCC, 2013: Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental
Директна инструментална мерења температуре на глобалном нивоу врше се од средине 20. века, а на основу [[Палеоклиматологија|палеоклиматских]] реконструкција ( анализом седимената, стена, леда из глечера, корала и др.) покушавају се утврдити климатске промене на скалама хиљада и милиона година. Од 19. века дошло је до повећања просечне површинске и океанске температуре Земље, и то за 0,85°C у периоду 1880-2012, а 0,72°C у периоду од 1951. до 2012. године, на основу три независна сета мерења.<ref>{{cite book |last1= Stocker|first1=T.F.|last2= Qin |first2=D. |last3= Plattner |first3=G.-K. |last4=Tignor |first4=M. |last5=Allen |first5=S.K. |last6= Nauels|first6= A.|last7=Boschung |first7=J. |last8= Xia |first8= Y.|last9= Bex |first9=V. |last10=Midgley |first10= P.M.|title= ''IPCC, 2013: Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change''|url= http://www.ipcc.ch/report/ar5/wg1/ |location= Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA |publisher=Cambridge University Press |page= 1535 pp.}}</ref> Свака од претходне три деценије је топлија у просеку од било које од деценија у току ере инструменталног мерења глобалних температура, док је прва деценија 21. века најтоплија од свих. Није смислено о температурним променама узрокованим глобалним загревањем говорити на сувише малим скалама времена, јер постоји варијабилност климе, као што је сезонска или деценијска, чији утицаји на резултате мерења нестају тек када се усредње мерења на довољно великим временским скалама.
Panel on Climate Change''|url= http://www.ipcc.ch/report/ar5/wg1/ |location= Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA |publisher=Cambridge University Press |page= 1535 pp.}}</ref> Свака од претходне три деценије је топлија у просеку од било које од деценија у току ере инструменталног мерења глобалних температура, док је прва деценија 21. века најтоплија од свих. Није смислено о температурним променама узрокованим глобалним загревањем говорити на сувише малим скалама времена, јер постоји варијабилност климе, као што је сезонска или деценијска, чији утицаји на резултате мерења нестају тек када се усредње мерења на довољно великим временским скалама.


Температура најнижег слоја Земљине атмосфере ([[Тропосфера|тропосфере]]) је постала виша од средине 20. века, док се температура [[стратосфера|стратосфере]] смањила, на основу мерења вршеним радио-сондама и сателитским сензорима. На основу мерења од 1971. године до 2011. забележен је пораст и температуре површинског слоја океана до дубине од 700 m.
Температура најнижег слоја Земљине атмосфере ([[Тропосфера|тропосфере]]) је постала виша од средине 20. века, док се температура [[стратосфера|стратосфере]] смањила, на основу мерења вршеним радио-сондама и сателитским сензорима. На основу мерења од 1971. године до 2011. забележен је пораст и температуре површинског слоја океана до дубине од 700 m.
Ред 37: Ред 35:


=== Ефекат стаклене баште ===
=== Ефекат стаклене баште ===
Ефекат стаклене баште први је предложио [[Жозеф Фурије]]<ref>{{cite magazine|last= Wogan|first= David|date= 16.5.2013.|title= Why we know about the greenhouse gas effect|url=http://blogs.scientificamerican.com/plugged-in/why-we-know-about-the-greenhouse-gas-effect/ |magazine= Scientific American|location= |publisher=Springer Nature |access-date=24.4.2016. }}</ref>, а открио га је 1860. [[Џон Тиндал]].
Ефекат стаклене баште први је предложио [[Жозеф Фурије]]<ref>{{cite magazine|last= Wogan|first= David|date= 16. 5. 2013 |title= Why we know about the greenhouse gas effect|url=http://blogs.scientificamerican.com/plugged-in/why-we-know-about-the-greenhouse-gas-effect/ |magazine= Scientific American|location= |publisher=Springer Nature |access-date=24. 4. 2016 }}</ref>, а открио га је 1860. [[Џон Тиндал]].


Када Сунчево зрачење пада на Земљу, део њега бива [[Apsorpcija svetlosti|апсорбован]] и на тај начин загрева Земљу, док део бива емитован у спољашњи [[свемир]]. Да би се остварила енергетска равнотежа, неопходно је да енергија коју Земља прими са Сунца буде једнака енергији коју Земља изгуби у свемиру. Када не би било [[Атмосфера|атмосфере]], просечна температура на Земљи би била -18°C, тј. на овој температури била би успостављена равнотежа. Ефекат стаклене баште назив је за процес којим атмосферски гасови, емисијом и апсорбцијом [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвеног зрачења]], доводе до повећања температуре у нижим слојевима атмосфере и на површини Земље. Један део Сунчеве светлости никада не стигне до површине Земље јер се нпр. [[Рефлексија|рефлектује]] од [[облак]]е. Други део долази до површине, од чега се један део те светлости опет одбија и зрачи претежно у инфрацрвеном домену у атмосферу. У атмосфери ова светлост интереагује [[Електромагнетни талас|електромагнетно]] са атмосферским гасовима, од којих су најзначајнији они са три или више атома, који су у претходних неколико миленијума одржавали просечну температуру Земље на око 15°C, а то су: [[угљен диоксид]], [[метан]], [[водена пара]] и др. и називају се гасовима стаклене баште. Светлост у интеракцији са њима бива апсорбована и емитована у свим правцима, што значи да један део завршава у спољњем свемиру, тј. Земља губи енергију, док други део емитован у смеру Земље утиче на померање енергетске равнотеже, тј. до повећања температуре Земље.<ref>{{cite web |url=http://www.acs.org/content/acs/en/climatescience/climatesciencenarratives/what-is-the-greenhouse-effect.html |title=What Is the Greenhouse Effect? |last1= |first1= |last2= |first2= |date= |website= http://www.acs.org/|publisher= American Chemical Society |access-date= 24.4.2016.|quote=}}</ref>
Када Сунчево зрачење пада на Земљу, део њега бива [[Apsorpcija svetlosti|апсорбован]] и на тај начин загрева Земљу, док део бива емитован у спољашњи [[свемир]]. Да би се остварила енергетска равнотежа, неопходно је да енергија коју Земља прими са Сунца буде једнака енергији коју Земља изгуби у свемиру. Када не би било [[Атмосфера|атмосфере]], просечна температура на Земљи би била -18°C, тј. на овој температури била би успостављена равнотежа. Ефекат стаклене баште назив је за процес којим атмосферски гасови, емисијом и апсорбцијом [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвеног зрачења]], доводе до повећања температуре у нижим слојевима атмосфере и на површини Земље. Један део Сунчеве светлости никада не стигне до површине Земље јер се нпр. [[Рефлексија|рефлектује]] од [[облак]]е. Други део долази до површине, од чега се један део те светлости опет одбија и зрачи претежно у инфрацрвеном домену у атмосферу. У атмосфери ова светлост интереагује [[Електромагнетни талас|електромагнетно]] са атмосферским гасовима, од којих су најзначајнији они са три или више атома, који су у претходних неколико миленијума одржавали просечну температуру Земље на око 15°C, а то су: [[угљен диоксид]], [[метан]], [[водена пара]] и др. и називају се гасовима стаклене баште. Светлост у интеракцији са њима бива апсорбована и емитована у свим правцима, што значи да један део завршава у спољњем свемиру, тј. Земља губи енергију, док други део емитован у смеру Земље утиче на померање енергетске равнотеже, тј. до повећања температуре Земље.<ref>{{cite web |url=http://www.acs.org/content/acs/en/climatescience/climatesciencenarratives/what-is-the-greenhouse-effect.html |title=What Is the Greenhouse Effect? |last1= |first1= |last2= |first2= |date= |website= www.acs.org |publisher= American Chemical Society |access-date= 24. 4. 2016 |quote=}}</ref>


Овај механизам заслужан је за остваривање температуре која омогућава живот на Земљи каквим га данас познајемо. Од доба индустријске револуције људским деловањем су повећане концентрације неких гасова стаклене баште, које су узроковале промене у атмосфери и изазвале феномен који називамо глобалним загревањем.
Овај механизам заслужан је за остваривање температуре која омогућава живот на Земљи каквим га данас познајемо. Од доба индустријске револуције људским деловањем су повећане концентрације неких гасова стаклене баште, које су узроковале промене у атмосфери и изазвале феномен који називамо глобалним загревањем.
Ред 47: Ред 45:
Једна од последица Глобалног загревања је постепено уништавање коралних гребена, који су изузетно осетљиви на промене температуре. Корали представљају колоније генетски идентичних животиња које се називају [[полип]]има. Током векова, њихови скелетони изграђују [[гребен]]е, који су станиште разних животних форми. Велики број корала долази до хране кроз [[симбиоза|симбиотски]] однос са [[Зооксантела|зооксантелама]], а то су једноћелијски организми који енергију добијају од Сунца. Они им такође дају и боју. Повећање температуре узрокује да зооксантеле напуштају корале, и тада корали бивају избељени. Због прекидања симбиотског односа корали постепено умиру.
Једна од последица Глобалног загревања је постепено уништавање коралних гребена, који су изузетно осетљиви на промене температуре. Корали представљају колоније генетски идентичних животиња које се називају [[полип]]има. Током векова, њихови скелетони изграђују [[гребен]]е, који су станиште разних животних форми. Велики број корала долази до хране кроз [[симбиоза|симбиотски]] однос са [[Зооксантела|зооксантелама]], а то су једноћелијски организми који енергију добијају од Сунца. Они им такође дају и боју. Повећање температуре узрокује да зооксантеле напуштају корале, и тада корали бивају избељени. Због прекидања симбиотског односа корали постепено умиру.


Верује се да је око 80% северног (уједно и највећег) дела [[Велики корални гребен|Великог коралног гребена]] обухваћено овим ефектом. Ово је нарочито било наглашено због додатног доприноса температури због ефекта [[El Ninjo|Ел Нињо]] 2016. године.<ref>{{cite web |url=https://johncarlosbaez.wordpress.com/2016/04/22/bleaching-of-the-great-barrier-reef/ |title=Bleaching of the Great Barrier Reef |last1= Baez|first1=John |last2= |first2= |date=22.4.2016. |website=https://johncarlosbaez.wordpress.com |publisher= |access-date=24.4.2016. |quote=}}</ref>
Верује се да је око 80% северног (уједно и највећег) дела [[Велики корални гребен|Великог коралног гребена]] обухваћено овим ефектом. Ово је нарочито било наглашено због додатног доприноса температури због ефекта [[El Ninjo|Ел Нињо]] 2016. године.<ref>{{cite web |url=https://johncarlosbaez.wordpress.com/2016/04/22/bleaching-of-the-great-barrier-reef/ |title=Bleaching of the Great Barrier Reef |last1= Baez|first1=John |last2= |first2= |date=22. 4. 2016 |website= johncarlosbaez.wordpress.com |publisher= |access-date=24. 4. 2016 |quote=}}</ref>


== Противници теорије глобалног загревања ==
== Противници теорије глобалног загревања ==
Ред 58: Ред 56:


== Литература ==
== Литература ==
{{Refbegin|30em}}
* {{Cite book | title = Financial Risks of Climate Change|author=Association of British Insurers|date= 2005| url = http://www.climatewise.org.uk/storage/610/financial_risks_of_climate_change.pdf|format=PDF}}
* {{Cite journal|last=Ammann|first=Caspar|year=2007 | title = Solar influence on climate during the past millennium: Results from transient simulations with the NCAR Climate Simulation Model|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=104|issue=10| pages =3713–3718| url = http://www.pnas.org/cgi/reprint/104/10/3713.pdf|format=PDF|quote=Simulations with only natural forcing components included yield an early 20th century peak warming of {{val|p=≈|0.2|u=°C}} (≈1950 AD), which is reduced to about half by the end of the century because of increased volcanism|doi=10.1073/pnas.0605064103|pmid=17360418|pmc=1810336| bibcode=2007PNAS..104.3713A|display-authors=etal}}
* {{Cite journal|last1=Barnett|first1=TP|last2=Adam|first2=JC|last3=Lettenmaier|first3=DP|date = 17. 11. 2005 | title = Potential impacts of a warming climate on water availability in snow-dominated regions|journal=Nature|volume=438|issue=7066| pages =303–309| url = http://www.nature.com/nature/journal/v438/n7066/abs/nature04141.html|doi=10.1038/nature04141|format=abstract|pmid=16292301| bibcode=2005Natur.438..303B}}
* {{Cite journal|date = 7. 12. 2006 | title = Climate-driven trends in contemporary ocean productivity|journal=Nature|volume=444|issue=7120| pages =752–755| url = http://www.icess.ucsb.edu/~davey/MyPapers/Behrenfeld_etal_2006_Nature.pdf|format=PDF|doi=10.1038/nature05317|pmid=17151666|last1=Behrenfeld|first1=MJ|last2=O'malley|first2=RT|last3=Siegel|first3=DA|last4=Mcclain|first4=CR|last5=Sarmiento|first5=JL|last6=Feldman|first6=GC|last7=Milligan|first7=AJ|last8=Falkowski|first8=PG|last9=Letelier|first9=RM|displayauthors=3| bibcode=2006Natur.444..752B}}
* {{Cite journal|first=Onelack|last=Choi|author2=Fisher, Ann|date = 2005| title = The Impacts of Socioeconomic Development and Climate Change on Severe Weather Catastrophe Losses: Mid-Atlantic Region (MAR) and the U.S|journal=Climate Change|volume=58|issue=1–2| pages =149–170|doi=10.1023/A:1023459216609}}
* {{Cite book|last=Dyurgerov|first=Mark B.|author2=Meier, Mark F.|year=2005 | title = Glaciers and the Changing Earth System: a 2004 Snapshot|publisher=Institute of Arctic and Alpine Research Occasional Paper #58| url = http://instaar.colorado.edu/other/download/OP58_dyurgerov_meier.pdf|format=PDF|issn=0069-6145}}
* {{Cite journal|date = 4. 8. 2005 | title = Increasing destructiveness of tropical cyclones over the past 30 years|journal=Nature|volume=436|issue=7051| pages =686–688|url=ftp://texmex.mit.edu/pub/emanuel/PAPERS/NATURE03906.pdf|doi=10.1038/nature03906|pmid=16056221|last1=Emanuel|first1=KA|bibcode=2005Natur.436..686E}}
* {{Cite journal|author1=[[James E. Hansen]]|author2=Larissa Nazarenko|author3=Reto Ruedy|author4=Makiko Sato|author5=Josh Willis|author6=Anthony Del Genio|author7=Dorothy Koch|author8=Andrew Lacis|author9=Ken Lo|author10=Surabi Menon|author11=Tica Novakov|author12=Judith Perlwitz|author13=Gary Russell|author14=Gavin A. Schmidt|author15=Nicholas Tausnev|date = 3. 6. 2005 | title = Earth's Energy Imbalance: Confirmation and Implications|journal=Science|volume=308|issue=5727| pages =1431–1435| url = http://science.sciencemag.org/content/308/5727/1431.abstract|format=PDF|doi=10.1126/science.1110252|pmid=15860591| bibcode=2005Sci...308.1431H}}
* {{Cite journal|last=Hinrichs|first=Kai-Uwe|author2=Hmelo, Laura R.|author3=Sylva, Sean P.|date = 21. 2. 2003 | title = Molecular Fossil Record of Elevated Methane Levels in Late Pleistocene Coastal Waters|journal=Science|volume=299|issue=5610| pages =1214–1217|doi=10.1126/science.1079601|pmid=12595688|bibcode=2003Sci...299.1214H}}
* {{Cite news|last=Hirsch|first=Tim|publisher=BBC | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/4604332.stm | title = Plants revealed as methane source|date = 11. 1. 2006}}
* {{Cite journal|last=Hoyt|first=Douglas V.|author2=Schatten, Kenneth H.|date= 1993 | title = A discussion of plausible solar irradiance variations, 1700–1992|journal=Journal of Geophysical Research|volume=98|issue=A11| pages =18,895–18,906| bibcode = 1993JGR....9818895H|doi=10.1029/93JA01944}}
* {{Cite book
| year = 2001
| author = IPCC TAR SYR
| title = Climate Change 2001: Synthesis Report
| series = Contribution of Working Groups I, II, and III to the [[IPCC Third Assessment Report|Third Assessment Report]] of the Intergovernmental Panel on Climate Change
|editor1=Watson, R. T. |editor2=the Core Writing Team | publisher = Cambridge University Press
| url = http://www.ipcc.ch/ipccreports/tar/vol4/english/index.htm
| isbn = 0-521-80770-0
}} (pb: {{ISBNT|0-521-01507-3}})
*{{Cite journal|last1=Ivanova |first1=Diana |last2= Stadler|first2= Konstantin|last3= Steen-Olsen|first3= Kjartan |last4= Wood |first4= Richard|last5= Vita|first5= Gibran |last6= Tukker|first6= Arnold|last7= Hertwich|first7=Edgar G. |date = 18. 12. 2015 | title = Environmental Impact Assessment of Household Consumption |journal=[[Journal of Industrial Ecology]] |volume= 20 |issue=3| pages =526–536 | url = |doi=10.1111/jiec.12371|pmid=| bibcode=}}
* {{cite journal
|author1=Jamet, S. |author2=J. Corfee-Morlot
| date=7. 4. 2009
| title=Assessing the Impacts of Climate Change: A Literature Review
| work=OECD Economics Department Working Papers
| issue=691
| publisher=OECD
| doi=10.1787/224864018517
| url=http://www.oecd-ilibrary.org/economics/assessing-the-impacts-of-climate-change_224864018517
}}. Paper at [https://ideas.repec.org/p/oec/ecoaaa/691-en.html IDEAS].
* {{Cite journal|last=Karnaukhov|first=A. V.|year=2001 | title = Role of the Biosphere in the Formation of the Earth's Climate: The Greenhouse Catastrophe|journal=Biophysics|volume=46|issue=6| url = http://avturchin.narod.ru/Green.pdf|format=PDF}}
* {{Cite book|last=Kenneth|first=James P.|date = 14. 2. 2003 | title = Methane Hydrates in Quaternary Climate Change: The Clathrate Gun Hypothesis|publisher=American Geophysical Union| url = http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/9781118665138.ch0/summary}}
* {{Cite news|last=Keppler|first=Frank| title = Global Warming&nbsp;– The Blame Is not with the Plants| url = http://www.mpg.de/english/illustrationsDocumentation/documentation/pressReleases/2006/pressRelease200601131/index.html|publisher=Max Planck Society|date = 18. 1. 2006|display-authors=etal}}
* {{Cite journal | title = The effect of increasing solar activity on the Sun's total and open magnetic flux during multiple cycles: Implications for solar forcing of climate|last=Lean|first=Judith L.|author2=Wang, Y.M.|author3=Sheeley, N.R.|date = 2002|journal=Geophysical Research Letters|volume=29|issue=24| bibcode = 2002GeoRL..29x..77L|doi=10.1029/2002GL015880|page =2224}}
* {{Cite book|last=Lerner|first=K. Lee|author2=Lerner, K. Lee |author3=Wilmoth, Brenda | title = Environmental issues: essential primary sources|publisher=Thomson Gale|date = 26. 7. 2006|isbn = 1-4144-0625-8}}
* {{Cite book|last=McKibben|first=Bill | title = The Global Warming Reader |url=http://www.orbooks.com/our-books/gwr/ |publisher=[[OR Books]]|year = 2011|isbn = 978-1-935928-36-2}}
* {{Cite journal|date = 28. 7. 2005 | title = Climate: How unusual is today's solar activity?|journal=Nature|volume=436|issue=7012| pages =1084–1087| url =http://www.nature.com/nature/journal/v436/n7050/abs/nature04045.html|format=PDF|doi=10.1038/nature04045|pmid=16049429|last1=Muscheler|first1=R|last2=Joos|first2=F|last3=Müller|first3=SA|last4=Snowball|first4=I| bibcode=2005Natur.436E...3M}}
* {{Cite journal|last=Oerlemans|first=J.|date = 29. 4. 2005 | title = Extracting a Climate Signal from 169 Glacier Records|journal=Science|volume=308|issue=5722| pages =675–677| url = http://www.cosis.net/abstracts/EGU05/04572/EGU05-J-04572.pdf|format=PDF|doi=10.1126/science.1107046|pmid=15746388| bibcode=2005Sci...308..675O}}
* {{Cite journal| title = Climate change and the recent emergence of bluetongue in Europe|journal=Nature Reviews Microbiology|volume=3|issue=2| pages =171–181|date= 2005|doi=10.1038/nrmicro1090| url = http://www.nature.com/nrmicro/journal/v3/n2/abs/nrmicro1090_fs.html|format=abstract|pmid=15685226|last1=Purse|first1=BV|last2=Mellor|first2=PS|last3=Rogers|first3=DJ|last4=Samuel|first4=AR|last5=Mertens|first5=PP|last6=Baylis|first6=M}}
* {{Cite news|last=Revkin|first=Andrew C|date = 5. 11. 2005 | title = Rise in Gases Unmatched by a History in Ancient Ice|work=The New York Times| url = https://www.nytimes.com/2005/11/25/science/earth/25core.html?ei=5090&en=d5078e33050b2b0c&ex=1290574800&adxnnl=1&partner=rssuserland&emc=rss}}
* {{cite web | title = Joint science academies' statement: Global response to climate change|author=[[Royal Society]]| url = http://royalsociety.org/Joint-science-academies-statement-Global-response-to-climate-change/|accessdate= 19. 4. 2009|year=2005}}
* {{cite book |author1=Roulstone, Ian |author2=Norbury, John |title=Invisible in the Storm: the role of mathematics in understanding weather |url=https://books.google.com/books/about/Invisible_in_the_Storm.html?id=qnMrFEHMrWwC&redir_esc=y|year=2013 |publisher=Princeton University Press}} (see Chapter 8)
* {{Cite book|last=Ruddiman|first=William F.|authorlink=William Ruddiman|date = 15. 12. 2005 | title = Earth's Climate Past and Future|location=New York|publisher=Princeton University Press|isbn = 0-7167-3741-8| url = http://www.whfreeman.com/ruddiman/}}
* {{Cite book|last=Ruddiman|first=William F.|date = 1. 8. 2005 | title = Plows, Plagues, and Petroleum: How Humans Took Control of Climate|location=New Jersey|publisher=Princeton University Press|isbn = 0-691-12164-8}}
* {{cite encyclopedia |last1=Schelling |first1=Thomas C. |authorlink= Thomas Schelling |editor= [[David R. Henderson]] (ed.) |encyclopedia=[[Concise Encyclopedia of Economics]] |title=Greenhouse Effect |url=http://www.econlib.org/library/Enc1/GreenhouseEffect.html |year=2002 |edition= 1st |publisher=[[Library of Economics and Liberty]] }} {{OCLC|317650570|50016270|163149563}}
* {{Cite journal|authorlink=Sami Solanki|last1=Solanki|first1=SK|last2=Usoskin|first2=IG|last3=Kromer|first3=B|last4=Schüssler|first4=M|last5=Beer|first5=J|date = 23. 10. 2004 | title = Unusual activity of the Sun during recent decades compared to the previous 11,000 years|journal=Nature|volume=431| pages =1084–1087| url = http://cc.oulu.fi/%7Eusoskin/personal/nature02995.pdf|format=PDF|doi=10.1038/nature02995|pmid=15510145|issue=7012| bibcode=2004Natur.431.1084S}}
* {{Cite journal|author=Solanki, Sami K.|date = 28. 7. 2005 | title = Climate: How unusual is today's solar activity? (Reply)|journal=Nature|volume=436|issue=7050| pages =E4–E5| url = http://cc.oulu.fi/%7Eusoskin/personal/sola_nature05.pdf|format=PDF|doi=10.1038/nature04046| bibcode=2005Natur.436E...4S|display-authors=etal}}
* {{Cite journal|last=Sowers|first=Todd|date = 10. 2. 2006|journal=Science|volume=311|issue=5762| pages =838–840 | title = Late Quaternary Atmospheric CH<sub>4</sub> Isotope Record Suggests Marine Clathrates Are Stable|doi=10.1126/science.1121235|pmid=16469923|bibcode=2006Sci...311..838S}}
* {{Cite journal|author=Svensmark, Henrik|date = 8. 2. 2007 | title = Experimental evidence for the role of ions in particle nucleation under atmospheric conditions|journal=Proceedings of the Royal Society A|volume=463|issue=2078| pages =385–396|publisher=FirstCite Early Online Publishing|doi=10.1098/rspa.2006.1773|bibcode=2007RSPSA.463..385S|display-authors=etal}}''(online version requires registration)''
* {{Cite journal|last1=Walter|first1=KM|last2=Zimov|first2=SA|last3=Chanton|first3=JP|authorlink3=Jeff Chanton|last4=Verbyla|first4=D|last5=Chapin|first5=F. S., 3rd|date = 7. 9. 2006 | title = Methane bubbling from Siberian thaw lakes as a positive feedback to climate warming|journal=Nature|volume=443|issue=7107| pages =71–75|doi=10.1038/nature05040|pmid=16957728|bibcode=2006Natur.443...71W}}
* {{Cite journal|last=Wang|first=Y.-M.|last2=Lean |first2=J.L.|first3=N. R.|last3=Sheeley|date = 20. 5. 2005 | title = Modeling the sun's magnetic field and irradiance since 1713|journal=Astrophysical Journal|volume=625|issue=1| pages =522–538| url = http://climatesci.colorado.edu/publications/pdf/Wang_2005.pdf|format=PDF|doi=10.1086/429689| bibcode=2005ApJ...625..522W}}
* {{Cite journal|last=Wiens|first=John J. |date = 8. 12. 2016 | title =Climate-Related Local Extinctions Are Already Widespread among Plant and Animal Species |journal=[[PLOS Biology]]|volume=14 |issue=12| pages =e2001104| url =http://journals.plos.org/plosbiology/article?id=10.1371/journal.pbio.2001104 |doi=10.1371/journal.pbio.2001104| bibcode=}}
*Hausfather, Zeke. [http://therealnews.com/t2/story:18075:No-%27Pause%27-in-Global-Warming%3A-Oceans-Heating-Up-and-Sea-Levels-Rising-at-%0D%0AAlarming-Pace No 'Pause' in Global Warming: Oceans Heating Up and Sea Levels Rising at Alarming Pace] (January 2017). "[[UC-Berkeley]] climate scientist Zeke Hausfather details the findings of a new report that confirms [[NOAA]] data about climate change."
{{Refend}}


== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
{{Други пројекти
| commons = Global warming
| commons = Global warming
Ред 69: Ред 124:
| wikinews = Глобално загревање
| wikinews = Глобално загревање
}}
}}
;Научне
{{клица-екологија}}
* [http://www.giss.nasa.gov/ NASA Goddard Institute for Space Studies] – Global change research
* [http://www.ncdc.noaa.gov/sotc NOAA State of the Climate Report] – U.S. and global monthly state of the climate reports
* [http://dels.nas.edu/Climate/Climate-Change/Reports-Academies-Findings Climate Change at the National Academies]&nbsp;– repository for reports
* [http://www.nature.com/nclimate/index.html Nature Reports Climate Change] – free-access web resource
* [http://www.metoffice.gov.uk/climatechange/ Met Office: Climate change] – UK National Weather Service
* [http://edgcm.columbia.edu/ Educational Global Climate Modelling] (EdGCM) – research-quality climate change simulator
* [http://www-pcmdi.llnl.gov/projects/pcmdi/index.php Program for Climate Model Diagnosis and Intercomparison] – develops and releases standardized models such as CMIP3 (AR4) and CMIP5 (AR5)

;Образовне
* [http://climate.nasa.gov/evidence/ NASA: Climate change: How do we know?]
* [http://green.nationalgeographic.com/environment/global-warming/gw-overview.html What Is Global Warming?] – National Geographic
* [http://www.ncdc.noaa.gov/indicators/ Global Climate Change Indicators] – NOAA
* [http://www.climate.gov/#understandingClimate NOAA Climate Services] – NOAA
* [http://www.skepticalscience.com/ Skeptical Science: Getting skeptical about global warming skepticism]
* [http://www.globalwarmingart.com/ Global Warming Art, a collection of figures and images]
* [http://www.ncdc.noaa.gov/oa/climate/globalwarming.html Global Warming Frequently Asked Questions] – NOAA
* [http://www.ucar.edu/news/features/climatechange/faqs.jsp Understanding Climate Change – Frequently Asked Questions] – UCAR
* [http://cgs.illinois.edu/content/global-warming-resources Global Warming: Center for Global Studies at the University of Illinois]
* [http://climate.jpl.nasa.gov/ Global Climate Change: NASA's Eyes on the Earth] – NASA, JPL, Caltech
* [http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?feature=6701 Global Carbon Dioxide Circulation] ([[NASA]]; December 13, 2016)
* [http://ourworld.unu.edu/en/series/climate/ OurWorld 2.0] – United Nations University
* [http://www.c2es.org/ Center for Climate and Energy Solutions] – business and politics
* [http://www.eaa-phev.org/wiki/Climate_change Climate change - EAA-PHEV Wiki] – electric vehicles fuelled with electricity from wind or solar power will reduce greenhouse gas pollution from the transportation sector
* [http://www.epa.gov/climatechange/indicators.html Climate Change Indicators in the United States] – report by United States Environmental Protection Agency, 80 pp.
* [http://www.worldbank.org/en/news/feature/2012/11/18/Climate-change-report-warns-dramatically-warmer-world-this-century The World Bank - Climate Change - A 4 Degree Warmer World - We must and can avoid it]
* [https://www.youtube.com/watch?v=lft4OHt0-gE A world with this much CO²: lessons from 4 million years ago]
* [http://geology.com/sea-level-rise/ Global Sea Level Rise Map]
* [http://www.emdat.be/ International Disaster Database]
* [http://www.cop21paris.org/ Paris Climate Conference]
* [http://journals.sagepub.com/doi/pdf/10.1177/2053019616688022 Equation: Human Impact on Climate Change (2017)] & [http://e360.yale.edu/digest/scientists-find-equation-to-demonstrate-impact-of-human-activity-on-climate-change Yale University]

{{Authority control}}


[[Категорија:Метеорологија]]
[[Категорија:Метеорологија]]

Верзија на датум 26. фебруар 2017. у 04:40

refer to caption
Глобална средња промена температуре земље-океана током периода 1880–2015, релативно на 1951–1980 просек. Црна линија је годишња средња вредност, а црвена линија је петогодишњи просек. Извор: NASA GISS.
Map of temperature changes across the world
key to above map of temperature changes
Мапа показује десетогодишњи просек (2000–2009) глобалне средње температурне аномалије у односу на просек периода 1951–1980. Највећа температурна повећања су у Арктичкој и Антарктичкој области.}-[1]
refer to caption
Емисије CO2 услед употребе фосилних горива упоређене у пет емисионих сценарија. Удубљења се јављају у периодима глобалних рецесија.

Глобално загревање је назив за повећање просечне температуре земљине атмосфере и океана нарочито у 20. веку, као и за пратеће климатске ефекте. Од почетка 20. века, средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8 °C, при чему је до око две трећине повећања дошло у последње три декаде.[2] Загревање климатског система је недвосмислено, и научници су више од 90% сигурни да је оно првенствено узроковано повећањем концентрација гасова стаклене баште, насталих људским активностима као што су сагоревање фосилних горива и крчење шума.[3][4][5][6][7][8] Неки од ефеката глобалног загревања, осим повећања температуре су: раст нивоа мора, промене у падавинама и ширење пустиња, повећање киселости океана (ацидификација); екстремнији метеоролошки феномени, као што су суше, топлотни валови; као и утицај на екосистеме, нестанак појединих врста због температурних промена и др. Глобално загревање не треба мешати са оштећењима озонског омотача, што је повремено случај у медијима.[9]

Температурне промене

Директна инструментална мерења температуре на глобалном нивоу врше се од средине 20. века, а на основу палеоклиматских реконструкција ( анализом седимената, стена, леда из глечера, корала и др.) покушавају се утврдити климатске промене на скалама хиљада и милиона година. Од 19. века дошло је до повећања просечне површинске и океанске температуре Земље, и то за 0,85°C у периоду 1880-2012, а 0,72°C у периоду од 1951. до 2012. године, на основу три независна сета мерења.[10] Свака од претходне три деценије је топлија у просеку од било које од деценија у току ере инструменталног мерења глобалних температура, док је прва деценија 21. века најтоплија од свих. Није смислено о температурним променама узрокованим глобалним загревањем говорити на сувише малим скалама времена, јер постоји варијабилност климе, као што је сезонска или деценијска, чији утицаји на резултате мерења нестају тек када се усредње мерења на довољно великим временским скалама.

Температура најнижег слоја Земљине атмосфере (тропосфере) је постала виша од средине 20. века, док се температура стратосфере смањила, на основу мерења вршеним радио-сондама и сателитским сензорима. На основу мерења од 1971. године до 2011. забележен је пораст и температуре површинског слоја океана до дубине од 700 m.

Узроци

Климатске промене могу бити узроковане различитим факторима: ефекат стаклене баште, промене луминозности Сунца, вулканске ерупције, Миланковићеви циклуси који су последица сложенијих разматрања кретања Земље и дешавају се у периодима већим од оних релевантних за разматрања глобалног загревања.

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште први је предложио Жозеф Фурије[11], а открио га је 1860. Џон Тиндал.

Када Сунчево зрачење пада на Земљу, део њега бива апсорбован и на тај начин загрева Земљу, док део бива емитован у спољашњи свемир. Да би се остварила енергетска равнотежа, неопходно је да енергија коју Земља прими са Сунца буде једнака енергији коју Земља изгуби у свемиру. Када не би било атмосфере, просечна температура на Земљи би била -18°C, тј. на овој температури била би успостављена равнотежа. Ефекат стаклене баште назив је за процес којим атмосферски гасови, емисијом и апсорбцијом инфрацрвеног зрачења, доводе до повећања температуре у нижим слојевима атмосфере и на површини Земље. Један део Сунчеве светлости никада не стигне до површине Земље јер се нпр. рефлектује од облаке. Други део долази до површине, од чега се један део те светлости опет одбија и зрачи претежно у инфрацрвеном домену у атмосферу. У атмосфери ова светлост интереагује електромагнетно са атмосферским гасовима, од којих су најзначајнији они са три или више атома, који су у претходних неколико миленијума одржавали просечну температуру Земље на око 15°C, а то су: угљен диоксид, метан, водена пара и др. и називају се гасовима стаклене баште. Светлост у интеракцији са њима бива апсорбована и емитована у свим правцима, што значи да један део завршава у спољњем свемиру, тј. Земља губи енергију, док други део емитован у смеру Земље утиче на померање енергетске равнотеже, тј. до повећања температуре Земље.[12]

Овај механизам заслужан је за остваривање температуре која омогућава живот на Земљи каквим га данас познајемо. Од доба индустријске револуције људским деловањем су повећане концентрације неких гасова стаклене баште, које су узроковале промене у атмосфери и изазвале феномен који називамо глобалним загревањем.

Последице

Бељење корала

Једна од последица Глобалног загревања је постепено уништавање коралних гребена, који су изузетно осетљиви на промене температуре. Корали представљају колоније генетски идентичних животиња које се називају полипима. Током векова, њихови скелетони изграђују гребене, који су станиште разних животних форми. Велики број корала долази до хране кроз симбиотски однос са зооксантелама, а то су једноћелијски организми који енергију добијају од Сунца. Они им такође дају и боју. Повећање температуре узрокује да зооксантеле напуштају корале, и тада корали бивају избељени. Због прекидања симбиотског односа корали постепено умиру.

Верује се да је око 80% северног (уједно и највећег) дела Великог коралног гребена обухваћено овим ефектом. Ово је нарочито било наглашено због додатног доприноса температури због ефекта Ел Нињо 2016. године.[13]

Противници теорије глобалног загревања

Иако постоји научни консензус о глобалном загревању, а нарочито међу климатолозима, у последње време јавио се одређен број научника који оспоравају теорију глобалног загревања и нуде алтернативна објашњења, било у облику промена сунчеве активности - за шта се као доказ користе недавно откривене климатске промене на Марсу (отапање ледене поларне капе) - било у облику цикличне измене хладних и топлих периода у Земљиној историји, за шта постоје геолошки, палеонтолошки и историјски докази.

Навођење сличних промена на другим планетама као против доказ теорији глобалног загревања је започео руски астроном Хабибуло Абдусаматов. Он је објавио чланак у „Националној географији“ о томе да су се ледени полови Марса које чини чврсти угљен-диоксид, смањили за претходне три године. Међутим, повећање температуре на Марсу су изгледа последица пешчаних олуја великих размера које мењају струјање и прозрачност атмосфере и краткорочна су појава. Повећање температуре на Нептуновом месецу Тритону, који се такође наводи као доказ, је последица његове путање, јер директна Сунчева светлост пада на његову јужну хемисферу више него иначе. На Јупитеру је такође уочена појава повећања температуре, али и појава нове црвене мрље у горњем слоју његове атмосфере која може бити ново жариште релативно малих размера. На Плутону је уочен пораст температуре, али на основу два посматрања у размаку од 14 година.[14]

Референце

  1. ^ 2009 Ends Warmest Decade on Record. NASA Earth Observatory Image of the Day, 22 January 2010.
  2. ^ America's Climate Choices. Washington, D.C.: The National Academies Press. 2011. стр. 15. ISBN 978-0-309-14585-5. 
  3. ^ Borenstein, Seth (24. 9. 2013). „What 95% certainty of warming means to scientists”. AP. 
  4. ^ Synthesis Report, Section 1.1: Observations of climate change, in IPCC AR4 SYR 2007
  5. ^ Synthesis Report, Treatment of Uncertainty, in IPCC AR4 SYR 2007.
  6. ^ IPCC, Synthesis Report, Section 2.4: Attribution of climate change, in IPCC AR4 SYR 2007
  7. ^ America's Climate Choices: Panel on Advancing the Science of Climate Change; National Research Council (2010). Advancing the Science of Climate Change. Washington, D.C.: The National Academies Press. ISBN 978-0-309-14588-6. 
  8. ^ „Joint Science Academies' Statement” (PDF). Приступљено 9. 8. 2010. 
  9. ^ „Koliko nam je bitan ozonski omotač?”. Приступљено 23. 4. 2016. 
  10. ^ Stocker, T.F.; Qin, D.; Plattner, G.-K.; Tignor, M.; Allen, S.K.; Nauels, A.; Boschung, J.; Xia, Y.; Bex, V.; Midgley, P.M. IPCC, 2013: Climate Change 2013: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA: Cambridge University Press. стр. 1535 pp. 
  11. ^ Wogan, David (16. 5. 2013). „Why we know about the greenhouse gas effect”. Scientific American. Springer Nature. Приступљено 24. 4. 2016. 
  12. ^ „What Is the Greenhouse Effect?”. www.acs.org. American Chemical Society. Приступљено 24. 4. 2016. 
  13. ^ Baez, John (22. 4. 2016). „Bleaching of the Great Barrier Reef”. johncarlosbaez.wordpress.com. Приступљено 24. 4. 2016. 
  14. ^ Политикин забавник број 2963, датум: 21.11.2008. „Зашто? Како?“; страна 20. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.

Литература

Спољашње везе

Научне
Образовне
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глобално_загревање&oldid=12425021”