Доместикација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
.
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Shepherd_Dog.jpg|мини|250px|Пас и овца спадају у прве животиње које је човек припитомио]]
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Shepherd_Dog.jpg|мини|200п|Пас и овца спадају у прве животиње које је човек припитомио]]
[[Датотека:Backing sheep at sheepdog competition.jpg|right|250px|thumb|Припитомљене животиње.]]
{{рут}}

'''Доместикација''' ([[латински језик|лат.]] ''-{domesticatio}-''), '''доместицирање''' или '''припитомљавање''' је израз који се користи за процес којим се различити биолошки [[организам|организми]] прилагођавају за преживљавање у друштву или кроз рад [[човек|људских бића]]. Доместификоване или рипитомљене [[животиње]], [[биљке]] или други организми су они чије је [[понашање]], [[животни циклус ћелије|животни циклус]] или [[физиологија]] измењена кроз узгајање и живот под људском контролом кроз неколико генерација.
'''Доместикација''' ([[латински језик|лат.]] ''-{domesticatio}-''), '''доместицирање''' или '''припитомљавање''' је израз који се користи за процес којим се различити биолошки [[организам|организми]] прилагођавају за преживљавање у друштву или кроз рад [[човек|људских бића]]. Доместификоване или рипитомљене [[животиње]], [[биљке]] или други организми су они чије је [[понашање]], [[животни циклус ћелије|животни циклус]] или [[физиологија]] измењена кроз узгајање и живот под људском контролом кроз неколико генерација.<ref name=zeder2015/>


Људи су те популације ставили под своју бригу из низа разлога: за помоћ у [[механички рад|раду]], као извор [[храна|хране]] или вредних сировина (нпр. [[вуна]], [[памук]] и [[свила]]) или да им буду [[кућни љубимац|кућни љубимци]], односно украсно биље.
Људи су те популације ставили под своју бригу из низа разлога: за помоћ у [[механички рад|раду]], као извор [[храна|хране]] или вредних сировина (нпр. [[вуна]], [[памук]] и [[свила]]) или да им буду [[кућни љубимац|кућни љубимци]], односно украсно биље.


Биљке узгојене из естетских разлога се називају ''кућним'' или ''украсним биљкама'', док се оне узгојене ради хране и сировина називају ''пољопривредним културама''.
Биљке узгојене из естетских разлога се називају ''кућним'' или ''украсним биљкама'', док се оне узгојене ради хране и сировина називају ''пољопривредним културама''.


[[Чарлс Дарвин]] је уочио мали број особина које су чиниле домаће врсте другачијим од њихових дивљих предака. Он је такође био први који је препознао разлику између свестаног [[Вештачка селекција |селективног узгоја]] у којем људи директно бирају пожељне особине, и несвесног одабирања где се особине развијају као нуспроизвод [[Природна селекција |природне селекције]] или селекције на бази других особина.<ref name=darwin1868/><ref name="diamond2007"/><ref name=larson2014b/> Постоји генетска разлика између домаћих и дивљих популација. Такође постоје разлике између доместикованих врста за које истраживачи сматрају да су биле есенцијалне у раним фазама доместикације и побољшања својстава која су се појавила од времена сепарације дивљих и домаћих популација.<ref name=olsen2013/><ref name=doust2014/><ref name=larson2014/> Доместификациона својства су углавном су фиксирана у оквиру свих домаћих врста, и одабрана су током иницијалне епизоде доместификације животиње или биљке, док су особине побољшања присутне само у делу домаћих врста, мада оне могу да буду фиксиране у појединачним расама или регионалним популацијама.<ref name=doust2014/><ref name=larson2014/><ref name=meyer2013/>

Пас је био први припитомљени кичмењак,<ref name="EB">{{cite web|url=http://www.britannica.com/science/domestication|accessdate= 26. 5. 2016|publisher=Encyclopædia Britannica|title=Domestication|year=2016}}</ref><ref name=larson2012/><ref name=perri2016/> и био је устаљен широм [[Евроазија |Евроазије]] пре краја [[Горњи плеистоцен |горње плеистоценске]] ера, дуго пре развоја [[Пољопривреда |пољопривреде]] и пре доместификације других животиња.<ref name=larson2012/> Археолошки и генетички подаци сугеришу да је дуготрајни обострани [[проток гена]] између дивљих и припитомљених сојева – укључујући [[Домаћи магарац |магарце]], [[коњ]]е, [[дева |деве]] Новог и Старог света, [[коза |козе]], [[овца |овце]], и [[свиња |свиње]] – био уобичајен.<ref name=larson2014/><ref name=marshall2014/> Имајући у види њен значај за људие и њену вредност као модел [[еволуција |еволуционих]] и [[демографија |демографских]] промена, тема доместификације је привукла научнике из поља као што су: [[археологија]], [[палеонтологија]], [[антропологија]], [[ботаника]], [[зоологија]], [[генетика]], и [[енвиронменталистика]].<ref name=larson2013/> Међу [[птица]]ма, најзначајнија доместикована врста данас је [[кокошка]], важна ради меса и јаја, мада економски важна [[живина |живину]] обухвата [[ћурка |ћурке]], [[морке]] и бројне друге врте. Птице се често држе као [[Авикултура |кавезне]] птице, од [[Праве птице певачице |птица певачица]] до [[папагај]]а. Најдуже доместификовани [[бескичмењаци]] су [[медоносне пчеле]] и [[Свилена буба |свилена бубе]]. Копнени пужеви се узгајају за храну, док се врсте из некоко раздела користе у истраживањима, а други се узгајају ради [[Биолошка контрола штеточина |биолошке контроле]].

Дomestiфикација биљки је почела пре више од 12.000 година са [[житарица]]ма на [[Средњи исток |Средњем истоку]], и [[Обична тиквица |обичном тиквицом]] у Азији. [[Историја пољопривреде |Пољопривреда]] се развила у најмање 11 различитих центара широм света, при чему су доместификовани различити усеви и животиње.

== Термини ==
Доместификација (од [[Латински језик|латинског]] ''{{јез-лат|domesticus}}'') са значењем 'припада кући'.<ref>{{cite web|title=Domesticate|work=Oxford Dictionaries|publisher=Oxford University Press|year=2014|url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/domesticate}}</ref>

Биљке које су доместификоване првенствено ради естетског задовољства у кући и око ње обично се називају „кућним биљкама“ или „украсним биљкама“, док се оне које су доместификоване ради производње великих количина хране обично називају „усевима“. Може се направити разлика између оних домаћих биљки које су намерно измењене или одабране због посебно пожељних карактеристика, званих ''[[култиген]]и'' и оних биљки од којих људи имају користи, али се у суштини не разликују од дивљих популација врсте. Животиње које су припитомљене за кућно дружење обично се називају ''[[Кућни љубимац |кућним љубимцима]]'', а оне које су припитомљене ради хране или рада се називају ''[[стока]] '' или ''пољопривредне животиња''.

Доместификација се може дефинисати као „одржива вишегенерацијска, [[Мутуализам (биологија)| узајамна]] веза, у којој један [[организам]] преузима значајан степен утицаја над [[репродукција |репродукцијом]] и бригом о другом организму, како би се обезбедио поузданије снабдевање ресурсом од интереса, и путем које [[Симбиоза |партнерски организам]] добија предност над индивидуама које остају изван овог односа, стога пружајући корист и често повећавајући [[фитнесс (биологија) |одрживост]] доместификаторског и доместификованог организма.“.<ref name=zeder2015/><ref name=maggioni2015/><ref name=smith2014/><ref name=sykes2014/><ref name=zeder2012/> Ова дефиниција препознаје биолошке и културне компоненте доместификационог процеса и његовог импакта на људе и доместификоване животиње и биљке. Све раније дифиниције доместификације су укључивале однос људи са животињама и биљкама, али су се разликовале у томе ко се сматрао водећим партнером у односу. Ова нова дефиниција препознаје узајамни однос у коме оба партнера имају користи. Доместидикација је знатно повећала репродуктивну продукцију усева, стоке, и кућни љубимаца, у мери која далеко превазилази њихове дивље претходнике. Доместификација је пружила људима ресурсе које они могу на предвидљивији и безбеднији начин да контролишу, премештају и расподељују, што је била предност која ја покречка сла иза популационе експлозије агро-сточара и њиховог у све делове планете.<ref name=zeder2012/>

This [[Mutualism (biology)|biological mutualism]] is not restricted to humans with domestic crops and livestock but is well-documented in nonhuman species, especially among a number of social insect domesticators and their plant and animal domesticates, for example the [[ant–fungus mutualism]] that exists between [[leafcutter ants]] and certain fungi.<ref name=zeder2015/>

Domestication syndrome is the suite of [[phenotype|phenotypic]] traits arising during domestication that distinguish crops from their wild ancestors.<ref name=olsen2013/><ref name=hammer1984/> The term is also applied to vertebrate animals, and includes increased docility and tameness, coat color changes, reductions in tooth size, changes in craniofacial morphology, alterations in ear and tail form (e.g., floppy ears), more frequent and nonseasonal estrus cycles, alterations in adrenocorticotropic hormone levels, changed concentrations of several neurotransmitters, prolongations in juvenile behavior, and reductions in both total brain size and of particular brain regions.<ref name=wilkins2014/>

== Утицај на људе ==
The [[domestication of animals]] and plants began with the [[wolf]] (''Canis lupus'') at least 15,000 [[years before present]] (YBP), which then led to a rapid shift in the [[evolution]], [[ecology]], and [[demography]] of both humans and numerous species of animals and plants.<ref name=machugh2016/><ref name=larson2014/> The sudden appearance of the [[domestic dog]] (''Canis lupus familiaris'') in the archaeological record was followed by livestock and crop domestication, and the transition of humans from foraging to farming in different places and times across the planet.<ref name=machugh2016/><ref name=fuller2011/><ref name=zeder2006/>

Around 10,000 YBP, a new way of life emerged for humans through the management and exploitation of plant and animal species, leading to higher-density populations in the centers of domestication,<ref name=machugh2016/><ref name=bocquet2011/> the expansion of agricultural economies, and the development of urban communities.<ref name=machugh2016/><ref name=barker2006/>

== Животиње ==
[[Датотека:Sheep's face, Malta.jpg|thumb|250px|Овца са ушном ознаком, делом националног система идентификације стоке]]

=== Теорија ===
{{main|Доместификација животиња}}

Доместификација животиња је the mutual relationship between animals with the humans who have influence on their care and reproduction.<ref name=zeder2015/> [[Charles Darwin]] recognized the small number of traits that made domestic species different from their wild ancestors. He was also the first to recognize the difference between conscious [[selective breeding]] in which humans directly select for desirable traits, and unconscious selection where traits evolve as a by-product of [[natural selection]] or from selection on other traits.<ref name=darwin1868/><ref name=diamond2007/><ref name=larson2014b/> There is a genetic difference between domestic and wild populations. There is also such a difference between the domestication traits that researchers believe to have been essential at the early stages of domestication, and the improvement traits that have appeared since the split between wild and domestic populations.<ref name=olsen2013/><ref name=doust2014/><ref name=larson2014/> Domestication traits are generally fixed within all domesticates, and were selected during the initial episode of domestication of that animal or plant, whereas improvement traits are present only in a proportion of domesticates, though they may be fixed in individual breeds or [[Landrace|regional populations]].<ref name=doust2014/><ref name=larson2014/><ref name=meyer2013/>

Domestication should not be confused with [[tame animal|taming]]. Taming is the conditioned behavioral modification of a wild-born animal when its natural avoidance of humans is reduced and it accepts the presence of humans, but domestication is the permanent genetic modification of a bred lineage that leads to an inherited predisposition toward humans.<ref name=price2008/><ref name=macdonald2009/><ref name=diamond2012/> Certain animal species, and certain individuals within those species, make better candidates for domestication than others because they exhibit certain behavioral characteristics: (1) the size and organization of their social structure; (2) the availability and the degree of selectivity in their choice of mates; (3) the ease and speed with which the parents bond with their young, and the maturity and mobility of the young at birth; (4) the degree of flexibility in diet and habitat tolerance; and (5) responses to humans and new environments, including flight responses and reactivity to external stimuli.<ref name=zeder2012/>{{rp|Fig 1}}<ref name=hale1969/><ref name=price1984/><ref name=price2002/>

=== Сисари ===

The beginnings of animal domestication involved a protracted [[coevolution]]ary process with multiple stages along different pathways.<ref name=larson2014/> It is proposed that there were three major pathways that most animal domesticates followed into domestication: (1) commensals, adapted to a human niche (e.g., [[Domestication of dogs|dogs]], cats, fowl, possibly pigs); (2) prey animals sought for food (e.g., sheep, goats, cattle, water buffalo, yak, pig, reindeer, llama and alpaca); and (3) targeted animals for draft and nonfood resources (e.g., [[Domestication of the horse|horse]], donkey, camel).<ref name=larson2014/><ref name=marshall2014/><ref name=zeder2012/><ref name=frantz2015b/><ref name=blaustein2015/><ref name=vahabi2015/><ref name=gepts2012/> The dog was the first domesticant,<ref name=larson2012/><ref name=perri2016/> and was established across [[Eurasia]] before the end of the [[Late Pleistocene]] era, well before [[Agriculture|cultivation]] and before the domestication of other animals.<ref name=larson2012/> Humans did not intend to domesticate animals from, or at least they did not envision a domesticated animal resulting from, either the commensal or prey pathways. In both of these cases, humans became entangled with these species as the relationship between them, and the human role in their survival and reproduction, intensified.<ref name=larson2014/> Although the directed pathway proceeded from capture to taming, the other two pathways are not as goal-oriented and archaeological records suggest that they take place over much longer time frames.<ref name=larson2013/>

Unlike other domestic species which were primarily selected for production-related traits, dogs were initially selected for their behaviors.<ref name=serpell2014/><ref name=cagan2016/> The archaeological and genetic data suggest that long-term bidirectional [[gene flow]] between wild and domestic stocks – including [[donkey]]s, [[horse]]s, New and Old World [[camelid]]s, [[goat]]s, [[sheep]], and [[pig]]s – was common.<ref name=larson2014/><ref name=marshall2014/> One study has concluded that human selection for domestic traits likely counteracted the homogenizing effect of gene flow from wild boars into pigs and created [[domestication islands]] in the genome. The same process may also apply to other domesticated animals.<ref name=frantz2015/><ref name=pennisi2015/>

=== Птице ===
[[Датотека:Red Junglefowl (male) - Thailand.jpg|thumb|left|250px| [[Gallus gallus |Црвени петао]] из џунгле у југоисточној Азији било је припитомљен, ради борбе петлова, пре неких 7.000 година.]]
{{main|Живина|Авикултура}}

Domesticated birds principally mean [[poultry]], raised for meat and eggs<ref name=AH>{{cite dictionary | title = Poultry | encyclopedia = The American Heritage: Dictionary of the English Language | volume = 4th edition | publisher = Houghton Mifflin Company | year = 2009 | url = http://www.thefreedictionary.com/poultry}}</ref>: some [[Galliformes]] ([[chicken]], [[turkey (bird)|turkey]], [[guineafowl]]) and [[Anseriformes]] (waterfowl: [[duck]], [[goose]], [[swan]]). Also widely domesticated are [[cagebirds]] such as [[songbirds]] and [[parrots]]; these are kept both for pleasure and for use in research<ref>{{cite web|title=Avicultural Society of America|url=http://asabirds.org/|publisher=Avicultural Society of America|accessdate= 25. 3. 2017 }}</ref>.

[[Domestic pigeon]] is known as a messenger, research suggests it was domesticated as early as 10,000 years ago<ref name="Blechman">{{cite book| last =Blechman | first =Andrew | title =Pigeons-The fascinating saga of the world's most revered and reviled bird. | publisher =University of Queensland Press | year =2007| location =St Lucia, Queensland | url =http://andrewblechman.com/pigeons/learn_more.html| isbn =978-0-7022-3641-9 }}</ref>.
Chickens were domesticated at least 7,000 years ago, with fossils in China from c. 5400 BC. The chicken's wild ancestor is ''[[Gallus gallus]]'', the red junglefowl of Southeast Asia, and another species, probably the [[grey junglefowl]] of India. It appears to have been kept initially for [[cockfighting]] rather than for food<ref>{{cite journal |last1=Lawler |first1=Andrew |last2=Adler |first2=Jerry |title=How the Chicken Conquered the World |url=http://www.smithsonianmag.com/history/how-the-chicken-conquered-the-world-87583657/ |journal=Smithsonian Magazine |issue=June 2012 |date= 2012}}</ref>.

=== Бескичмењаци ===
[[Датотека:Sericuturist.jpg|thumb|250px| [[Свиларство |Свилари]] припремају [[Свилена буба |свилене бубе]] за продукцију [[свила |свиле]]]]
{{Further|Пчеларство|Свиларство}}

Два [[инсект]]а су доместификована: [[свилена буба]] и [[западна медоносна пчела]]. Both have been used, often commercially, for over 5,000 years, the silkworm for the silk threads wound around its [[pupa]]l cocoon, the bee for [[honey]] and lately also especially for [[pollination]] of crops.<ref>{{cite book |last1=Bailey |first1=Leslie |last2=Ball |first2=B. V. |title=Honey Bee Pathology |url=https://books.google.com/books?id=JjfLBAAAQBAJ&pg=PP1 |year=2013 |publisher=Elsevier |isbn=978-1-4832-8809-3 |pages=7–8}}</ref>

Several other invertebrates have been domesticated, both terrestrial and aquatic, including some such as ''[[Drosophila melanogaster]]'' fruit flies and the freshwater cnidarian ''[[Hydra (animal)|Hydra]]'' for research into genetics and physiology. Few have a long history of domestication. Most are used for food or other products such as [[shellac]] and [[cochineal]]. The [[phylum|phyla]] involved are [[Cnidaria]], [[Platyhelminthes]] (for [[biological control]]), [[Annelida]], [[Mollusca]], [[Arthropoda]] (marine [[crustacea]]ns as well as insects and spiders), and [[Echinodermata]]. While many marine molluscs are used for food, only a few have been domesticated, including [[Loligo|squid]], [[Sepia (genus)|cuttlefish]] and [[octopus]], all used in research on [[animal behaviour|behaviour]] and [[neurology]]. Terrestrial snails in the genera ''[[Helix (genus)|Helix]]'' and ''[[Murex]]'' are raised for food. Several parasitic or parasitoidal insects including the fly ''[[Eucelatoria]]'', the beetle ''[[Chrysolina]]'', and the wasp ''[[Aphytis]]'' are raised for biological control. Conscious or unconscious artificial selection has many effects on species under domestication; variability can readily be lost by inbreeding, selection against undesired traits, or genetic drift, while in ''Drosophila'', variability in eclosion time (when adults emerge) has increased.<ref name="GonPrice1984">{{cite journal |last1=Gon III |first1=Samuel M. |last2=Price |first2=Edward O. |title=Invertebrate Domestication: Behavioral Considerations |journal=BioScience |date= 1984 |volume=34 |issue=9 |pages=575–579 |doi=10.2307/1309600 |jstor=1309600 }}</ref>

== Референце ==
{{Reflist|30em|refs=

<ref name=barker2006>Barker G. 2006. The Agricultural Revolution in Prehistory: Why Did Foragers Become Farmers? Oxford:Oxford Univ. Press</ref>

<ref name=blaustein2015>{{cite journal|author=Blaustein, R.|year=2015|title=Unraveling the Mysteries of Animal Domestication:Whole-genome sequencing challenges old assumptions|journal=BioScience|publisher=Bioscience, Oxford University Press|volume=65|issue=1|pages=7–13|doi=10.1093/biosci/biu201}}</ref>
<ref name=bocquet2011>{{cite journal | last1 = Bocquet-Appel | first1 = JP | year = 2011 | title = When the world's population took off: the springboard of the Neolithic Demographic Transition | url = | journal = Science | volume = 333 | issue = 6042| pages = 560–61 | doi=10.1126/science.1208880 | pmid=21798934}}</ref>

<ref name=cagan2016>{{cite journal|doi=10.1186/s12862-015-0579-7|title=Identification of genomic variants putatively targeted by selection during dog domestication|journal=BMC Evolutionary Biology|volume=16|pages=10|year=2016|last1=Cagan|first1=Alex|last2=Blass|first2=Torsten|pmid=26754411|pmc=4710014}}</ref>

<ref name=darwin1868>{{cite book |last=Darwin|first= Charles|authorlink=Charles Darwin| year=1868|title=The Variation of Animals and Plants under Domestication |publisher= London: John Murray|oclc=156100686}}</ref>
<ref name=diamond2007>{{cite book|author=[[Jared Diamond]]|title=[[Guns, Germs, and Steel]]|year=1997|publisher=Chatto and Windus London|isbn=978-0-09-930278-0}}</ref>
<ref name=diamond2012>{{cite book|editor=Gepts, P|year=2012|title=Biodiversity in Agriculture: Domestication, Evolution, and Sustainability |author=Diamond, J|publisher=Cambridge University Press|chapter=1|page=13}}</ref>
<ref name=doust2014>{{cite journal|doi=10.1073/pnas.1308940110|title=Beyond the single gene: How epistasis and gene-by-environment effects influence crop domestication|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|volume=111|issue=17|pages=6178–6183|year=2014|last1=Doust|first1=A. N.|last2=Lukens|first2=L.|last3=Olsen|first3=K. M.|last4=Mauro-Herrera|first4=M.|last5=Meyer|first5=A.|last6=Rogers|first6=K.|pmid=24753598|pmc=4035984}}</ref>

<ref name=frantz2015>{{cite journal|author=Frantz, L|year=2015|title=Evidence of long-term gene flow and selection during domestication from analyses of Eurasian wild and domestic pig genomes|journal=Nature Genetics|volume=47|issue=10|pages=1141–8|doi=10.1038/ng.3394|pmid=26323058}}</ref><ref name=pennisi2015>{{cite journal|author=Pennisi, E|year=2015|title=The taming of the pig took some wild turns|journal=Science|doi=10.1126/science.aad1692}}</ref>
<ref name=frantz2015b>{{cite journal|author=Frantz, L|year=2015|title=The Evolution of Suidae|journal=Annual Review of Animal Biosciences|volume=4|pages=61–85|doi=10.1146/annurev-animal-021815-111155|pmid=26526544}}</ref>
<ref name=fuller2011>Fuller DQ, Willcox G, Allaby RG. 2011. Cultivation and domestication had multiple origins: arguments against the core area hypothesis for the origins of agriculture in the Near East. World Archaeol. 43:628–52</ref>

<ref name=gepts2012>{{cite book|title=Biodiversity in Agriculture: Domestication, Evolution, and Sustainability|editor=Paul Gepts|publisher=Cambridge University Press|year=2012|chapter=9|pages=227–259}}</ref>

<ref name=hale1969>Hale, E. B. 1969. "Domestication and the evolution of behavior," in The behavior of domestic animals, second edition. Edited by E. S. E. Hafez, pp. 22–42. London: Bailliere, Tindall, and Cassell</ref>
<ref name=hammer1984>{{cite journal | last1 = Hammer | first1 = K | year = 1984 | title = Das Domestikationssyndrom | url = | journal = Kulturpflanze | volume = 32 | issue = | pages = 11–34 | doi=10.1007/bf02098682}}</ref>

<ref name=larson2012>{{cite journal|author=Larson G|year=2012|title=Rethinking dog domestication by integrating genetics, archeology, and biogeography|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=109|issue=23|pages=8878–83|url=http://www.palaeobarn.com/sites/domestication.org.uk/files/downloads/71.pdf|pmid=22615366|pmc=3384140|doi=10.1073/pnas.1203005109}}</ref>
<ref name=larson2013>{{cite journal|author=Larson, G|year=2013|title=A population genetics view of animal domestication|url=http://www.palaeobarn.com/sites/domestication.org.uk/files/downloads/98.pdf}}</ref>
<ref name=larson2014>{{cite journal|author=Larson, G|year=2014|title=The Evolution of Animal Domestication|journal=Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics|volume=45|pages=115–36|url=http://www.palaeobarn.com/sites/domestication.org.uk/files/downloads/112.pdf|doi=10.1146/annurev-ecolsys-110512-135813}}</ref>
<ref name=larson2014b>{{cite journal|doi=10.1073/pnas.1323964111|title=Current perspectives and the future of domestication studies|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|volume=111|issue=17|pages=6139–6146|year=2014|last1=Larson|first1=G.|last2=Piperno|first2=D. R.|last3=Allaby|first3=R. G.|last4=Purugganan|first4=M. D.|last5=Andersson|first5=L.|last6=Arroyo-Kalin|first6=M.|last7=Barton|first7=L.|last8=Climer Vigueira|first8=C.|last9=Denham|first9=T.|last10=Dobney|first10=K.|last11=Doust|first11=A. N.|last12=Gepts|first12=P.|last13=Gilbert|first13=M. T. P.|last14=Gremillion|first14=K. J.|last15=Lucas|first15=L.|last16=Lukens|first16=L.|last17=Marshall|first17=F. B.|last18=Olsen|first18=K. M.|last19=Pires|first19=J. C.|last20=Richerson|first20=P. J.|last21=Rubio De Casas|first21=R.|last22=Sanjur|first22=O. I.|last23=Thomas|first23=M. G.|last24=Fuller|first24=D. Q.|pmid=24757054|pmc=4035915}}</ref>

<ref name=macdonald2009>{{cite journal|doi=10.1073/pnas.0901586106|title=From wild animals to domestic pets, an evolutionary view of domestication|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|volume=106|pages=9971–9978|year=2009|last1=Driscoll|first1=C. A.|last2=MacDonald|first2=D. W.|last3=O'Brien|first3=S. J.|pmid=19528637|pmc=2702791}}</ref>
<ref name=machugh2016>{{cite journal|doi=10.1146/annurev-animal-022516-022747|title=Taming the Past: Ancient DNA and the Study of Animal Domestication|journal=Annual Review of Animal Biosciences|volume=5|year=2016|last1=Machugh|first1=David E.|last2=Larson|first2=Greger|last3=Orlando|first3=Ludovic|pmid=27813680|pages=329–351}}</ref>
<ref name=maggioni2015>Lorenzo Maggioni (2015) Domestication of Brassica oleracea L., Acta Universitatis Agriculturae Sueciae, p38</ref>
<ref name=marshall2014>{{cite journal|author=Marshall, F.|year=2013|title=Evaluating the roles of directed breeding and gene flow in animal domestication|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=111|issue=17|pages=6153–8 |doi=10.1073/pnas.1312984110|pmid=24753599|pmc=4035985}}</ref>
<ref name=meyer2013>{{cite journal|doi=10.1038/nrg3605|pmid=24240513|title=Evolution of crop species: Genetics of domestication and diversification|journal=Nature Reviews Genetics|volume=14|issue=12|pages=840–52|year=2013|last1=Meyer|first1=Rachel S. |last2=Purugganan|first2=Michael D.}}</ref>

<ref name=olsen2013>{{cite journal | last1 = Olsen | first1 = KM | last2 = Wendel | first2 = JF | year = 2013 | title = A bountiful harvest: genomic insights into crop domestication phenotypes | url = | journal = Annu. Rev. Plant Biol. | volume = 64 | issue = | pages = 47–70 | doi=10.1146/annurev-arplant-050312-120048 | pmid=23451788}}</ref>

<ref name=perri2016>{{cite journal|doi=10.1016/j.jas.2016.02.003|title=A wolf in dog's clothing: Initial dog domestication and Pleistocene wolf variation|journal=Journal of Archaeological Science|volume=68|pages=1–4|year=2016|last1=Perri|first1=Angela}}</ref>
<ref name=price1984>{{cite journal | last1 = Price | first1 = Edward O | year = 1984 | title = Behavioral aspects of animal domestication | journal = Quarterly Review of Biology | volume = 59 | issue = | pages = 1–32 | jstor=2827868 | doi=10.1086/413673}}</ref>
<ref name=price2002>Price, Edward O. 2002. Animal domestication and behavior. Wallingford, UK: CABI Publishing [http://www.uesc.br/cursos/pos_graduacao/mestrado/animal/bibliografia2012/selene_artigo1_animal.pdf]</ref>
<ref name=price2008>{{cite book|author=Price, E|year=2008|title=Principles and applications of domestic animal behavior: an introductory text|publisher=Cambridge University Press |url=https://books.google.com/?id=Ww07sIWTYAAC&pg=PA228&dq=%22taming+is%22+animal#v=onepage&q=%22taming%20is%22%20animal&f=false |accessdate=2016-01-21|isbn=9781780640556}}</ref>

<ref name=serpell2014>Serpell J, Duffy D. Dog Breeds and Their Behavior. In: Domestic Dog Cognition and Behavior. Berlin, Heidelberg: Springer; 2014</ref>
<ref name=smith2014>{{cite book|title=Encyclopedia of Global Archaeology|editor=Claire Smith|year=2014|publisher=Springer Science & Business Media, New York|author=Zeder, M.|chapter=Domestication: Definition and Overview|pages=2184–2194|doi=10.1007/978-1-4419-0465-2_71}}</ref>
<ref name=sykes2014>{{cite book|author=Sykes, N|year=2014|title= Beastly Questions: Animal Answers to Archaeological Issues|publisher= Bloomsbury Academic|isbn= 9781472506245|chapter=Animal Revolutions|pages=25–26}}</ref>

<ref name=vahabi2015>{{cite book|author=Vahabi, M|year=2015|title=The Political Economy of Predation: Manhunting and the Economics of Escape|publisher=Cambridge University Press|isbn=9781107133976|chapter=Human species as the master predator|page=72}}</ref>

<ref name=wilkins2014>{{cite journal |last1=Wilkins |first1=Adam S. |last2=Wrangham |first2=Richard W. |last3=Fitch |first3=W. Tecumseh |date= 2014 |title=The 'Domestication Syndrome' in Mammals: A Unified Explanation Based on Neural Crest Cell Behavior and Genetics |doi=10.1534/genetics.114.165423 |work=[[Genetics (journal)|Genetics]] |volume=197 |issue=3|pages=795–808 |pmid=25024034 |pmc=4096361}}</ref>

<ref name=zeder2006>Zeder MA. 2006. Archaeological approaches to documenting animal domestication. In Documenting Domestication:
New Genetic and Archaeological Paradigms, ed. M Zeder, DG Bradley, E Emshwiller, BD Smith, pp. 209–27. Berkeley: Univ. Calif. Press</ref>

<ref name=zeder2012>{{cite journal|author=Zeder MA|year=2012|title=The domestication of animals|journal=Journal of Anthropological Research|volume=68|issue=2|pages=161–190|doi=10.3998/jar.0521004.0068.201}}</ref>

<ref name=zeder2015>{{cite journal|author=Zeder MA|year=2015|title=Core questions in domestication Research|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|volume=112|issue=11|pages=3191–8|doi=10.1073/pnas.1501711112|pmid=25713127|pmc=4371924}}</ref>
}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* [[Charles Darwin|Darwin, Charles]]. ''[[The Variation of Animals and Plants under Domestication]]'', 1868.
* [[Jared Diamond|Diamond, Jared]]. ''Guns, Germs, and Steel|Guns, germs and steel. A short history of everybody for the last 13,000 years'', 1997.
* {{cite journal | last1 = Halcrow | first1 = S. E. | last2 = Harris | first2 = N. J. | last3 = Tayles | first3 = N. | last4 = Ikehara-Quebral | first4 = R. | last5 = Pietrusewsky | first5 = M. | year = 2013 | title = From the mouths of babes: Dental caries in infants and children and the intensification of agriculture in mainland Southeast Asia | url = | journal = Am. J. Phys. Anthropol. | volume = 150 | issue = 3| pages = 409–420 | doi = 10.1002/ajpa.22215 | pmid = 23359102 }}
* {{cite journal | last1 = Hayden | first1 = B | year = 2003 | title = Were luxury foods the first domesticates? Ethnoarchaeological perspectives from Southeast Asia | url = | journal = World Archaeology | volume = 34 | issue = 3| pages = 458–469 | doi=10.1080/0043824021000026459a}}
* {{cite book |last=Marciniak |first=Arkadiusz |date= 2005 |title=Placing Animals in the Neolithic: Social Zooarchaeology of Prehistoric Farming Communities |url=https://books.google.com/?id=UnQwyhdi64oC&pg=PA1rdan#v=onepage&q&f=false |location=London |publisher=UCL Press |page= |isbn=1844720926}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Domesticated animals}}
{{Commonscat|Domesticated animals}}
* [http://www.cwrdiversity.org/ Crop Wild Relative Inventory and Gap Analysis]: reliable information source on where and what to conserve ex-situ, for crop genepools of global importance
{{клица-пољопривреда}}
* [http://www.uh.edu/engines/epi1499.htm Discussion of animal domestication with Jared Diamond]
* [http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/276/5314/932 The Initial Domestication of Cucurbita pepo in the Americas 10,000 Years Ago]
* [http://www.geochembio.com/biology/organisms/cattle/ Cattle domestication diagram]
* [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez?Db=pubmed&Cmd=DetailsSearch&Term=domestication%5BTitle%5D+AND+%22loattrfree+full+text%22%5Bsb%5D Major topic "domestication": free full-text articles (more than 100 plus reviews) in National Library of Medicine]

{{Authority control}}


[[Категорија:Доместификоване биљке и животиње]]
[[Категорија:Доместификоване биљке и животиње]]

Верзија на датум 10. август 2017. у 14:37

Пас и овца спадају у прве животиње које је човек припитомио
Припитомљене животиње.

Доместикација (лат. domesticatio), доместицирање или припитомљавање је израз који се користи за процес којим се различити биолошки организми прилагођавају за преживљавање у друштву или кроз рад људских бића. Доместификоване или рипитомљене животиње, биљке или други организми су они чије је понашање, животни циклус или физиологија измењена кроз узгајање и живот под људском контролом кроз неколико генерација.[1]

Људи су те популације ставили под своју бригу из низа разлога: за помоћ у раду, као извор хране или вредних сировина (нпр. вуна, памук и свила) или да им буду кућни љубимци, односно украсно биље.

Биљке узгојене из естетских разлога се називају кућним или украсним биљкама, док се оне узгојене ради хране и сировина називају пољопривредним културама.

Чарлс Дарвин је уочио мали број особина које су чиниле домаће врсте другачијим од њихових дивљих предака. Он је такође био први који је препознао разлику између свестаног селективног узгоја у којем људи директно бирају пожељне особине, и несвесног одабирања где се особине развијају као нуспроизвод природне селекције или селекције на бази других особина.[2][3][4] Постоји генетска разлика између домаћих и дивљих популација. Такође постоје разлике између доместикованих врста за које истраживачи сматрају да су биле есенцијалне у раним фазама доместикације и побољшања својстава која су се појавила од времена сепарације дивљих и домаћих популација.[5][6][7] Доместификациона својства су углавном су фиксирана у оквиру свих домаћих врста, и одабрана су током иницијалне епизоде доместификације животиње или биљке, док су особине побољшања присутне само у делу домаћих врста, мада оне могу да буду фиксиране у појединачним расама или регионалним популацијама.[6][7][8]

Пас је био први припитомљени кичмењак,[9][10][11] и био је устаљен широм Евроазије пре краја горње плеистоценске ера, дуго пре развоја пољопривреде и пре доместификације других животиња.[10] Археолошки и генетички подаци сугеришу да је дуготрајни обострани проток гена између дивљих и припитомљених сојева – укључујући магарце, коње, деве Новог и Старог света, козе, овце, и свиње – био уобичајен.[7][12] Имајући у види њен значај за људие и њену вредност као модел еволуционих и демографских промена, тема доместификације је привукла научнике из поља као што су: археологија, палеонтологија, антропологија, ботаника, зоологија, генетика, и енвиронменталистика.[13] Међу птицама, најзначајнија доместикована врста данас је кокошка, важна ради меса и јаја, мада економски важна живину обухвата ћурке, морке и бројне друге врте. Птице се често држе као кавезне птице, од птица певачица до папагаја. Најдуже доместификовани бескичмењаци су медоносне пчеле и свилена бубе. Копнени пужеви се узгајају за храну, док се врсте из некоко раздела користе у истраживањима, а други се узгајају ради биолошке контроле.

Дomestiфикација биљки је почела пре више од 12.000 година са житарицама на Средњем истоку, и обичном тиквицом у Азији. Пољопривреда се развила у најмање 11 различитих центара широм света, при чему су доместификовани различити усеви и животиње.

Термини

Доместификација (од латинског лат. domesticus) са значењем 'припада кући'.[14]

Биљке које су доместификоване првенствено ради естетског задовољства у кући и око ње обично се називају „кућним биљкама“ или „украсним биљкама“, док се оне које су доместификоване ради производње великих количина хране обично називају „усевима“. Може се направити разлика између оних домаћих биљки које су намерно измењене или одабране због посебно пожељних карактеристика, званих култигени и оних биљки од којих људи имају користи, али се у суштини не разликују од дивљих популација врсте. Животиње које су припитомљене за кућно дружење обично се називају кућним љубимцима, а оне које су припитомљене ради хране или рада се називају стока или пољопривредне животиња.

Доместификација се може дефинисати као „одржива вишегенерацијска, узајамна веза, у којој један организам преузима значајан степен утицаја над репродукцијом и бригом о другом организму, како би се обезбедио поузданије снабдевање ресурсом од интереса, и путем које партнерски организам добија предност над индивидуама које остају изван овог односа, стога пружајући корист и често повећавајући одрживост доместификаторског и доместификованог организма.“.[1][15][16][17][18] Ова дефиниција препознаје биолошке и културне компоненте доместификационог процеса и његовог импакта на људе и доместификоване животиње и биљке. Све раније дифиниције доместификације су укључивале однос људи са животињама и биљкама, али су се разликовале у томе ко се сматрао водећим партнером у односу. Ова нова дефиниција препознаје узајамни однос у коме оба партнера имају користи. Доместидикација је знатно повећала репродуктивну продукцију усева, стоке, и кућни љубимаца, у мери која далеко превазилази њихове дивље претходнике. Доместификација је пружила људима ресурсе које они могу на предвидљивији и безбеднији начин да контролишу, премештају и расподељују, што је била предност која ја покречка сла иза популационе експлозије агро-сточара и њиховог у све делове планете.[18]

This biological mutualism is not restricted to humans with domestic crops and livestock but is well-documented in nonhuman species, especially among a number of social insect domesticators and their plant and animal domesticates, for example the ant–fungus mutualism that exists between leafcutter ants and certain fungi.[1]

Domestication syndrome is the suite of phenotypic traits arising during domestication that distinguish crops from their wild ancestors.[5][19] The term is also applied to vertebrate animals, and includes increased docility and tameness, coat color changes, reductions in tooth size, changes in craniofacial morphology, alterations in ear and tail form (e.g., floppy ears), more frequent and nonseasonal estrus cycles, alterations in adrenocorticotropic hormone levels, changed concentrations of several neurotransmitters, prolongations in juvenile behavior, and reductions in both total brain size and of particular brain regions.[20]

Утицај на људе

The domestication of animals and plants began with the wolf (Canis lupus) at least 15,000 years before present (YBP), which then led to a rapid shift in the evolution, ecology, and demography of both humans and numerous species of animals and plants.[21][7] The sudden appearance of the domestic dog (Canis lupus familiaris) in the archaeological record was followed by livestock and crop domestication, and the transition of humans from foraging to farming in different places and times across the planet.[21][22][23]

Around 10,000 YBP, a new way of life emerged for humans through the management and exploitation of plant and animal species, leading to higher-density populations in the centers of domestication,[21][24] the expansion of agricultural economies, and the development of urban communities.[21][25]

Животиње

Овца са ушном ознаком, делом националног система идентификације стоке

Теорија

Главни чланак: Доместификација животиња

Доместификација животиња је the mutual relationship between animals with the humans who have influence on their care and reproduction.[1] Charles Darwin recognized the small number of traits that made domestic species different from their wild ancestors. He was also the first to recognize the difference between conscious selective breeding in which humans directly select for desirable traits, and unconscious selection where traits evolve as a by-product of natural selection or from selection on other traits.[2][3][4] There is a genetic difference between domestic and wild populations. There is also such a difference between the domestication traits that researchers believe to have been essential at the early stages of domestication, and the improvement traits that have appeared since the split between wild and domestic populations.[5][6][7] Domestication traits are generally fixed within all domesticates, and were selected during the initial episode of domestication of that animal or plant, whereas improvement traits are present only in a proportion of domesticates, though they may be fixed in individual breeds or regional populations.[6][7][8]

Domestication should not be confused with taming. Taming is the conditioned behavioral modification of a wild-born animal when its natural avoidance of humans is reduced and it accepts the presence of humans, but domestication is the permanent genetic modification of a bred lineage that leads to an inherited predisposition toward humans.[26][27][28] Certain animal species, and certain individuals within those species, make better candidates for domestication than others because they exhibit certain behavioral characteristics: (1) the size and organization of their social structure; (2) the availability and the degree of selectivity in their choice of mates; (3) the ease and speed with which the parents bond with their young, and the maturity and mobility of the young at birth; (4) the degree of flexibility in diet and habitat tolerance; and (5) responses to humans and new environments, including flight responses and reactivity to external stimuli.[18]‍:Fig 1[29][30][31]

Сисари

The beginnings of animal domestication involved a protracted coevolutionary process with multiple stages along different pathways.[7] It is proposed that there were three major pathways that most animal domesticates followed into domestication: (1) commensals, adapted to a human niche (e.g., dogs, cats, fowl, possibly pigs); (2) prey animals sought for food (e.g., sheep, goats, cattle, water buffalo, yak, pig, reindeer, llama and alpaca); and (3) targeted animals for draft and nonfood resources (e.g., horse, donkey, camel).[7][12][18][32][33][34][35] The dog was the first domesticant,[10][11] and was established across Eurasia before the end of the Late Pleistocene era, well before cultivation and before the domestication of other animals.[10] Humans did not intend to domesticate animals from, or at least they did not envision a domesticated animal resulting from, either the commensal or prey pathways. In both of these cases, humans became entangled with these species as the relationship between them, and the human role in their survival and reproduction, intensified.[7] Although the directed pathway proceeded from capture to taming, the other two pathways are not as goal-oriented and archaeological records suggest that they take place over much longer time frames.[13]

Unlike other domestic species which were primarily selected for production-related traits, dogs were initially selected for their behaviors.[36][37] The archaeological and genetic data suggest that long-term bidirectional gene flow between wild and domestic stocks – including donkeys, horses, New and Old World camelids, goats, sheep, and pigs – was common.[7][12] One study has concluded that human selection for domestic traits likely counteracted the homogenizing effect of gene flow from wild boars into pigs and created domestication islands in the genome. The same process may also apply to other domesticated animals.[38][39]

Птице

Црвени петао из џунгле у југоисточној Азији било је припитомљен, ради борбе петлова, пре неких 7.000 година.
Главни чланци: Живина и Авикултура

Domesticated birds principally mean poultry, raised for meat and eggs[40]: some Galliformes (chicken, turkey, guineafowl) and Anseriformes (waterfowl: duck, goose, swan). Also widely domesticated are cagebirds such as songbirds and parrots; these are kept both for pleasure and for use in research[41].

Domestic pigeon is known as a messenger, research suggests it was domesticated as early as 10,000 years ago[42]. Chickens were domesticated at least 7,000 years ago, with fossils in China from c. 5400 BC. The chicken's wild ancestor is Gallus gallus, the red junglefowl of Southeast Asia, and another species, probably the grey junglefowl of India. It appears to have been kept initially for cockfighting rather than for food[43].

Бескичмењаци

Свилари припремају свилене бубе за продукцију свиле
За више информација погледајте: Пчеларство и Свиларство

Два инсекта су доместификована: свилена буба и западна медоносна пчела. Both have been used, often commercially, for over 5,000 years, the silkworm for the silk threads wound around its pupal cocoon, the bee for honey and lately also especially for pollination of crops.[44]

Several other invertebrates have been domesticated, both terrestrial and aquatic, including some such as Drosophila melanogaster fruit flies and the freshwater cnidarian Hydra for research into genetics and physiology. Few have a long history of domestication. Most are used for food or other products such as shellac and cochineal. The phyla involved are Cnidaria, Platyhelminthes (for biological control), Annelida, Mollusca, Arthropoda (marine crustaceans as well as insects and spiders), and Echinodermata. While many marine molluscs are used for food, only a few have been domesticated, including squid, cuttlefish and octopus, all used in research on behaviour and neurology. Terrestrial snails in the genera Helix and Murex are raised for food. Several parasitic or parasitoidal insects including the fly Eucelatoria, the beetle Chrysolina, and the wasp Aphytis are raised for biological control. Conscious or unconscious artificial selection has many effects on species under domestication; variability can readily be lost by inbreeding, selection against undesired traits, or genetic drift, while in Drosophila, variability in eclosion time (when adults emerge) has increased.[45]

Референце

  1. ^ а б в г Zeder MA (2015). „Core questions in domestication Research”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 112 (11): 3191—8. PMC 4371924 Слободан приступ. PMID 25713127. doi:10.1073/pnas.1501711112. 
  2. ^ а б Darwin, Charles (1868). The Variation of Animals and Plants under Domestication. London: John Murray. OCLC 156100686. 
  3. ^ а б Jared Diamond (1997). Guns, Germs, and Steel. Chatto and Windus London. ISBN 978-0-09-930278-0. 
  4. ^ а б Larson, G.; Piperno, D. R.; Allaby, R. G.; Purugganan, M. D.; Andersson, L.; Arroyo-Kalin, M.; Barton, L.; Climer Vigueira, C.; Denham, T.; Dobney, K.; Doust, A. N.; Gepts, P.; Gilbert, M. T. P.; Gremillion, K. J.; Lucas, L.; Lukens, L.; Marshall, F. B.; Olsen, K. M.; Pires, J. C.; Richerson, P. J.; Rubio De Casas, R.; Sanjur, O. I.; Thomas, M. G.; Fuller, D. Q. (2014). „Current perspectives and the future of domestication studies”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 111 (17): 6139—6146. PMC 4035915 Слободан приступ. PMID 24757054. doi:10.1073/pnas.1323964111. 
  5. ^ а б в Olsen, KM; Wendel, JF (2013). „A bountiful harvest: genomic insights into crop domestication phenotypes”. Annu. Rev. Plant Biol. 64: 47—70. PMID 23451788. doi:10.1146/annurev-arplant-050312-120048. 
  6. ^ а б в г Doust, A. N.; Lukens, L.; Olsen, K. M.; Mauro-Herrera, M.; Meyer, A.; Rogers, K. (2014). „Beyond the single gene: How epistasis and gene-by-environment effects influence crop domestication”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 111 (17): 6178—6183. PMC 4035984 Слободан приступ. PMID 24753598. doi:10.1073/pnas.1308940110. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и Larson, G (2014). „The Evolution of Animal Domestication” (PDF). Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics. 45: 115—36. doi:10.1146/annurev-ecolsys-110512-135813. 
  8. ^ а б Meyer, Rachel S.; Purugganan, Michael D. (2013). „Evolution of crop species: Genetics of domestication and diversification”. Nature Reviews Genetics. 14 (12): 840—52. PMID 24240513. doi:10.1038/nrg3605. 
  9. ^ „Domestication”. Encyclopædia Britannica. 2016. Приступљено 26. 5. 2016. 
  10. ^ а б в г Larson G (2012). „Rethinking dog domestication by integrating genetics, archeology, and biogeography” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 109 (23): 8878—83. PMC 3384140 Слободан приступ. PMID 22615366. doi:10.1073/pnas.1203005109. 
  11. ^ а б Perri, Angela (2016). „A wolf in dog's clothing: Initial dog domestication and Pleistocene wolf variation”. Journal of Archaeological Science. 68: 1—4. doi:10.1016/j.jas.2016.02.003. 
  12. ^ а б в Marshall, F. (2013). „Evaluating the roles of directed breeding and gene flow in animal domestication”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111 (17): 6153—8. PMC 4035985 Слободан приступ. PMID 24753599. doi:10.1073/pnas.1312984110. 
  13. ^ а б Larson, G (2013). „A population genetics view of animal domestication” (PDF). 
  14. ^ „Domesticate”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. 2014. 
  15. ^ Lorenzo Maggioni (2015) Domestication of Brassica oleracea L., Acta Universitatis Agriculturae Sueciae, p38
  16. ^ Zeder, M. (2014). „Domestication: Definition and Overview”. Ур.: Claire Smith. Encyclopedia of Global Archaeology. Springer Science & Business Media, New York. стр. 2184—2194. doi:10.1007/978-1-4419-0465-2_71. 
  17. ^ Sykes, N (2014). „Animal Revolutions”. Beastly Questions: Animal Answers to Archaeological Issues. Bloomsbury Academic. стр. 25—26. ISBN 9781472506245. 
  18. ^ а б в г Zeder MA (2012). „The domestication of animals”. Journal of Anthropological Research. 68 (2): 161—190. doi:10.3998/jar.0521004.0068.201. 
  19. ^ Hammer, K (1984). „Das Domestikationssyndrom”. Kulturpflanze. 32: 11—34. doi:10.1007/bf02098682. 
  20. ^ Wilkins, Adam S.; Wrangham, Richard W.; Fitch, W. Tecumseh (2014). „The 'Domestication Syndrome' in Mammals: A Unified Explanation Based on Neural Crest Cell Behavior and Genetics”. Genetics. 197 (3): 795—808. PMC 4096361 Слободан приступ. PMID 25024034. doi:10.1534/genetics.114.165423. 
  21. ^ а б в г Machugh, David E.; Larson, Greger; Orlando, Ludovic (2016). „Taming the Past: Ancient DNA and the Study of Animal Domestication”. Annual Review of Animal Biosciences. 5: 329—351. PMID 27813680. doi:10.1146/annurev-animal-022516-022747. 
  22. ^ Fuller DQ, Willcox G, Allaby RG. 2011. Cultivation and domestication had multiple origins: arguments against the core area hypothesis for the origins of agriculture in the Near East. World Archaeol. 43:628–52
  23. ^ Zeder MA. 2006. Archaeological approaches to documenting animal domestication. In Documenting Domestication: New Genetic and Archaeological Paradigms, ed. M Zeder, DG Bradley, E Emshwiller, BD Smith, pp. 209–27. Berkeley: Univ. Calif. Press
  24. ^ Bocquet-Appel, JP (2011). „When the world's population took off: the springboard of the Neolithic Demographic Transition”. Science. 333 (6042): 560—61. PMID 21798934. doi:10.1126/science.1208880. 
  25. ^ Barker G. 2006. The Agricultural Revolution in Prehistory: Why Did Foragers Become Farmers? Oxford:Oxford Univ. Press
  26. ^ Price, E (2008). Principles and applications of domestic animal behavior: an introductory text. Cambridge University Press. ISBN 9781780640556. Приступљено 2016-01-21. 
  27. ^ Driscoll, C. A.; MacDonald, D. W.; O'Brien, S. J. (2009). „From wild animals to domestic pets, an evolutionary view of domestication”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 106: 9971—9978. PMC 2702791 Слободан приступ. PMID 19528637. doi:10.1073/pnas.0901586106. 
  28. ^ Diamond, J (2012). „1”. Ур.: Gepts, P. Biodiversity in Agriculture: Domestication, Evolution, and Sustainability. Cambridge University Press. стр. 13. 
  29. ^ Hale, E. B. 1969. "Domestication and the evolution of behavior," in The behavior of domestic animals, second edition. Edited by E. S. E. Hafez, pp. 22–42. London: Bailliere, Tindall, and Cassell
  30. ^ Price, Edward O (1984). „Behavioral aspects of animal domestication”. Quarterly Review of Biology. 59: 1—32. JSTOR 2827868. doi:10.1086/413673. 
  31. ^ Price, Edward O. 2002. Animal domestication and behavior. Wallingford, UK: CABI Publishing [1]
  32. ^ Frantz, L (2015). „The Evolution of Suidae”. Annual Review of Animal Biosciences. 4: 61—85. PMID 26526544. doi:10.1146/annurev-animal-021815-111155. 
  33. ^ Blaustein, R. (2015). „Unraveling the Mysteries of Animal Domestication:Whole-genome sequencing challenges old assumptions”. BioScience. Bioscience, Oxford University Press. 65 (1): 7—13. doi:10.1093/biosci/biu201. 
  34. ^ Vahabi, M (2015). „Human species as the master predator”. The Political Economy of Predation: Manhunting and the Economics of Escape. Cambridge University Press. стр. 72. ISBN 9781107133976. 
  35. ^ Paul Gepts, ур. (2012). „9”. Biodiversity in Agriculture: Domestication, Evolution, and Sustainability. Cambridge University Press. стр. 227—259. 
  36. ^ Serpell J, Duffy D. Dog Breeds and Their Behavior. In: Domestic Dog Cognition and Behavior. Berlin, Heidelberg: Springer; 2014
  37. ^ Cagan, Alex; Blass, Torsten (2016). „Identification of genomic variants putatively targeted by selection during dog domestication”. BMC Evolutionary Biology. 16: 10. PMC 4710014 Слободан приступ. PMID 26754411. doi:10.1186/s12862-015-0579-7. 
  38. ^ Frantz, L (2015). „Evidence of long-term gene flow and selection during domestication from analyses of Eurasian wild and domestic pig genomes”. Nature Genetics. 47 (10): 1141—8. PMID 26323058. doi:10.1038/ng.3394. 
  39. ^ Pennisi, E (2015). „The taming of the pig took some wild turns”. Science. doi:10.1126/science.aad1692. 
  40. ^ „Poultry”. The American Heritage: Dictionary of the English Language. 4th edition. Houghton Mifflin Company. 2009. 
  41. ^ „Avicultural Society of America”. Avicultural Society of America. Приступљено 25. 3. 2017. 
  42. ^ Blechman, Andrew (2007). Pigeons-The fascinating saga of the world's most revered and reviled bird. St Lucia, Queensland: University of Queensland Press. ISBN 978-0-7022-3641-9. 
  43. ^ Lawler, Andrew; Adler, Jerry (2012). „How the Chicken Conquered the World”. Smithsonian Magazine (June 2012). 
  44. ^ Bailey, Leslie; Ball, B. V. (2013). Honey Bee Pathology. Elsevier. стр. 7—8. ISBN 978-1-4832-8809-3. 
  45. ^ Gon III, Samuel M.; Price, Edward O. (1984). „Invertebrate Domestication: Behavioral Considerations”. BioScience. 34 (9): 575—579. JSTOR 1309600. doi:10.2307/1309600. 

Литература

Спољашње везе

Доместикација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доместикација&oldid=14792510”