Јавански човек

Јавански човек Временски распон: Плеистоцен
Реконструкција
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Primates
Подред:	Haplorhini
Инфраред:	Simiiformes
Натпородица:	Hominoidea
Породица:	Hominidae
Потпородица:	Homininae
Племе:	Hominini
Род:	Homo
Врста:	H. erectus
Подврста:	H. e. erectus
Триномијално име
Homo erectus erectus (Dubois, 1892)
Синоними
Pithecanthropus erectus

Јавански човек (Homo erectus erectus) је подврста хомо еректуса (Homo erectus), којег је 1891. године открио холандски антрополог Ежен Дибоа у провинцији Јава Тимур на острву Јава. Led by Eugène Dubois, the excavation team uncovered a tooth, a skullcap, and a thighbone at Trinil on the banks of the Solo River in East Java. Arguing that the fossils represented the "missing link" between apes and humans, Dubois gave the species the scientific name Anthropopithecus erectus, then later renamed it Pithecanthropus erectus. Овој врсти припадају и фосили пронађени у Кини, недалеко од Пекинга, који припадају Пекиншком човеку (Homo erectus pekinensis), као и једном броју фосила који су откривени у Арфици.

The fossil aroused much controversy. Less than ten years after 1891, almost eighty books or articles had been published on Dubois's finds. Despite Dubois's argument, few accepted that Java Man was a transitional form between apes and humans. Some dismissed the fossils as apes and others as modern humans, whereas many scientists considered Java Man as a primitive side branch of evolution not related to modern humans at all. In the 1930s Dubois made the claim that Pithecanthropus was built like a "giant gibbon", a much misinterpreted attempt by Dubois to prove that it was the "missing link".

Eventually, similarities between Pithecanthropus erectus (Java Man) and Sinanthropus pekinensis (Peking Man) led Ernst Mayr to rename both Homo erectus in 1950, placing them directly in the human evolutionary tree. To distinguish Java Man from other Homo erectus populations, some scientists began to regard it as a subspecies, Homo erectus erectus, in the 1970s. Other fossils found in the first half of the twentieth century in Java at Sangiran and Mojokerto, all older than those found by Dubois, are also considered part of the species Homo erectus. Estimated to be between 700,000 and 1,000,000 years old, at the time of their discovery the fossils of Java Man were the oldest hominin fossils ever found. The fossils of Java Man have been housed at the Naturalis in the Netherlands since 1900.

Откриће

Ежен Дибоа је био холандски лекар, који је, полазећи од теорије еволуције, био убеђен да се једна карика те еволуције одиграла негде у Азији. Будући да није имао сопствена средстава да финансира експедицију, придружио се холандској војсци и био распоређен у Источну Индију. 1887. године са породицом одлази на Суматру. После две године пребачен је на Јаву, где током јесени 1891. на обали реке Соло Ривер близу села Тринил, открива лобањску калоту. Годину дана касније и 15 m од места првог открића, налази и фемур (бутну кост), а нешто касније и три зуба.

Ова лобањска капа била је врло дебелих зидова, дуга и ниска, без чела и имала огромне гребене обрва. Дибоа је проценио кранијални капацитет на 900 cm³. Фемур је био сличан људском, према чему је ово откриће представљало карику која недостаје између створења сличном човеколиким мајмунима и људи. Фемур је доказао да је је ходало усправно због чега је Дибоа овог прачовека назвао усправним човеколиким мајмуном или Pithecanthropus erectus-ом.

Фосилни налази били су изложени на Међународном Конгресу зоологије 1895. године и изазвали су сукоб између мишљења да су ови остаци припадали човеколиком мајмуну или праљудима.

Ископавања су поновљена на истом месту 1906. године, али није пронађен ни један скелетни остатак. Између 1936. и 1939. Вон Коенгисвалд је истраживао област Сангирана, 60 километара од Тринила. На овом локалитету отркивени су остаци вилице, зуби, фрагменти лобање, али не и кости удова. Ови налази означени су као Питекантропус II, III и IV.

Питекантропус и Синантропус

Остаци питекантропуса

Хомо еректус има центре за говор који су смештени у брокиним квргама, које је први открио Пол Брока. То су два удубљења са унутрашње стране чеоне кости која представљају отисак центара за говор који су постојали у мозгу.

Старији хомо еректус од главе наниже био је човек, али није знао артикулисано да говори. До тог закључка се дошло анализом грађе кичмених пршљенова. То откриће је показало да је хомо еректус био на нижем ступњу развоја него што се мислило. Његов ментални склоп био је на нивоу једногодишњег детета.

Каснијим анализама дошло се до закључка да је хомо еректус на средини еволуције, између човека и животиње. Био је здепасте грађе, али - усправан. Мозак му је био око 30% мањи од нашег. Хомо хајделбергенсис, за кога се сматра да је директан предак Хомо неандерталенсиса, има мозак сличан нашем. Пре око пола милиона година преци почињу да личе на нас ментално и физички.

Карактеристке Хомо еректуса

• старост - (?)1,5 милиона година - 200.000 година
• висина тела - 160-165 cm
• мождана запремина - 700-1000cm³
• одлике лобање:незнатно пресвођавање можданог дела лобање, надочни лукови масивни и наглашени, посторбитално стезање слепоочног угла, коштани зидови веома дебели, у окципиталној пројекцији ширина лобање лежи ниско
• одлике лица: велика ширина носног отвора, мандибула велика и масивна, као и зуби, обрадак раван, очњаци нешто више одвојени
• посткранијални скелет:карактеристике хоминида
• култура: култура камених језгра, почиње употреба ватре

Види још

• Хомо еректус
• Пекиншки човек

Литература

• Boaz, Noel T.; Ciochon, Russell L. (2004), Dragon Bone Hill: An Ice-Age Saga of Homo Erectus,  – преко Questia (потребна претплата) , Oxford and New York: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-515291-3 .
• Ciochon, Russell L. (2010), „Divorcing Hominins from the Stegodon–Ailuropoda Fauna: New Views on the Antiquity of Hominins in Asia”, Ур.: John G. Fleagle; et al., Out of Africa I: The First Hominin Colonization of Eurasia, Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology Series, Dordrecht: Springer, стр. 111—26, ISBN 978-90-481-9035-5, doi:10.1007/978-90-481-9036-2_8 . ISBN 978-90-481-9036-2 (online).
• Delisle, Richard G. (2007), Debating Humankind's Place in Nature, 1860–2000: The Nature of Paleoanthropology, Advances in Human Evolution Series, Upper Saddle River (NJ): Pearson Prentice Hall, ISBN 978-0-13-177390-5 .
• Dennell, Robin. (2009), The Palaeolithic Settlement of Asia, Cambridge World Archaeology, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-84866-4 . ISBN 978-0-521-61310-1 (paperback).
• Dennell, Robin (2010), „'Out of Africa I': Current Problems and Future Prospects”, Ур.: John G. Fleagle; et al., Out of Africa I: The First Hominin Colonization of Eurasia, Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology Series, Dordrecht: Springer, стр. 247—74, ISBN 978-90-481-9035-5, doi:10.1007/978-90-481-9036-2_15 . ISBN 978-90-481-9036-2 (online).
• Gould, Stephen Jay. (1993), Eight Little Piggies: Reflections in Natural History, Шаблон:Subscription needed, New York and London: W. W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-03416-5 .
• Hetherington, Renée; Reid, Robert G. B. (2010), The Climate Connection: Climate Change and Modern Human Evolution, Cambridge and New York: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-19770-0 . ISBN 978-0-521-14723-1 (paperback).
• Huffman, O. Frank; Zaim, Y.; Kappelman, J.; Ruez, D. R., Jr.; de Vos, J.; Rizal, Y.; et al. (2006), „Relocation of the 1936 Mojokerto skull discovery site near Perning, East Java”, Journal of Human Evolution, 50 (4): 431—51, CiteSeerX 10.1.1.468.1840 , PMID 16386780, doi:10.1016/j.jhevol.2005.11.002 .
• Kaifu, Yousuke; Indriati, Etty; Aziz, Fachroel; Kurniawan, Iwan; Baba, Hisao (2010), „Cranial Morphology and Variation of the Earliest Indonesian Hominids”, Ур.: Christopher J. Norton; David R. Braun, Asian Paleoanthropology: From Africa to China and Beyond, Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology Series, Dordrecht: Springer, стр. 143—57, ISBN 978-90-481-9093-5, doi:10.1007/978-90-481-9094-2_11, ISBN 978-90-481-9094-2 (online) 
• Mayr, Ernst. (1950), „Taxonomic Categories in Fossil Hominids”, Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology, 15: 109—18, PMID 14942702, doi:10.1101/sqb.1950.015.01.013 .
• Morwood, Michael J.; O'Sullivan, P.; Susanto, E. E.; Aziz, F. (2003), „Revised age for Mojokerto 1, an early Homo erectus cranium from East Java, Indonesia”, Australian Archaeology, 57: 1—4, doi:10.1080/03122417.2003.11681757 .
• Rabett, Ryan J. (2012), Human Adaptation in the Asian Palaeolithic: Hominin Dispersal and Behaviour during the Late Quaternary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-1-107-01829-7 .
• Schmalzer, Sigrid. (2008), The People's Peking Man: Popular Science and Human Identity in Twentieth-Century China, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-73859-8 . ISBN 978-0-226-73860-4 (paperback).
• Schwartz, Jeffrey H. (2005), The Red Ape: Orangutans and Human Origins (Rev. and updated изд.), Cambridge (MA): Westview, ISBN 978-0-8133-4064-7 .
• Swisher, Carl C. III; Curtis, Garniss H.; Lewin, Roger (2000), Java Man: How Two Geologists Changed Our Understanding of Human Evolution, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-78734-3 .
• Swisher, Carl C. III; Curtis, Garniss H.; Jacob, Teuku; Getty, A. G.; Suprijo, A.; Widiasmoro (1994),  – преко HighBeam (потребна претплата) , „Age of the earliest known hominin in Java, Indonesia”, Science, 263 (5150): 1118—21, Bibcode:1994Sci...263.1118S, PMID 8108729, doi:10.1126/science.8108729, Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. .
• Theunissen, Bert (1989), Eugène Dubois and the Ape-Man from Java, Boston: Kluwer Academic Publishers, ISBN 978-1-55608-081-4 . ISBN 1-55608-082-4 (paperback).
• de Vos, John. (2004), „The Dubois collection: a new look at an old collection”, Scripta Geologica, Special Issue, 4: 267—85, ISSN 0922-4564 .
• de Vos, John; Sartono, S.; Hardjasasmita, S.; Sondaar, P. Y. (1982), „The fauna from Trinil, type locality of Homo erectus: a reinterpretation”, Geologie en Mijnbouw, 61: 207—11 .
• de Vos, John; Sondaar, P. Y. (1994), „Dating hominid sites in Indonesia”, Science, 266 (5191): 1726—27, Bibcode:1994Sci...266.1726D, doi:10.1126/science.7992059 .
• Zaim, Yahdi (2010), „Geological Evidence for the Earliest Appearance of Hominins in Indonesia”, Ур.: John G. Fleagle; et al., Out of Africa I: The First Hominin Colonization of Eurasia, Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology Series, Dordrecht: Springer, стр. 97—110, ISBN 978-90-481-9035-5, doi:10.1007/978-90-481-9036-2_7, ISBN 978-90-481-9036-2 (online) 

Спољашње везе

• How Man Began
• The Java Man skullcap
• Human Timeline (Interactive) – Smithsonian, National Museum of Natural History (August 2016).