Хомо еректус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Homo erectus
Историја групе: Плеистоцен
Хомо еректус
Хомо еректус
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Primates
породица: Hominidae
род: Homo
врста: H. erectus
Синоними:

Sinanthropus pekinensisPithecanthropus erectus
Sinanthropus pekinensis
Javanthropus soloensis
Meganthropus paleojavanicus

Екологија таксона

Хомо еректус (лат. Homo erectus - усправан човек) је биће из породице Хомо. Сматра се да је наследио форме Аустралопитека и да је предак Хомо сапиенса.

Као и Аустралопитеци и еректус форме насељавале су подручје Африке. Најстарији подаци о насељавању потичу из времена од пре 1.500.000 година. Због природних одлика Африке, месо је постало доминантно у исхрани. Због тога, током раног Плеистоцена, еректус напушта афрички континент и креће се преко Блиског истока у Азију, понекад и у Европу.

Усправни људи еректус форме навикнути су на месну исхрану, а користе и ватру, тако да се претпоставља да су они започели исхрану карактеристичну за модерног човека. Ватру нису знали да производе, већ су је користили из природе.

Најстарији подаци о ватри потичу са локалитета Коби Фора у источној Африци (1.500.000/1.400.000 година), али поуздане податке за ватру имамо из периода 800/700 000 година на два налазишта, Ескалп у Француској, Цукутјен у Кини.

Такође се за еректусе везује и канибализам. Верује се да се код њих развио говор.

Отркића Сисантропуса и Петакантропуса[уреди]

Јавански човек (Pithecanthropus erectus) је подврста хомо еректуса, којег је 1891. године открио холандски антрополог Ежен Дибоа у провинцији Јава Тимур на острву Јава, на обали реке Соло Ривер близу села Тринил. На овом локалитету откривена је лобањска калота и годину дана касније и 15 метара од места првог открића, и фемур (бутну кост), и још три зуба.

Лобањска капа била је дебелих зидова, дуга и ниска, без чела и имала јаке гребене обрва. Кранијални капацитет процењен је на 900 cm³, а фемур је био сличан људском и доказао је да је ово биће ходало усправно због чега је и назван усправним човеколиким мајмуном или Pithecanthropus erectus-ом.

Овој врсти припадају и фосили пронађени у Кини, недалеко од Пекинга, који припадају Пекиншком човеку (Sinanthropus pekinensis), као и једном броју фосила који су отркивени у Арфици.

Пекиншки човек (лат. Sinanthropus pekinensis) је такође биће из породице Хомо еректуса, понекад назван и лат. Homo erectus pekinensis. Локалитет на коме су откривени налази се на 48 километара југозападно од Пекинга, на брду Лонгуошан, близу села Џоукоудиан, у области Фангшан. Локалитет је открио шведски геолог Јохан Андерсон (Johan Gunnar Andersson ). 1927. у Џоукоудиану су откривена три човечија зуба, а 1929. кинески археолог Пеј Венчонг открио је током ископавања прву лобању пекиншког човека.

Карактеристике Хомо еректуса[уреди]

Хомо еректус - реконструкција

Хомо Еректус има центре за говор који су сместени у брокиним квргама. То су два удубљења са унутрашње стране чеоне кости која представљају отисак центара за говор који су постојали у мозгу. Старији хомо еректус није знао артикулисано да говори. До тог закључка се дошло анализом грађе кичмених пршљенова. Био је усправан, здепасте грађе. Мозак му је био око 30% мањи од мозга савременог човека.

Карактеристике хомо еректуса:

  • старост - (?)1.5 милиона година - 200.000 година
  • висина тела - 160-165 cm
  • мождана запремина - 700-1000cm³
  • одлике лобање:незнатно пресвођавање можданог дела лобање, надочни лукови масивни и наглашени, посторбитално стезање слепоочног угла, коштани зидови веома дебели, у окципиталној пројекцији ширина лобање лежи ниско
  • одлике лица: велика ширина носног отвора, мандибула велика и масивна, као и зуби, обрадак раван, очњаци нешто више одвојени
  • посткранијални скелет има карактеристике хоминида
  • култура: култура камених језгра, почиње употреба ватре
  • област распростирања: југоисточна Азија, централна Европа, северна и источна Африка.

Хомо Хајделбергенсис има мозак сличан данашњем човеку. Пре око пола милиона година преци почињу да личе на нас ментално и физички. Еволуција има даље изданке у у сапиенс формама, које су тако назване по могућностима менталног расуђивања и реаговања. Те мислеће сапиентне форме гранају се у два смера: неандерталског прачовека, који је означен као архајски сапиенс, и на другој страни тип Сапиенс сапиенс, анатомски савремени човек.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

филогенетско стабло човека уреди

Викиврсте
Викиврсте имају података о: