Frančesko Toti

Шаблон:Fudbaler-lat Frančesko Toti (ital. Francesco Totti; rođen 27. septembra 1976. u Rimu) je bivši italijanski fudbaler.

Toti je gotovo ceo svoj život posvetio fudbalu: počeo je da ga igra još od svoje četvrte godine. Imao je veliku podršku svog oca, koji ga je u početku, dok ga sin nije prevazišao u ovom sportu, redovno trenirao.

Toti je jedan od retkih igrača koji je celu svoju fudbalsku karijeru gradio u rodnom gradu. Gotovo od početka bavljenja fudbalom igrao je u Romi. U ovom klubu igrao je i u mlađim kategorijama, ali je veoma brzo napredovao do prvog tima za koji je debitovao 28. marta 1993. godine. U nedelju, 28. maja 2017. godine Frančesko Toti odigrao je svoj poslednji meč u karijeri protiv Đenove.

Ovaj 180 cm visok i 68 kg težak igrač često je bio ključni igrač za svoj tim, ali i za reprezentaciju. Miljenik je publike u Rimu i često izjavljuje da nikada neće otići iz tog grada.

U Romi je osvojio jednu titulu prvaka Italije (2001), dva pehara u kupu (2007, 2008) i još dva u superkupu Italije (2001, 2007).

Dva puta je proglašen za najboljeg igrača Kalča, jednom je bio najbolji strelac, a tome je dodao i titulu svetskog šampiona sa reprezentacijom Italije 2006. godine.

Počeci karijere

Toti je počeo da trenira fudbal u Fortitudu, a onda je, kao i njegov brat, nastavio svoj razvoj u lokalnom SMIT Trastevere (nazvanom po crkvi Santa Marija u Trastevereu), gde je proveo tri godine, a u sezoni 1985/86 prvi put je dobio člansku kartu italijanskog fudbalskog saveza. Od 1986. do 1989. bio je u Lođianiju, a njegov fudbalski razvoj, probudio je interesovanje kod većih klubova, pre svega Milana, Juventusa i Lacija. Predstavnici Milana ponudili su 300 miliona lira za Totija, ali je majka odbila tu ponudu, pošto nije želela da joj sin ode od kuće. Lođiani je čak bio dogovorio prelazak Totija u Lacijo. Iako je porodici finansijski više odgovaralo da Frančesko pređe u Lacio koji je nudio i novac, po navijačkom opredeljenju više su bili okrenuti gradskom rivalu i tako je 20. jula 1989. godine Toti registrovan kao fudbaler Rome.

Klupska karijera

Roma

Rani period (1993-1997)

Nakon tri godine nastupa za omladinske selekcije Rome, Toti je prvi put nastupio za Romu na prijateljskoj utakmici protiv Austrije 18. februara 1993. godine. Zvaničan debi došao je nakon više od mesec dana, 28. marta, kada je trener Vujadin Boškov ukazao poverenje mladom Totiju i uveo ga u igru umesto Ricitelija, zadnjih pet minuta na utakmici na gostovanju kod Breše, koju je Roma dobila sa 2:0.

Sledeće sezone, pod novim trenerom Maconeom, Toti je polako prikupljao iskustvo nastupima za prvi tim, a povremeno je i dalje igrao za mlađe kategorije. Na otvaranju sezone postigao je i prvi gol za Romu, 4. septembra 1994. godine, na utakmici protiv Fođe. Do kraja sezone Toti je odigrao ukupno 25 utakmica i postigao je 7 golova, a Roma se plasmanom na peto mesto kvalifikovala za Kup Uefa.

17. oktobra 1995. Toti je postigao prvi gol za Romu u evropskim takmičenjima, na utakmici kupa Uefa protiv Endraht Alsta. Nakon tri sezone pod Maconeom, 1996. godine klub preuzima Karlos Bjanki, a klub je uskoro napustio i Đuzepe Đanini, Totijev idol iz detinjstva. Zbog lošeg odnosa sa novim trenerom, čestih izostavljanja iz sastava, kao i činjenice da je odbijen za broj 10 posle Đaninijevog odlaska, Toti je u januaru 1997. godine bio spreman da pređe na pozamicu u Sampdoriju. Već dogovoreni prelazak je stopirao predsednik Sensi, nakon Totijevih izdanja na turniru u Rimu, na kome su učestovali još Ajaks i Borusija Menhengladbah. Bjanki je postavio ultimatum, on ili Toti, a pošto je Sensi stao na Totijevu stranu, Bjanki je dobio otkaz.

Nova Romina desetka i kapitenska traka (1997-1999)

Dolaskom Zemana stvari su se promenile, a Toti je odmah dobio broj 10. Pod Zemanom Toti je igrao više uz levu aut liniju, u formaciji 4-3-3, što je i uticalo na njegovu učinkovitost na terenu, jer je prvi put u karijeri postigao dvocifren broj golova u sezoni, koju je Roma okončala na četvrtom mestu.

Sledeće sezone, prilikom izbora novog kapitena, Aldair je dobio najviše glasova od saigrača. Aldair, već u zalasku karijere, nije hteo tu odgovornost i nakon nekoliko utakmica prepustio je kapitensku traku nadolazećoj zvezdi Totiju, koji je postao 26 kapiten u klupskoj istoriji Na svojoj prvoj utakmici kao zvanični kapiten tima, 31. oktobra 1998. godine, Toti je postigao dva gola protiv Udinezea (u pobedi od 4:0) i postao je, sa 22 godine, najmlađi kapiten nekog kluba u istoriji Serie A. U novembru 1998. godine, postigao je i prvi gol u derbiju protiv Lacija. Na kraju sezone, Totijev golgeterski učinak bio je dvocifren, a Roma je završila na poziciji niže u odnosu na prethodnu sezonu. Zbog svojih izdanja tokom sezone, Toti je izabran za najboljeg mladog fudbalera Serije A za 1999. godinu.

Skudeto sa pozicije plejmejkera (1999-2004)

Sa namerom da konačno osvoji najvredniji trofej u Italiji, Sensi je u junu 1999. godine otpustio Zemana i doveo Kapela. Pošto je Kapelo forsirao formaciju 3-4-1-2, Toti je dobio novu ulogu u timu na poziciji ofanzivnog veznog igrača, gde su došle do izražaja njegova dodavanja i kreiranje igre. Toti je svojim partijama na toj poziciji iza dva napadača stekao status vrhunskog trekvartiste. Na kraju sezone Toti je izabran za najboljeg fudbalera Serije A i za najboljeg italijanskog fudbalera Serije A za 2000. godinu.

Trio Batistuta, Montela i Toti sa postignutih 47 od 68 golova Rome u Seriji A, trasirao je put ka tituli, koja je potvrđena u zadnjem kolu, pobedom nad Parmom od 3:1, a Toti je bio strelac prvog gola na meču. Sa 13 golova u Seriji A Toti je ponovio svoj dotadašnji najbolji golgeterski učinak iz sezone 1997-98, a ponovo je proglašen za najboljeg italijanskog fudbalera Serije A.

Počev od sezone 2001-02 Toti je uglavnom igrao u napadu, zajedno sa Batistutom ili novim pojačanjem, Kasanom. 19. avgusta 2001. godine Roma je osvojila prvi trofej Superkupa Italije, kada je porazila Fjorentinu (3:0), uz gol i asistenciju Totija. Sezonu 2001-02 Roma je okončala na drugom mestu, bod iza Juventusa.

30. septembra 2002. godine, Toti je postigao svoj prvi het-trik, u pobedi na gostovanju u Breši (3:2). I pored nesupešne sezone u Ligi šampiona i tek 8. pozicije u Seriji A na kraju sezone 2002-03, Roma je igrala finale Kupa. Toti je u dve utakmice finala postigao čak 3 gola za Romu iz slobodnih udaraca, ali je Milan slavio ukupnim rezultatom 6:3. Toti je sa Nedvedom podelio nagradu za najboljeg fudbalera Serije A (njegovu drugu), a po treći put je proglašen za najboljeg italijanskog fudbalera Serije A. Zbog neslaganja sa upravom Frančesko je bio blizu prelaska u Real, ali je odustao posle razgovora sa porodicom, prijateljima i ženom.

Roma je imala dobru sledeću sezonu u Seriji A, plasiravši se na drugo mesto, ali je ostala bez trenera Kapela, koji je neočekivano napustio klub na kraju sezone. Toti je sa 20 golova u Seriji A, četvrti put izabran za najboljeg italijanskog fudbalera Serije A.

Prelazak u napad (2004-2009)

Sezona 2004-05 bila je veoma turbulentna za Romu, kako po pitanju odlazaka igrača, tako i po promenama na poziciji trenera. 3. oktobra 2004. godine, na utakmici protiv Intera, Toti je postigao svoj 100. gol u seriji A, a dva meseca kasnije, 19. decembra, prvim od dva gola na utakmici protiv Parme, Toti je postao najbolji strelac Rome u Seriji A, prestigavši tako Roberta Pruca koji je postigao 106. golova. Roma je sezonu završila na 8. mestu, ali je rezultatom u Kupu donekle popravila konačan utisak. Toti je, u polufinalu, pogotkom protiv Udinezea u 81. minutu revanša, doneo Romi plasman u finale Kupa, obezbedivši tako i nastup u Kupu Uefa sledeće sezone. Na kraju sezone Toti je produžio ugovor sa Romom do 2010. godine.

Dolazak Spaletija na mesto trenera Rome sledeće sezone označio je i novu prekretnicu u Totijevoj karijeri. Pod novim trenerom Roma je igrala u formaciji 4-2-3-1, a kada su mu pred utakmicu sa Sampdorijom u decembru 2005. godine, bili povređeni svi napadači (Kasano, Montela i Nonda), Spaleti je odlučio da najistureniji igrač bude Toti. Međutim, Toti nije igrao kao klasični napadač, često se vraćao duboko nazad po loptu, što je pravilo velike probleme odbrambenim igračima koji su ga pokrivali, a u Rominoj formaciji koja je izgledala kao 4-6-0 (ili 4-1-5-0) rođena je lažna devetka. Iako nije prvi igrač koji je igrao na ovoj poziciji, Toti se smatra igračem koji ju je popularizovao u modernom fudbalu. 19. februara 2006. Toti je doživeo povredu na utakmici sa Empolijem, kada je nakon starta Rikarda Vaniglija, polomio levu potkolenicu i uganuo ligamente. Zbog povrede bio je doveden u pitanje Totijev nastup na svetskom prvenstvu, ali se on oporavio i vratio se na teren 11. maja na utakmici protiv Intera, u revanšu finala Kupa (u kome je Roma poražena ukupnim rezultatom 2:4). I pored povrede i manjeg broja utakmica Toti je sezonu završio sa 15 postignutih golova.

Sezona 2006-07 bila je uspešna kako za Romu, tako i za Totija. Roma je sezonu okončala na drugom mestu iza Intera, u četvrtfinalu Lige šampiona zaustavio ih je Mančester, osvojen je Kup Italije, a Toti je sa 26 golova kao najbolji strelac serije A, osvojio i zlatnu kopačku. Iste godine peti put je proglašen za najboljeg italijanskog fudbalera Serije A.

19. avgusta 2007. godine na utakmici Superkupa protiv Intera, nad Totijem je napravljen penal, koji je De Rosi pretvorio u jedini pogodak na utakmici, čime je Romi doneo trofej. 16. januara 2008. godine, na utakmici kupa protiv Torina, Toti je postigao svoj 200. gol za Romu. 27. februara 2008. godine Toti je 387 put nastupio za Romu i tako je postao fudbaler sa najviše nastupa za klub, prestigavši na listi Đakoma Losija. Za Totija sezona je bila okončana 19. aprila kada je povredio ligamente na utakmici protiv Livorna. Iako nije igrao finalu zbog povrede, Toti je osvojio i drugi trofej u Kupu u karijeri, kada je Roma 24. maja 2008. godine pobedila Inter.

Roma je izgubila utakmicu Superkupa protiv Intera (2:2 u regularnom delu, 5:6 nakon penala), a Toti je u penal seriji pogodio okvir gola. 19. aprila 2009. godine Toti je sa dva gola u pobedi na Lećeom 3:2), postao 10. najbolji strelac u istoriji serije A.

Borba i povratak forme (2009-2011)

Na početku sezone, Toti je potvrdio produžetak ugovora sa Romom, koji je isticao sledeće leto, do 2014. godine. Nakon ne tako uspešne sezone 2008-09 (koju je Roma okončala na šestom mestu) i lošeg početka sezone 2009-10 (porazi od Đenove i Juventusa), Spaletiji je posle četiri godine napustio klub, a na njegovo mesto došao je Klaudio Ranijeri. Toti je odlično počeo sezonu u Ligi Evrope, postigavši čak 5 golova u dve utakmice protiv Genta u trećem kolu kvalifikacija, a još 5 je postigao u dvomeču protiv Košica u sledećoj rundi takmičenja. U prvenstvu, nakon serije od čak 24 utakmice bez poraza, Roma je bila jedini konkurent Interu u borbi za titulu, ali je na kraju ipak bila druga. Totijev nastup u finalu kupa, 5. maja 2010. godine protiv Intera, kada je Roma poražena 1:0, ostao je upamćen po crvenom kartonu koji je dobio zbog udaranja Balotelija, dva minuta pre kraja.

Sezona 2010-11 je počela porazom od Intera 3:1 u utakmici Superkupa, a za loš početak sezone Rome na svim frontovima Toti je delimično okrivio i Ranijerijevu defanzivnu taktiku i manjak taktičkih postavki. Toti je imao sve manje poverenja kod Ranijerija, koji je te sezone počeo više da koristi napadače Borijela, Vučinića i Meneza. Prvi gol u prvenstvu Toti je postigao iz penala, tek 13. novembra 2010. godine, na utakmici protiv Juventusa. Totijeva manja minutaža, uključujući i utakmicu sa Sampdorijom, gde je Toti, kao zamena, odigrao tri minuta u nadoknadi vremena i više neslaganja sa Ranijerijem, doveli su do toga da se u medijima se počelo govoriti i o njegovom odlasku iz kluba. Ipak, nakon poraza od Đenove (3:4), 20. februara 2011. godine, Ranijeri je podneo ostavku, a na klupu je, kao prelazno rešenje, postavljen Totijev bivši saigrač Montela. Montela se okrenuo formaciji 4-2-3-1, koju je Roma igrala u eri Spaletija, sa Totijem u napadu, koji se vratio u formu, što se odrazilo i na broj postignutih golova. 13. marta 2011. godine, Toti je sa dva gola doneo Romu pobedu u derbiju protiv Lacia (2:0). Sedam dana kasnije, Toti je, prvim svojim golom na utakmici protiv Fjorentine (2:2), postigao 200 pogodak u Seriji A i tako je postao šeti igrač u istoriji kome je to uspelo. Na poslednjoj utakmici sezone, 23. maja 2011. godine, koja je ujedno bila i poslednja utakmica Rome u eri porodice Sensi, Toti je postigao prvi gol za Romu u pobedi nad Sampdorijom od 3:1.

Povratak na plejmejkera (2011-2012)

U avgustu 2011. godine američki konzorcijum, predvođen Tomasom DiBenedetom, kompletirao je preuzimanje kluba od Rosele Sensi. Novi vlasnici, nisu nastavili saradnju sa Montelom, koji je preuzeo Kataniju, a sa namerom da napredak Rome modeluju po uzoru na Barselonu, na mesto trenera iz Barselone B došao je Luis Enrike. Toti nije mnogo igrao u prvim utakmicama pod novim trenerom. 1. oktobra 2011. godine Toti se povredio na utakmici sa Atalantom, a na teren se vratio 20. novembra, kada je kao zamena ušao u igru 66. minutu na utakmici protiv Lećea, koju je Roma dobila sa 2:1. Toti se polako vraćao u formu, igrajući ofanzivnog veznog u formaciji 4-3-1-2 ili trekvartistu u formaciji 4-3-3, kao centralni napadač koji je povučeniji ka sredini terena.

Iako ove sezone nije bio golgeterski efikasan kao ranije, Toti je više asistirao saigračima, poput asistencije za gol Osvalda Napoliju u pobedi od 3:1 ili dve asistencije Lameli u pobedi nad Fjorentinom od 3:0 u Kupu. Toti je prve golove u prvenstvu postigao 8. januara 2012 godine, u pobedi protiv Kjeva od 2:0, kada je iskoristio dva jedanaesterca. 21. januara 2012. godine pogotkom protiv Čezene, Toti je sa 211 pogotkom za Romu, postao igrač sa najviše golova za jedan klub u italijanskom fudbalu, oborivši tako rekord koji je držao Gunar Nordal.

Obaranje rekorda (2012-2013)

Nakon što je Luis Enrike napustio klub, koji se plasmanom na 7. mesto u prvenstvu, posle 15 godina nije plasirao u evropsko takmičenje, za zamenika je izabran bivši trener Zeman. Zeman je, kao i u svom prvom mandatu u Romi, forsirao svoju omiljenu 4-3-3 formaciju, gde je Toti ponovo igrao levo krilo ili napadača na levoj strani. Ipak, za razliku od situacije od pre 13 godina, Toti je imao slobodu da se pomera do pozicije centralnog plejmejkera ili da napada po levoj strani. 8. decembra 2012. godine Toti je postigao dva gola u pobedi na Fjorentinom od 4:2.

Pod napadačkom filozofijom Zemanom Roma je postizala mnogo golova, ali je takođe i primala, što je u kombinaciji sa lošim rezultatima na početku 2013. godine i dovelo do njegove smene početkom februara. Kao privremeno rešenje na njegovo mesto postavljen je Romin trener Aurelio Andreacoli. 16. februara Toti je fantastičnim pogotkom doneo pobedu Romi protiv lidera na tabeli, Juventusa i prekinuo je niz od 6 utakmica bez pobede.

Sloboda u napadu (2013-2015)

Dolaskom Rudija Garsije na mesto trenera, Toti se ponovo našao na poziciji lažne devetke, dok je ponekad bio i pomoćni napadač ili levo krilo. Igrajući centralnog napadača u formaciji 4-3-3, Toti je, kao u vreme Spaletija, koristio datu slobodu, vraćao se duboku nazad po loptu, čime je pravio probleme odbrambenim igračima u pogledu njihove uloge na terenu. 20. septembra 2013. godine Toti je produžio ugovor sa Romom do 2016. godine. 5. oktobra Toti je postigao dva gola u pobedi na gostovanju Interu (3:0). 18. oktobra Toti se povredio na utakmici protiv Napolija, a na teren se vratio skoro dva meseca kasnije, 16. decembra protiv Milana. 12. februara Toti se povredio, zbog čega je bio više od mesec dana van terena, a vratio se 17. marta, kada je postigao i pogodak u pobedi protiv Udinezea (3:2).

30. septembra 2014. godine, pogotkom protiv Sitija, Toti je (sa 38 godina i 3 dana) postao najstariji strelac u istoriji Lige šampiona. 11. januara 2015. godine, Toti je sa dva pogotka doneo bod Romi protiv Lacija, čime se sa ukupno 11 golova izjednačio sa Dinom De Kostom na prvom mestu liste strelaca u derbiju.

Poslednje godine kao super zamena (2015-2017)

20. septembra 2015. godine Toti je postigao svoj tristoti gol za Romu, na utakmici protiv Sasuola, koja je okončana remijem 2:2. 29. septembra Toti je povredio desni kuk na utakmici protiv Karpija (koju je Roma dobila sa 5:1). Na teren se vratio tek 9. januara sledeće godine, na utakmici protiv Milana. Nakon ove utakmice, Garsija je dobio otkaz, a na njegovo mesto u klub se vratio Spaleti. Na početku drugog Spaletijevog mandata, Toti je u 7 utakmica u Seriji A, ušao sa klupe na samo dva meča, zbog čega je 21. februara 2016. godine javno kritikovao trenera, zbog čega nije bio ni u protokolu za utakmicu protiv Palerma, iako je prethodno Spaleti najavio da će biti u sastavu. Ovakva odluka izazvala je uznemirenost kako među navijačima, tako i u medijima, a čak se pričalo da bi zbog neigranja Toti, po isteku ugovora na kraju sezone, mogao da napusti klub. 20. aprila 2016. godine, Toti je ušao u igru u 86. minutu i sa dva gola (u 87. i 89. minutu iz penala), preokrenuo rezultat i doneo pobedu protiv Torina (3:2). 8. maja Toti je, ušavši sa klupe na utakmici protiv Kjeva, zabeležio svoj 600. nastup za Romu. Sezonu 2015-16 Toti je okončao sa samo 15 nastupa i 5 golova za klub. 7. juna 2016. godine Toti je produžio ugovor sa Romom za još godinu dana.

25. septembra 2016. godine Toti je iz penala postigao svoj 250 gol u Seriji A, jedini gol za Romu, u porazu od Torina (1:3). 20. oktobra Toti je imao dve asistencije na utakmici protiv Austrije (3:3), koja je bila njegova stota utakmica u evropskim takmičenjima.

28. maja 2017. godine Toti je odigrao poslednju utakmicu za Romu.

Reprezentativna karijera

Mlada reprezentacija i počeci u seniorskom timu

Toti je reprezentativnu karijeru počeo igrajući za mlađe selekcije Italije na takmičenjima Uefe i Fife. Sa italijanskom reprezentacijom do 16 godina, Toti je došao do finala na prvenstvu 1993. godine u Turskoj, ali zbog suspenzije nije igrao u finalu, gde je Italija minimalnim rezultatom poražena od Poljske. Iste godine na svetskom prvenstvu u Japanu, gde je Italija ispala već nakon grupne faze, postigao je jedini gol na prvenstvu za reprezentaciju i to u porazu od Meksika od 2:1. Kao član reprezentacije do 18 godina na prvenstvu u Grčkoj 1995. godine, Toti je stigao do finala, gde je bio strelac počasnog gola u porazu od Španije od 4:1. Prvi trofej je stigao sledeće godine, kada je Italija osvojila Evropsko prvenstvo u fudbalu do 21 godine, gde je Toti postigao gol u polufinalu protiv Francuske (1:0) i u finalu protiv Španije (1:1, nakon jedanaesteraca 5:4). Već sledeće godine, sa dva gola doprineo je osvajanju Mediteranskih igara.

Toti je debitovao za reprezentaciju 10. oktobra 1998. godine protiv Švajcarske, na kvalifikacionoj utakmici za evropsko prvenstvo, koju je Italija dobila sa 2:0. Prvi pogodak za reprezentaciju Toti je postigao 26. aprila 2000. godine na utakmici protiv Portugalije. U periodu od 1998. do 2006. godine, Toti odigrao 58 utakmica za reprezentaciju i postigao je 9 golova.

Zanimljivosti

U detinjstvu, kao navijač Rome, sličice igrača Lacia naopako je lepio u album.

Kada je postigao prvi gol za Romu 4. septembra 1994. godine, Toti je nosio broj 9 na leđima, jer su tada brojevi dodeljivani prema tome ko je počeo utakmicu. Kada je od sledeće sezone liga uvela dodeljivanje brojeva za čitavu sezonu, Toti je izabrao broj 20. Čuvenu 10 je dobio tek dve sezone kasnije.

Toti se oženio 19. juna 2005. godine sa Ilari Blazi, bivšom plesačicom, a sada voditeljkom. Venčanje je direktno prikazano na televiziji, a prihod od televizijskih prava išao je u dobrotvorne svrhe. Zajedno su dobili troje dece, sina Kristijana (2005.) i kćerke Šanel (2007.) i Izabel (2016.).

Kada je postalo izvesno da će Toti okončati svoju karijeru, navijači Lacija su istakli transparent „Tvoji doživotni neprijatelji ti salutiraju, Frančesko Toti“.

Toti nije isključio mogućnost da se jednog dana počne baviti trenerskim pozivom, mada je priznao da je njegov karakter prepreka za tako nešto.

Spoljašnje veze

• Zvanični vebsajt