Дијего Армандо Марадона

Дијего Мардона
Дијего Армандо Марадона
Лични подаци
Пуно име	Дијего Армандо Марадона
Надимак	El Diez (10) Pelusa Ел Дијего El Pibe de Oro (Златни Дечко) Barrilete Cósmico (Cosmic Kite)
Датум рођења	30. октобар 1960.
Место рођења	Villa Fiorito, Буенос Ајрес, Аргентина
Висина	1,65 m
Позиција	Нападач,Средина
Јуниорски клубови
1969-1976	Аргентинос јуниорс
Сениорски клубови *
Год.	Клуб	Ута. (Гол.)
1976-1981 1981-1982 1982-1984 1984-1991 1992-1993 1993 1995-1997	Аргентинос јуниорс Бока јуниорс Барселона Наполи Севиља Њуелс Олд Бојс Бока јуниорс	166 (115) 40 (28) 36 (22) 188 (81) 26 (5) 7 (0) 30 (7)
Репрезентација **
Год.	Репрезентација	Ута. (Гол.)
1977-1994	Аргентина	91 (34)
Тренерска каријера
	Mandiyú de Corrientes Racing Club de Avellaneda
* Датум актуелизовања: 22. јун 2011. ** Датум актуелизовања: 22. јун 2011.

Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Злато	1986. Мексико	Аргентина
Сребро	1990. Италија	Аргентина
Амерички куп
Бронза	1989. Бразил	Аргентина
Светско првенство до 20. године
Злато	1979. Јапан	Аргентина

Дијего Армандо Марадона (шп. Diego Armando Maradona; рођен 30. октобра 1960) je најславнији аргентински фудбалер. Поделио је титулу најбољег фудбалера 20. века са бразилским фудбалером Пелеом.

Детињство

Као пето од осморо деце у породици Ћитора и Тоте Марадона. Рођен је у Авеланди, радничкој четврти Буенос Ајреса, у недељу - свети дан сваког Аргентинца. Дан за фудбал. Фудбал му је, написаће хроничари, морао бити у крви. На Диегову каријеру највише је утицао његов ујак Кирило, некад голман малог клуба Кориентес, прави фудбалски зависник. За ујака га везује и сцена која нема додирних тачака с фудбалом. Мали Диего је једне вечери упао у рупу на незгодном месту. Ујак Кирило је био близу: Ево ме, Диегито, само држи главу изнад ! Францисцо Корнејо, скаут Аргентинос Јуниорса, први је уочио Диегов таленат: Све, баш све је могао направити с лоптом. Глава или нога, свеједно. Лопта се једноставно лепила за Диега. Но, Корнејо је био забринут изгледом сићушног дечака, морао је ојачати да би опстао у фудбалу. Уз допуштење родитеља одвео је Диега лекару сумњиве репутације. Качо Паладино, инјекцијама, је подигнуо мишиће будуће звијезде. Паладин је то 1995. године, након пензионисања, признао пред новинарима рекавши: Кад сам окончао третман, Диего је изгледао попут најбољег тркачког коња. Притом уопште није поцрвенео, а требао је, јер је тим чином одвео Марадону у свет допинга.

Почетак каријере

Дијего Мардона, 1979

Дана 20. октобра 1976. (10 дана пре 16-ог рођендана) Деиго је одиграо свој први сусрет за сениоре Аргентионс Јуниорса. Тада је постао најмлађи прволигашки фудбалер у историји аргентинског фудбала. Наредне године одиграти ће прву утакмицу за сениорску репрезентацију Аргентине. Ипак, 1978. селектор Луис Цесар Меноти није га уврстио у националну селекцију за Првенство света у Аргентини рекавши како је Диего премлад да би издржао притисак. Године 1979. био је капитен репрезентације Аргентине која је у Јапану освојила наслов јуниорског првака света. Тада су се Јувентус и Барселона почели распитивати за малог зеленог, како су га звали. Но, нису били једини - у игри су били Арсенал и Шефилд Јунајтед. Брзо су одустали када су чули почетну цену од 800.000 фунти. Тада је то био прилично велики новац. Диего је остао у Аргентини и 1981. с клубом Боца Јуниорс освојио је наслов првака Аргентине. Годину дана касније наступиће на светском првенству у Шпанији и потписати за Барселону.

У Барцелони је први пут пробао кокаин. То је касније образложио овако: Ништа посебно. Желео сам се осећати живахнијим. У клубу сви су сумњали али су ћутали јер Марадона је био превелика инвестиција. Чак је наступао у антидрога ТВ рекламама и то добро плаћеним. Године 1984. потписао је за италијански Наполи с којим ће освојити два наслова првака Италије (1987. и 1990.), а 1989. освојиће и куп УЕФА - први европски наслов Наполија.

Гол руком

На Светском првенству у Мексику (1986.) двоструки је стрелац у утакмици Аргентине с Енглеском. Оба његова гола на тој утакмици се и дан данас препричавају. Код првог је реч о поготку који је Диего касније назвао Божјом руком.

Други је на многим ранг листама проглашен за најлепши гол свих светских првенстава. Сам је предриблао половину енглеског тима и голмана Шилтона. Енглески коментатор је узвикнуо да је први гол сигурно нерегуларан јер је постигнут руком, али зато други вреди за десет. На том првенству је Аргентину довео до наслова првака света у драматичном двобоју с репрезентацијом Западне Немачке (3:2). Три године касније два је мјесеца провео у Аргентини и није се појавио на почетку италијанског првенства. Затражио је исписницу из Наполија због трансфера али је захтев одбијен. На светском првенству у Италији (1990.) с репрезентацијом је дошао до финала, али су поражени од СР Немачке 1:0.

Скандали

Дијего Мардона, 1981

Године 1991. био је позитиван на допинг контроли (откривен кокаин) те је кажњен с 15 месеци забране играња. Исте године, након повратка у Аргентину, ухваћен је због поседовања кокаина. Судска пресуда је гласила - контролисан медицински третман. Годину дана касније након допинг скандала одбио се вратити у Наполи и ултимативно је затражио трансфер. Нови клуб била је шпанска Севиља. Године 1993. вратио се и у репрезентацију и то с капитенском траком. Исте године напушта Севиљу и потписује за аргентинског прволигаша Њувелс Олд Бојс. Већ наредне године (1994.) отпушен је из Њувел Олд Бојса јер је упорно избегавао тренинге. Те године поново је дошао на насловне странице након што је из ваздушне пушке гађао (и погодио) једног новинара. На светском првенству у Сједињеним Државама наступио је на прве две утакмице за аргентинску репрезентацију јер је на допинг контроли опет био позитиван и морао је напустити селекцију уз 15-месечну забрану играња. Поред тога, фудбалским речником речено: изгубио је и уткамицу са женом коју је волео, мајком сина којег никада није имао храбрости да призна.

Крај фудбалске каријере

Године 1995. након две неуспешне тренерске авантуре (Расинг клуб и Депортиво Еспањол) вратио се у Бока Јуниорс као играч, уз најаву да се решио кокаина. Но, већ следеће године сам је потражио помоћ у једној швајцарској клиници. Утакмицу с кокаином још није добио. Након третмана 1997. године поново је у дресу Бока Јуниорса. Но, у првој утакмици сезоне (против Аргентинос Јуниорса) још једном је позивитан на допинг контроли. Опет кокаин. На свој 37-и рођендан, 30. октобра 1997., телефоном се јавио ТВ станици Америка З. Они који су слушали кажу да се гушио у сузама. Рекао је: Фудбалер у мени стигао је до краја стазе. Сутра ће бити најтежи, најгори и најтужнији дан у мом животу. У јануару 2000., долази на Кубу како би се поново покушао излечити зависности од дроге. Сви ранији покушаји очигледно нису били успешни.

Филм

За више информација погледајте чланак Марадона (филм)

Овај чланак или један његов део није ажуриран. Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уредите га и ажурирајте га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.

18. марта 2005. Емир Кустурица је у Буенос Ајресу започео снимање дугометражног документарног филма о Дијегу Арманду Марадони. Још средином 2003. године, на филмском фестивалу у Монте Карлу, Кустурица је најавио снимање овог филма, а по изричитој жељи самог фудбалског аса. Наиме, Марадона је инсистирао да тај филм снима баш Кустурица. Прва клапа филма пала је на стадиону “Бомбоњера” у Буенос Ајресу, на прослави стогодишњице ФК Бока када је Марадона трчао са бакљом у руци почасни круг. Снимање је настављено у породичном кругу, на прослави осамнаестог рођендана ћерке ове фудбалске легенде. За овај пројекат заинтересовао се и Фидел Кастро, Марадонин пријатељ, и позвао Кустурицу да га посети. Филмска екипа ће посетити Италију, Кубу, Аргентину, односно све оне градове у којима је Марадона живео или боравио.

Готово месец дана након почетка снимања, Кустурица има само речи хвале и одушевљења за Марадону: “Импресиониран сам његовим погледом на свет, хумором и хуманошћу.”