Дијего Армандо Марадона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дијего Мардона

Дијего Армандо Марадона
Дијего Армандо Марадона

Лични подаци
Пуно име Дијего Армандо Марадона
Надимак Ел Дијего
Датум рођења 30. октобар 1960.
Место рођења Вила Фјорито, Буенос Ајрес, Аргентина
Висина 1,65 m
Позиција Нападач, Средина
Јуниорски клубови
1969-1976 Аргентинос јуниорс
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1976-1981
1981-1982
1982-1984
1984-1991
1992-1993
1993
1995-1997
Аргентинос јуниорс
Бока јуниорс
Барселона
Наполи
Севиља
Њуелс Олд Бојс
Бока јуниорс
166 (115)
40 (28)
36 (22)
188 (81)
26 (5)
7 (0)
30 (7)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1977-1994 Аргентина 91 (34)
Тренерска каријера
Кориентес
Расинг Клуб Авеланеда

* Датум актуелизовања: 22. јун 2011.
** Датум актуелизовања: 22. јун 2011.

Дијего Армандо Марадона (шп. Diego Armando Maradona; рођен 30. октобра 1960) је аргентински фудбалер. Поделио је титулу најбољег фудбалера 20. века са бразилским фудбалером Пелеом[1], мада многи сматрају да је он јединствен.[2]

Детињство[уреди]

Дијего је рођен у Авеланди, радничкој четврти Буенос Ајреса, као пето од осморо деце у породици Ћитора и Тоте Марадона. Са обзиром да је рођен у недељу, дану за фудбал, фудбал му је, написаће хроничари, морао бити у крви. На Дијегову каријеру највише је утицао његов ујак Кирило, некад голман малог клуба Кориентес, прави фудбалски зависник. Франсиско Корнејо, скаут Аргентинос Јуниорса, први је уочио Дијегов таленат. Корнејо је био забринут изгледом сићушног дечака, морао је ојачати да би опстао у фудбалу. Уз допуштење родитеља одвео је Дијега лекару сумњиве репутације. Качо Паладино, инјекцијама, је подигнуо мишиће будуће звезде. [3]

Каријера[уреди]

Дана 20. октобра 1976. (10 дана пре 16-ог рођендана) Деиго је одиграо свој први сусрет за сениоре Аргентионс Јуниорса. Тада је постао најмлађи прволигашки фудбалер у историји аргентинског фудбала. Уследиле су три године одличних наступа како за клуб тако и за репрезентацију. Тада су се Јувентус и Барселона почели распитивати за малог зеленог, како су га звали. Но, нису били једини - у игри су били Арсенал и Шефилд Јунајтед. Брзо су одустали када су чули почетну цену од 800.000 фунти. Тада је то био прилично велики новац. Дијего је остао у Аргентини и 1981. с клубом Боца Јуниорс освојио је наслов првака Аргентине. Годину дана касније потписатује за Барселону. Године 1984. потписао је за италијански Наполи[4] с којим ће освојити два наслова првака Италије (1987. и 1990.), а 1989. освојиће и куп УЕФА - први европски наслов Наполија. Након тога атражио је исписницу из Наполија због трансфера али је захтев одбијен. Ипак због проблема са законом годину дана касније добија исписницу. Нови клуб била је шпанска Севиља. 1993. године напушта Севиљу и потписује за аргентинског прволигаша Њувелс Олд Бојс. Већ наредне године (1994.) отпушен је из Њувел Олд Бојса јер је упорно избегавао тренинге. Године 1995. након две неуспешне тренерске авантуре (Расинг клуб и Депортиво Еспањол) вратио се у Бока Јуниорс као играч, уз најаву да се решио кокаина. Но, већ следеће године сам је потражио помоћ у једној швајцарској клиници. Утакмицу с кокаином још није добио. Након третмана 1997. године поново је у дресу Бока Јуниорса, али у првој утакмици сезоне (против Аргентинос Јуниорса) још једном је позивитан на допинг контроли. На свој 37-и рођендан, 30. октобра 1997., телефоном се јавио ТВ станици Америка З. У сузама је изјавио: "Фудбалер у мени стигао је до краја стазе. Сутра ће бити најтежи, најгори и најтужнији дан у мом животу“.

Репрезентација[уреди]

Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Злато 1986. Мексико Аргентина
Сребро 1990. Италија Аргентина
Амерички куп
Бронза 1989. Бразил Аргентина
Светско првенство до 20. године
Злато 1979. Јапан Аргентина

Марадона је први пут наступио за репрезентацију Аргентине 1977. године. Ипак, 1978. селектор Луис Цесар Меноти није га уврстио у националну селекцију за Првенство света у Аргентини рекавши како је Дијего премлад да би издржао притисак. Године 1979. био је капитен репрезентације Аргентине која је у Јапану освојила наслов јуниорског првака света. 1982. године поново долази до сениорске репрезентације и наступа на светском првенству у Шпанији.

Гол руком је обележио не само једну годину него и његову читаву каријеру. На Светском првенству у Мексику (1986.) двоструки је стрелац у утакмици Аргентине с Енглеском. Оба његова гола на тој утакмици се и дан данас препричавају. Код првог је реч о поготку који је Дијего касније назвао Божјом руком.[5] Други је на многим ранг листама проглашен за најлепши гол свих светских првенстава. Сам је предриблао половину енглеског тима и голмана Шилтона.[6] Енглески коментатор је узвикнуо да је први гол сигурно нерегуларан јер је постигнут руком, али зато други вреди за десет. На том првенству је Аргентину довео до наслова првака света у драматичном двобоју са репрезентацијом Западне Немачке (3:2).

На светском првенству у Италији (1990.) са репрезентацијом је дошао до финала, али су поражени од СР Немачке 1:0. Године 1993. вратио се и у репрезентацију и то са капитенском траком. На светском првенству у Сједињеним Државама 1994. наступио је само на прве две утакмице, јер је на допинг контроли опет био позитиван и морао је напустити селекцију уз 15-месечну забрану играња.

Скандали[уреди]

У Барселони је први пут пробао кокаин. У клубу сви су сумњали али су ћутали јер Марадона је био превелика инвестиција. За то време чак је наступао у добро плаћеним рекламама против дроге. Године 1991. био је позитиван на допинг контроли (откривен кокаин), те је кажњен са 15 месеци забране играња. Исте године, након повратка у Аргентину, ухваћен је због поседовања кокаина. Судска пресуда је гласила - контролисан медицински третман. 1994. године поново је дошао на насловне странице након што је из ваздушне пушке гађао (и погодио) једног новинара.[7] Поред тога, фудбалским речником речено, изгубио је и уткамицу са женом коју је волео, мајком сина којег никада није имао храбрости да призна. У јануару 2000., долази на Кубу у новом покушају излечења зависности од дроге. Сви ранији покушаји нису били успешни.

Филм[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Марадона (филм)

18. марта 2005. Емир Кустурица је у Буенос Ајресу започео снимање дугометражног документарног филма о Дијегу Арманду Марадони.[8] Марадона је инсистирао да тај филм снима баш Кустурица. Прва клапа филма пала је на стадиону “Бомбоњера” у Буенос Ајресу, на прослави стогодишњице ФК Бока када је Марадона трчао са бакљом у руци почасни круг. Снимање је настављено у породичном кругу, на прослави осамнаестог рођендана ћерке ове фудбалске легенде. За овај пројекат заинтересовао се и Фидел Кастро, Марадонин пријатељ, и позвао Кустурицу да га посети. Филм је премијерно приказан на фестивалу у Кану.

Наводи[уреди]

  1. ^ http://en03.touri.com/Berichte/FIFA-Spieler/MalePlayer.pdf
  2. ^ „Castrol Debate: Pele Versus Maradona - The Stats Which Reveal Who Was Better“. Goal.com. 23. 10. 2010. Приступљено 22. 5. 2014.. 
  3. ^ Објавио d10s (20. 10. 1976.). „Diego Armando Maradona: Detinjstvo i početak karijere“. Diego-maradona-10.blogspot.com Приступљено 22. 5. 2014.. 
  4. ^ Published at 12:00AM, February 20 2012 (20. 2. 2012.). „Snapshot: Maradona is toast of the town after signing for Napoli“. The Times Приступљено 22. 5. 2014.. 
  5. ^ McCarthy, David (18. 11. 2008.). „Terry Butcher: Maradona robbed England of World Cup glory“. Daily Record Приступљено 22. 5. 2014.. 
  6. ^ „NA DANAŠNJI DAN: Maradona, Božija ruka i slalom za sva vremena (VIDEO)“. Mozzartsport.com Приступљено 22. 5. 2014.. 
  7. ^ Pressonline. „Press Online :: Fudbal :: (FOTO) Maradona vežbao slobodnjake na fotoreporteru magazina Hente“. Pressonline.rs Приступљено 22. 5. 2014.. 
  8. ^ Broj pregleda : 2942 (5. 5. 2014.). „Maradona ceo domaci film (Kusturica) besplatno gledanje online“. Domacifilmovi.info Приступљено 22. 5. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :