Кристијан Панучи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан Панучи

Christian Panucci 2012.jpg

Лични подаци
Датум рођења 12. април 1973.
Место рођења Савона, Италија
Висина 1,84 m
Позиција одбрана
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1990–1993
1993–1996
1996–1999
1999–2001
2000
2001
2001–2002
2001–2002
2002–2009
2009–2010
Ђенова
Милан
Реал Мадрид
Интер
Челзи
Монако
Монако
Рома
Рома
Парма
31 (3)
89 (9)
73 (3)
26 (1)
8 (0)
9 (3)
5 (0)
31 (1)
229 (19)
19 (1)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1994-2008 Италија 57 (4)

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Кристијан Панучи (итал. Christian Panucci; 12. април 1973) је италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер и национални репрезентативац. Данас ради као асистент Фабију Капелу у руској репрезентацији.

Каријера[уреди]

Клупска каријера[уреди]

Панучи је каријеру започео у јуниорима Ђенове, а 1991. је уведен у сениорски тим. Већ у јулу 1993, га у 20 години доводи Милан. Као играч Милана, Панучи је 1994. освојио четвороструку круну (скудето, Лигу шампиона и италијански и европски Суперкуп). Иако је његова позиција на десном беку, у финалу Лиге шампиона је играо на левој страни демонстрирајући одличну игру и на тој позицији. Упркос огромном успеху који је остварио те сезоне, тадашњи италијански селектор Ариго Саки није уврстио Панучија на списак репрезентативаца за предстојеће Светско првенство у САД.

Следеће сезоне (1994/95) постао је стандардан у Милану за који је одиграо 28 од 34 утакмица Серије А. Тада је клуб био други у првенству (иза Јувентуса) док је у финалу Лиге шампиона изгубио од холандског Ајакса. У наредној сезони Панучи је био један од најбољих одбрамбених играча а клуб је имао једну од најбољих одбрана коју су осим њега чинили и Франко Барези, Паоло Малдини и Алесандро Костакурта. У то време је настало Босманово правило које је многим играчима отворило нове могућности. Један од њих био је и Панучи који је 1996. отишао у мадридски Реал. Тамо се придружио Фабију Капелу који га је тренирао управо у Милану.

Доласком у Реал Мадрид, Панучи је постао први Италијан који је заиграо у Шпанији. И у новом клубу је показао играчки квалитет и био на стандардној позицији десног бека док се на левој страни налазио Роберто Карлос. Током прве сезоне у клубу, Панучи је освојио национално првенство и шпански Суперкуп а наредне сезоне Лигу шампиона и Интерконтинентални куп. Такође, то је било раздобље у којем је Реал често мењао тренере тако да су мадридску екипу у кратком периоду водили Капело, Јуп Хајкенс, Гус Хидинк и Џон Тошак. И тада (као и пре четири године) Панучи поново није уврштен на списак италијанских репрезентативаца за Светско првенство 1998. иако је имао успешне резултате са клубом.

1999. године се враћа у домовину где потписује за Интер Милан. Током двогодишњег уговорног периода клуб га је слао на позајмице у Челси[1] и Монако.[2] После тога је осам година играо за Рому и био кључни играч и вођа екипе. Са клубом је освојио 2 италијанска купа и Суперкуп а напустио га је 2009. након што је изгубио место у првој екипи.

30. јула 2009. потписао је једногодишњи уговор са Пармом[3] за коју је одиграо 19 првенствених утакмица и постигао један гол у сусрету против Болоње. 23. фебруара 2010. је са клубом раскинуо уговор уз обострани пристанак док је 22. августа исте године објавио прекид играчке каријере. Тада је изјавио: „Имам још понуда али једноставно више не осећам глад за игром“.

Репрезентативна каријера[уреди]

Панучи је најпре наступао за младу репрезентацију са којом је 1994. и 1996. био европски јуниорски првак. За сениорску репрезентацију је дебитовао у септембру 1994. у квалификационој утакмици против Словеније за ЕУРО 1996.. Док је био на врхунцу каријере , Панучи је неправедно изостављан из репрезентације (Светска првенства 1994. и 1998.).

За репрезентацију је наступао на Светском првенству 2002. и ЕУРУ 2004. након чега је имао трогодишњи пост. Разлог томе био је селектор Марчело Липи који га је игнорисао па није стављен на списак за Мундијал 2006. у Немачкој. Доласком Роберта Донадонија на селекторску клупу, Панучи је поново уведен у репрезентацију. Тада је играо у квалификацијама за ЕУРО 2008. против Грузије, Шкотске и Фарских острба. На утакмици против Грузије Панучи није крио одушевљење, будући да му је то била јубиларна педесета утакмица у репрезентативном дресу. Будући да се утакмица играла у Ђенови, играч је изјавио: „За мене је веома емотиван осећај што играм на травњаку на ком сам одрастао. Никад нећу заборавити овације које сам овде добио“.

Донадони га је ставио на списак играча за ЕУРО 2008. где је постигао гол на мечу против Румуније чиме је постао најстарији играч који је дао гол на турниру. Утакмица четвртфинала против Шпаније где је Италија изгубила на једанаестерце била је за Панучија уједно и последња у репрезентативном дресу.

Голови за репрезентацију[уреди]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 8. октобар 1994. Талин, Естонија Застава Естоније Естонија 2-0 победа Квалификације за Европско првенство 1996.
2. 17. април 2002. Милан, Италија Застава Уругваја Уругвај 1-1 реми Пријатељска
3. 17. новембар 2007. Глазгов, Шкотска Застава Шкотске Шкотска 2-1 победа Квалификације за Европско првенство 2008.
4. 13. јун 2008. Цирих, Швајцарска Застава Румуније Румунија 1-1 реми Европско првенство 2008.

Тренерска каријера[уреди]

Након завршетка играчке каријере био је коментатор на ТВ каналу СКАЈ Италија. Панучи се 23. јула 2012. придружио бившем италијанском селектору Фабију Капелу у стручном штабу руске репрезентације.

Занимљивости[уреди]

Панучи је био капитен италијанске младе репрезентације која је наступила на Олимпијади у Атланти 1996. године. Међутим, након што се повредио одлучио се вратити у Италију. Првобитно је требао ићи летом из Њујорка преко Париза за Рим. Међутим Панучи је пропустио тај лет будући да му је пртљаг загубљен у Атланти. Због тога је касније директним летом Алиталије одлетео за Милано[4] док се Боинг 747 из првобитног лета срушио у Атлантски океан у близини обала Њујорка при чему је погинуло свих 230 путника.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ „PANUCCI ACCETTA IL PRESTITO AL CHELSEA“ (на Italian). FC Internazionale Milano. 10. 8. 2000. Приступљено 6. 11. 2009.. 
  2. ^ „ANNOUNCEMENT: PANUCCI GOES TO MONACO“. FC Internazionale Milano. 8. 1. 2001. Приступљено 6. 11. 2009.. 
  3. ^ Christian Panucci Joins Parma – Report
  4. ^ Gospel: He Missed the Flight
  5. ^ Aircraft Accident Report: In-flight Breakup Over the Atlantic Ocean Trans World Airlines Flight 800

Спољашње везе[уреди]