Ђузепе Меаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђузепе Меаца

{{{опис_слике}}}

Лични подаци
Пуно име Giuseppe Meazza
Датум рођења 23. август 1910.
Место рођења Flag of Italy (1861-1946).svg Милано, Краљевина Италија,
Висина 1,69 m
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1927—1940
1940—1942
1942—1943
1944
1945—1946
1946—1947
Интер
Милан
Јувентус
Варезе
Аталанта
Интер
348 (247)
37 (9)
27 (10)
20 (7)
14 (2)
17 (2)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1930—1939 Flag of Italy (1861-1946).svg Италија
53 (33)

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Ђузепе Меаца (итал. Giuseppe Meazza, Милано, 23. август 1910Рапало, 21. август 1979) је бивши италијански фудбалски ас и тренер.

Остао је упамћен као један од најбољих навалних играча у свету између два рата. Био је уметник дриблинга. Највеће задовољство било му је да предрибла голмана и да са лоптом уђе у гол. Због свега што је учинио за фудбал, градски стадион у Милану је 1979. године добио његово име.

На фудбалској сцени појавио се као 17-годишњак у дресу Амбросиане (Интера). Два пута је био првак Италије (1930, 1938), једном победник Купа Италије 1939. Због слабе циркулације крви у нози, годину дана је паузирао (1940.) Враћа се и игра за Милан (1941—1942), наставља у Јувентусу (1942—1943). До краја рата игра незваничне утакмице за Варезе. У сезони 1945—1946 облачи дрес Аталанте из Бергама. Када је Интеру запретило испадање из Прве лиге постао је играч—тренер. Одиграо је 17 утакмица, постигао два гола и спасао Интер.

Три пута је био голгетер првенства Италије (1930, 1936, 1938).

У репрезентацији Италије дебитовао је 1930., на утакмици против репрезентације Швајцарске 4:2 (стрелац два гола), а опростио се 1939. утакмицом против Финске (3:2). Укупно је за репрезентацију одиграо 53 утакмице и постигао 33 гола.

Учествовао је на два Светска првенства 1934 и 1938, на којима је Италија била првак света.

У једном тренутку (1952-53) био је помоћник селектора Карлина Берете, али су после само две победе у осам утакмица обојица смењени.

Литература[уреди]

  • Енциклопедија фудбала, Београд 2006. том 3. стр. 153

Спољашње везе[уреди]