Габријел Батистута

Из Википедије, слободне енциклопедије
Габријел Батистута

{{{опис_слике}}}

Лични подаци
Датум рођења 1. фебруар 1969.
Место рођења Реконквиста, Аргентина
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1988-1989
1989-1990
1990-1991
1991-2000
2000-2003
2003
2003-2005
Њувелс олд бојс
Ривер Плејт
Бока јуниорс
Фиорентина
Рома
Интер
Ал араби
16 (9)
7 (5)
29 (23)
269 (168)
60 (30)
12 (2)
21 (29)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1991–2002 Аргентина 78 (56)

* Датум актуелизовања: 15. април 2011.
** Датум актуелизовања: 15. април 2011.

Освојене медаље
Фудбал
Амерички куп
Злато 1991. Чиле Аргентина
Злато 1997. Еквадор Аргентина
Куп конфедерација
Злато 1992. Саудијска Арабија Аргентина
Сребро 1995. Саудијска Арабија Аргентина

Габријел Омар Батистута је аргентински фудбалер који се 2005. године опростио од активног бављења фудбалом. У својој богатој каријери наступао је за клубове попут Фиорентине, Роме и Интера, а каријеру је завршио у Катару, у клубу Ал Араби.

Батистута је рођен 1. фебруара 1969. у Реконквисти, градићу у Аргентини. Каријеру је почео у клубу "Newell's Old Boys" за који је постигао 4 гола у 16 наступа. Након тога је играо за највеће аргентинске клубове и љуте ривале Бока Јуниорс и Ривер Плата, док је инострану каријеру градио у Италији у већ поменутим клубовима, после чега је отишао у Катар. Током каријере најчешће је носио број 9.

Са 184 постигнута гола, осми је најбољи стрелац италијанског првенства свих времена. Због својих голгетерских способности носио је надимак „Батигол“. Красили су га одлична техника, добар, прецизан шут, а публици је остао у сећању и по одличном извођењу слободних удараца. Када је 1993. године Фиорентина испала у серију Б одлучио је да остане у клубу и помогне му да се врати у прву лигу. Након тог потеза постао је љубимац навијача у Фиренци, задобио капитенску траку и са Фиорентином је те године освојио серију Б и успешно се пласирао у Серију А. Одмах, по повратку у друштво најбољих, Фиорентина је засијала у пуном светлу, домогла се горњег дела табела, а Батистута је освојио титулу најбољег стрелца италијанске лиге у сезони 1994/95. са 26 голова. Такође, исте године је освојио италијански куп. Наредне четири године је предводио Фиорентину у покушајим да освоје Скудето, али му то није пошло за руком, па је после одлуке челника клуба да продају најбоље играче, одлучио да напусти клуб. То се није допало навијачима клуба па су демолирали стадион захтевајући од управе Фиорентине да на сваки начин задрже Батистуту. Како би га убедили, навијачи су финансирали изградњу споменика Батистути који се и данас налази у близини клуба. Ипак, обзиром да управа није попустила, Батистута прелази у Рому са којом осваја Скудето у сезони 2000/2001. и на 28 утакмица постиже 20 голова. Наредне две сезоне остаје у Роми, а затим прелази у Интер где због повреде игра само неколико утакмица и постиже 2 гола. Обзиром да се већ налазио у поодмаклим фудбалским годинама одлази у Катарски Ал Араб где га проглашавају најбољим играчем лиге. Такође, на 18 утакмица у лиги постигао је чак 25 голова током прве сезоне, што је апсолутни рекорд лиге свих времена. Опростио се од фудбала 2005. године. Многи обожаватељи фудбала у Аргентини памте реченицу легендарног Дијега Мародоне „Ако ико заслужује да ме надмаши, онда је то Батистута“.

Играо је веома успешно за Фудбалску репрезентацију Аргентине. У 78 наступа за своју земљу постигао је 56 голова, што га чини најбољим стрелцем Аргентине свих времена.