Христо Стоичков

Христо Стоичков
Лични подаци
Датум рођења	8. фебруар 1966.
Место рођења	Пловдив, Бугарска
Позиција	нападач
Сениорски клубови *
Год.	Клуб	Ута. (Гол.)
1981-1982 1982-1984 1984-1990 1990-1995 1995-1996 1996-1998 1998 1998 1998-1999 2000-2002 2003	Завод Јури Гагарин Хербос ЦСКА Софија Барселона Парма Барселона ЦСКА Софија Ал Наср Кашива рејсол Чикаго фајер Ди си јунајтед	16 (3) 32 (14) 119 (81) 151 (76) 23 (5) 24 (7) 4 (1) 2 (1) 27 (12) 51 (17) 21 (5)
Репрезентација **
Год.	Репрезентација	Ута. (Гол.)
1986-1999	Бугарска	83 (37)
* Датум актуелизовања: 20. април 2011. ** Датум актуелизовања: 20. април 2011.

Христо Стоичков (буг. Христо Стоичков; Пловдив, 8. фебруар 1966.) је бивши бугарски фудбалер.

Стоичков је каријеру почео у ЦСКА Софија, а затим наставио у ФК Барселона и у Парми, а завршио у Чикагу и ДЦ Јунајтед.

На светском првенству 1994. је био најбољи стрелац.

Европски фудбалер године: 1994.

Године 2004. именован је као један од 125 најбољих живих фудбалера од стране Пелеа.

Клупска каријера

Стоичков је почео своју каријеру у родном граду. Године 1984. прелази у ЦСКА из Софије. У финалу бугарског купа 1985. године, био је умешан у тучу што је резултирало трајном суспензијом. Након годину дана, Фудбалски савез Бугарске поништава казну и дозвољава Стоичкову да настави да игра. У последњој сезони у ЦСКА 1989/1990., постао је добитник Златне копачке Европе, постигавши 38 голова у 30 лигашких мечева.

Сезоне 1990/1991. прелази у Барселону, где је био део Кројфовог „тима снова“. Стоичков је био део једног од најуспешнијих периода клуба, освојивши 4 пута заредом Примеру и Куп шампиона после победе над Сампдоријом 1992. Играјући за Барселону, постао је велики љубимац навијача. У Барселони је играо у тандему заједно са Ромариом.

Поред Барселоне, Стоичков је играо још и за Парму, Ал Наср, Кашиву рејсол, Чикаго фајер и на крају завршава каријеру 2003. године у Ди Си јунајтеду.

Репрезентација

Стоичков је био један од кључних играча на СП 1994. где је Бугарска дошла до 4. места. На том Светском првенству, Стоичков је био најбољи стрелац првенства и трећи по реду најбољи играч првенства. После Светског првенства 1994. Стоичков је изабран за најбољег европског играча године.

Бугарска је била друга у квалификационој групи за ЕП 1996. иза будућег шампиона Немачке. У тим квалификацијама Стоичков је постигао 10 голова. У завршници првенства Бугарска је испала одмах у групној фази, а Стоичков је постигао 3 поготка од којих је један био из слободног ударца, и то је био једини погодак из слободног ударца на првенству.

Стоичков се повукао из репрезентације 1999., укупно одигравши 83 меча и постигавши 37 голова.

Трофеји

ЦСКА Софија

• Бугарска лига : 3
  • 1987, 1989, 1990.
• Бугарски куп : 4
  • 1985, 1987, 1988, 1989.
• Бугарски суперкуп : 1
  • 1989.

Барселона

• Шпанска лига : 5
  • 1991, 1992, 1993, 1994, 1998.
• Шпански куп : 1
  • 1997.
• Шпански суперкуп : 3
  • 1992, 1993, 1996.
• Куп Шампиона : 1
  • 1992.
• Европски суперкуп : 2
  • 1992, 1997.
• Куп победника купова : 1
  • 1997.

Ал Наср

• Азијски куп победника купова : 1
  • 1998.

Чикаго фајер

• УС Опен куп : 1
  • 2000.

Индивидуални трофеји

• Бугарска лига :
  • Најбољи стрелац (2) : 1989, 1990.
• Златна лопта : 1
  • 1994.
• Куп победника купова :
  • Најбољи стрелац (1) : 1989.
• Бугарски фудбалер године : 5
  • 1989, 1990, 1991, 1992, 1994.
• Фудбалер године у Европи по часопису „Onze Mondial“ : 1
  • 1992.
• Златна копачка Европе : 1
  • 1989.
• Светско првенство у фудбалу 1994. :
  • Најбољи стрелац
• Светско првенство у фудбалу 1994. :
  • Члан најбољег тима
• Европско првенство у фудбалу 1996. :
  • Члан најбољег тима
• ФИФА 100

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Христо Стоичков

• Званична страна