Христо Стоичков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Христо Стоичков

{{{опис_слике}}}

Лични подаци
Датум рођења 8. фебруар 1966.
Место рођења Пловдив, Бугарска
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1981-1982
1982-1984
1984-1990
1990-1995
1995-1996
1996-1998
1998
1998
1998-1999
2000-2002
2003
Завод Јури Гагарин
Хербос
ЦСКА Софија
Барселона
Парма
Барселона
ЦСКА Софија
Ал Наср
Кашива рејсол
Чикаго фајер
Ди си јунајтед
16 (3)
32 (14)
119 (81)
151 (76)
23 (5)
24 (7)
4 (1)
2 (1)
27 (12)
51 (17)
21 (5)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1986-1999 Бугарска 83 (37)

* Датум актуелизовања: 20. април 2011.
** Датум актуелизовања: 20. април 2011.

Христо Стоичков (буг. Христо Стоичков; Пловдив, 8. фебруар 1966.) је бивши бугарски фудбалер.

Стоичков је каријеру почео у ЦСКА Софија, а затим наставио у ФК Барселона и у Парми, а завршио у Чикагу и ДЦ Јунајтед.

На светском првенству 1994. је био најбољи стрелац.

Европски фудбалер године: 1994.

Године 2004. именован је као један од 125 најбољих живих фудбалера од стране Пелеа.

Клупска каријера[уреди]

Стоичков је почео своју каријеру у родном граду. Године 1984. прелази у ЦСКА из Софије. У финалу бугарског купа 1985. године, био је умешан у тучу што је резултовало трајном суспензијом.[1] Након годину дана, Фудбалски савез Бугарске поништава казну и дозвољава Стоичкову да настави да игра. У последњој сезони у ЦСКА 1989/1990., постао је добитник Златне копачке Европе, постигавши 38 голова у 30 лигашких мечева.

Сезоне 1990/1991. прелази у Барселону, где је био део Кројфовог „тима снова“. Стоичков је био део једног од најуспешнијих периода клуба, освојивши 4 пута заредом Примеру и Куп шампиона после победе над Сампдоријом 1992. Играјући за Барселону, постао је велики љубимац навијача[2]. У Барселони је играо у тандему заједно са Ромариом.

Поред Барселоне, Стоичков је играо још и за Парму, Ал Наср, Кашиву рејсол, Чикаго фајер и на крају завршава каријеру 2003. године у Ди Си јунајтеду.

Репрезентација[уреди]

Стоичков је био један од кључних играча на СП 1994. где је Бугарска дошла до 4. места. На том Светском првенству, Стоичков је био најбољи стрелац првенства и трећи по реду најбољи играч првенства. После Светског првенства 1994. Стоичков је изабран за најбољег европског играча године.

Бугарска је била друга у квалификационој групи за ЕП 1996. иза будућег шампиона Немачке. У тим квалификацијама Стоичков је постигао 10 голова. У завршници првенства Бугарска је испала одмах у групној фази, а Стоичков је постигао 3 поготка од којих је један био из слободног ударца, и то је био једини погодак из слободног ударца на првенству.

Стоичков се повукао из репрезентације 1999., укупно одигравши 83 меча и постигавши 37 голова.

Трофеји[уреди]

ЦСКА Софија

Барселона

Ал Наср

Чикаго фајер

Индивидуални трофеји

Референце[уреди]

  1. ^ „Hristo Stoichkov Biography“. Expertfootball.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  2. ^ „HRISTO STOICHKOV | FCBarcelona.cat“. Fcbarcelona.com Приступљено 19. 10. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]